среда, август 30, 2017

Sedma 100 % Pamučna sintetika, 30/8/07; Apsolut rad.


Tema večerašnje emisije je Tvrda ljubav alternativnog kantrija i gotik amerikane. Zašto tvrda, pa još ljubav? Zato što sam inspirisan istoimenom knjigom Zorana Čirića i kompilacijom koju je priložio uz nju. Za početak, evo jedne velike misli iz pomenute knjige: "Ako budete počeli da štedite, pašćete u iskušenje da dajete novac svojoj majci. A poznato je da ko god je bio dobar prema svojoj majci, nije dugo živeo."
Elem, alternative country može se ticati nekoliko ideja. Načelno, za svakoga ko svira neku vrstu kantri muzike različitu od preovlađujućeg trenda, može se reći da svira alternativni kantri. Prema ovom merilu, npr. Bakersfield sound je bio alternativan pedesetih, a muzičari iz Laboka u Teksasu, šezdesetih.
Devedesetih, ipak, alter. kantri se počeo ticati različitih grupa muzičara i pevača koji su delovali izvan tradicija i industrije mejnstrim kantri muzike. Generalno, ovi muzičari izbegavaju vrednosti dobre produkcije i pop forme industrije kojom dominira Nashville, da bi pravili lo-fi zvučeću muziku, često naoružanu snažnom pank i rokenrol estetikom, nauštrb tradicionalnih pravila kantri muzike. Tekstovi su često hladni, gotik i društveno svesni. S druge strane, muzički stilovi umetnika unutar žanra imaju malo toga zajedničkog, i kreću se od tradicionalnog američkog folka i blugresa, preko rokabilija i honki-tonka, do muzike koja je neodvojiva od roka ili kantrija. Svakako su mnogi muzičari alt. kantrija došli iz pank i rok zaleđa. Ovo, već široko klasifikovanje dodatno je zamagljeno od strane samih umetnika koji se odriču pokreta usled mejnstrim izvođača samoproklamovanih delom istog, i retroaktivnog tvrđenja za prošle, muzičare-veterane, da su alternativni kantri. No Depression, najpoznatiji magazin žanra (štagod on predstavljao), istoimen je s Uncle Tupelo LP-jem iz devedesete, izdanjem koje slovi za prvi alt-kantri album, s kog slušamo istoimenu numeru, a zatim i Stiva Erla, još jednog značajnog inovatora, čiji uticaj se može naći na pomenutom albumu i kompilaciji Ćirićevoj, bar stvar Goodbye, koju ćemo čuti u malo neodgovarajuće vreme. Posle nje, čujmo još i kako zvuči noviji projekat Džefa Tvidija iz Uncle Tupelo, Wilco, i još jedna Zoranova sugestija, She’s a Jar.
Bend Whiskeytown nastavio je ovu tradiciju, a glavni pevač Ryan Adams nastavlja da oblikuje žanr do današnjih dana svojom solo karijerom; čućemo njegov poslednji doprinos, oličen ovogodišnjim albumom Easy Tiger, stvar Halloweenhead. Neil Young je mnogo godina otelotvorenje rok i folk-kantri uticaja, a mogao bi biti smatran i "Kumom alt. kantrija", noseći ga iz ere Vudstoka do X generacije nove ere i prošlogodišnjeg albuma Living with War, s kog ćemo čuti numeru koja ga otvara, After the Garden.
Poslednjih godina, žanr doživljava da bude tretiran od strane veličina kao što su Bob Dylan, Will Oldham (a. k. a. Bonnie 'Prince' Billy), kome će biti posvećena jedna cela emisija, i Lusinde Vilijams, od kojih svako uključuje teme koje se tiču kulturološke amerikane u pisanje svojih pesama; zvuči logično, ali ipak proverite sami – čujte ove izvođače pobrojanim redom, njihova najnovija ostvarenja Thunder on the Mountain, Strange Form of Life i malo stariju lucidnu, Drunken Angel.
Čujte sad najnovije lucidnosti, dve čak, Come On, Unsuffer Me.
Sve više i više ljudi se okreće alternativnom kantriju, korenima i folku, koji svi staju u amerikanu. Kao dodatak ranije pomenutim, postoje mnogi noviji i stariji umetnici koji mogu biti klasifikovani kao amerikana, a najveći od njih, relativno skoro preminuli Johnny Cash, čiji kultni serijal American Recordings je postao definišući za žanr. Čućemo obradu Brusa Springstina, koja se nalazi na poslednjoj inkarnaciji ove kompilacije izašloj posthumno, Further on Up the Road.
Današnji alternativni kantri muzičari spajaju tradicionalni folk, amerikanu, cigansku muziku, bluz, blugres, kantri i rokabili s pankom i alternativnim rokom da bi dobili originalni stil muzike čvrsto ukorenjen u alternativnom kantriju, ali s mnogo mračnijom stranom. Tradicionalni instrumenti kao što su violine, bendžo, harmonike i mandoline mešaju se s električnim gitarama, moćnim bubnjanjem i basom ne bi li se kreirao dinamičan, sirov zvuk. Scena uključuje nestašnu galeriju izvođača i muzičara, koji dele binu s burlesknim plesačima i cirkuskim frikovima, ispunjavajući šou neuporedivom energijom.
Danas, rastući broj kantri muzičara zauzima mračniji, rustičniji pristup žanru, kreirajući supkulturu uobičajeno zvanu gotik-amerikana. Mnogi pripisuju poreklo pravca umetnicima s denverske scene druge polovine devedesetih, kao što su 16 Horsepower, čiju stvar Nobody cept You slušamo, a za njom i pesmu novog projekta njihovog frontmena, Dejvida Judžina Edvardsa; bend se zove Wovenhand i imao sam tu sreću da ga čujem uživo u Budimpešti pre dve godine, a vi ćete imati sreću da čujete numeru s njihovog tad još neizašlog albuma, Dirty Blue. Za kraj ovog bloka, ponovo 16 konjskih snaga i Black Soul Choir, koju je Wovenhand izveo na bis.
A za sam kraj, čujmo nešto što baš i nema mnogo veze s temom, mada ima, ali da ne objašnjavam sad: Pola Velera kako obrađuje Vilijema Bela, I Forgot to be Your Lover, i Rufusa Vejnrajta kako to isto čini s pesmom Lenarda Koena, Chelsea Hotel No. 2.

Нема коментара: