субота, децембар 29, 2012

Pamtiću u 2012. (Politikinom "Spektru")

DOGAĐAJ GODINE
Higsov bozon i bluz koji mu je spevao omiljeni Nik Kejv i izlazi nedelju dana posle mog 28. rođendana, 18. 2; rešio sam da poklonim sebi ploču tom zgodom...
PROMAŠAJ GODINE
Verovanje manje ili veće većine ljudi u boga i posle bozona, šta im još treba?
DOMAĆA LIČNOST GODINE
Moja prof. Sunčica Macura, jer sam prošle godine zakasnio, a toliko toga čini.
STRANA LIČNOST GODINE
Feliks, skakač iz svemira kao feniks iz pepela, samo obrnuto i naizgled lakše.
(DOMAĆI) ALBUM I PESMA GODINE
Autoparkov "Autopakao", koji mi je potpisan rođendanpre, i "Dvoje" Karnevala..
KONCERTI GODINE
Zola Jesus u ZG Tvornici kulture i Iggy Pop u stokholmskom zabavnom parku i...
FILMOVI GODINE
"Cosmopolis", jer Kronenberg je Dejvid i kad nije "Goli ručak", i "Artiljero".
POZORIŠNA PREDSTAVA GODINE
"Staklena menažerija" Tenesija Vilijamsa, izvedba Gradskog pozorišta Jagodine.
DOGAĐAJ KOJI JE OBELEŽIO MOJ ŽIVOT U 2012.
http://cottonsynthstudradio.blogspot.com/2012/12/dajte-nam-gumene-bombone-toblerone-i.html
Srećna 2013, pisao bih za vas: http://www.dirtysouth.me/author/cvet5ar/page/3/
p. s. Srdan nije naveo roman, nisam ni ja "Na kraćem kraju Sunčane aleje" Tomasa Brusiga, a još od Sajma knjiga nosim taj bedž na rajsferšlusu kožne jakne. MULTIROMAN GODINE Tragom 41.

субота, децембар 22, 2012

221212: Svet smaknut zimom (PCK Vol. 8)

Palmina i moja apsolutno omiljena izdavačka kuća, "Sacred Bones" (Sve+te mošti da uvošti!), obeležila je sinoć (a kad drugo?) u Kaliforniji (a gde drugo?) petogodišnjicu svog postojanja (s moje kompilacije, nastupili su Zola Jesus, Vår, Psychic Ills, Cult of Youth; nastupili su još i Wymond Miles, Pop. 1280, Lust For Youth, a na mojoj kompilaciji odatle su još i Moon Duo, Slug Guts, Crystal Stilts, Timmy's Organism, The Men, iako nisu nastupili); KKN nastupa večeras u "Taliru", trad. pred Novi god, na desetogodišnjicu smrti Džoa Stramera: D. M. P. vrti hitove Kleša i izdavačke kuće koju mnogo volimo na afterpartiju na jagodinskoj plaži! (Delfina sam već spremio uzmičući pred jahačima Albrehta Direra!) U Grčkoj.
1. Chelsea Wolfe - Primal / Carnal (0:25)
2. Vår - Kains Mærke (3:12)
3. Moon Duo - Flowers (7:32)
4. Slug Guts - Scum (3:14)
5. Crystal Stilts - Dark Eyes (4:14)
6. Rotting Christ - Lucifer over London (Current 93 cover) (5:15)
7. Psychic Ills - Travelin' Man (3:43)
8. Zola Jesus - Run Me Out (Acoustic Part Time Punks Radio Session) (3:24)
9. Suicide Commando - Love Breeds Suicide (5:16)
10. Timmy's Organism - The Traveler (4:23)
11. Sunn O))) & Pan Sonic - Che (5:53)
12. The Gun Club - Mother of Earth (3:24)
13. A Pale Horse Named Death - Die Alone (7:35)
14. Paradise Lost - The Last Fallen Savior (3:40)
15. Kanda, Kodža i Nebojša - Džo Stramere (4:46)
16. Lula Mae - Tražim zimu (3:00)
17. Lana Del Rey - Summertime Sadness (4:24)
18. The Thing - Sounds Like a Sandwich (live) (1:42)
19. Voivod - Mechanical Mind (7:40)
20. Cult of Youth - It Took a Lifetime (3:19)
21. Rolo Tomassi - Party Wounds (Produced by Diplo & Ariel Rechtshaid) (3:14)
22. Scarve - Serpent speech (Entombed cover) (1:50)
23. Spiritualized - Hey, Jane (8:54)
24. The Men - Cube (2:25)
25. Bo Ningen - Natsu no Nioi (4:44)
26. Lacuna Coil - End of Time (3:52)
27. Kinovia - Entfremdung: Kafka and the Clocks of the Apocalypse (4:43)
28. Mizar - Армакедон (9:44)
D o w n l o a d ili L o a d d o w n, opet je pitanje.

It's a terrible love and I'm walking with spiders
It's a terrible love and I'm walkin' in
It's a terrible love and I'm walking with spiders
It's a terrible love and I'm walkin' in
its quiet company, its quiet company

And I can't fall asleep without a little help
It takes a while to settle down
My shivered bones
Until the panic sets

It takes an ocean not to break (4x)

Company
Its quiet company
Its quiet company

But I won't
follow you into the rabbit hole
I said I would
but then I saw
your shivered bones
They didn't want me to.
*objavljeno na http://www.dirtysouth.me/2012/12/221212-svet-smaknut-zimom-pck-vol-8/


Pičforkov metal pičvajz god, do prekjuče mi nepoznat; znači da sam 'ladno mog'o da budem smaknut neuk!

среда, децембар 12, 2012

121212 napunjenih pištolja: HavocHaven (PCK Vol. 7)


9 dana pre smaka, 17 pre Smaka (a 10-ak pre Galije), pružam vam izlaznu strategiju u vidu samosmaknuća!

1. Opeth - Dirge For November (7:57)
2. Mazzy Star - Flowers In December
3. Nikola Nežit - I Let Love In (4:43)
4. Chelsea Wolfe - Demons (3:14)
5. Zola Jesus - New Amsterdam
6. Karneval - Sve drago (4:40)
7. Mogwai - Rano Pano (Tim Hecker Remix) (4:44)
8. Karin Park - Thousand Loaded Guns (4:25)
9. Mario Eterović - Ja mogu (Sisyphus Remix) (3:21)
10. Autumn Tears - Black Heaven (3:48)
11. Nitzer Ebb - Warzaw Ghetto (4:48)
12. The Evens - Wanted Criminals (3:14)
13. Katatonia - Criminals (3:49)
14. Dimmu Borgir - Sorgens Kammer (5:51)
15. Woven Hand - Long Horn (4:55)
16. Anathema - Barriers (5:53)
17. Blame - Apocrypha (3:43)
18. Kayo Dot - Ocellated God (6:32)
19. Tiamat - Misantropolis (4:13)
20. Ane Brun - These Days (4:38)
21. Minimal Compact - Dedicated (5:03)
22. Idoli - Poslednji dani (3:18)
23. Baal - Talas (3:56)
24. Autopark - Obala (acoustic shoegazing) (8:03)
D o w n l o a d ili L o a d d o w n ali i na http://www.dirtysouth.me/2012/12/121212-napunjenih-pistolja-havochaven-pck-vol-7/

уторак, децембар 11, 2012

Dajte nam gumene bombone, „toblerone” i „volvo” kamione: EMAG|GAME Stokholm, (3-)8-12(-16). 8. 12. MozaIQ Br. 109, 12|12


 
 
 
Moj nepotpisani prevod













Peto Mensino evropsko godišnje okupljanje (MEGO) održano je od osmog do dvanaestog avgusta na najrazličitijim stokholmskim lokacijama — da za početak pomenem samo jednu: Tivoli, zabavni park, kom ću kasnije da se vratim. Prvog juna počeli su prekogranični, SHS-pregovori, jer niko odavde nije hteo da ide. U stvari, ispostaviće se da je bilo drugačije, ali taj jedan sugrađanin mi se kasno javio, kad se već odustalo od iznajmljivanja kombija i kad je eksju knjiga spala na četiri slova — dva hrvatska, jedno slovenačko i jedno „srbugarsko”. A kada kažem slovenačko, mislim na Mateja, predsednika Mense Slovenije, u ulozi glavnog vozača, a tu je bilo i dvoje hrvatskih članova, Sanja i Damir, u ulogama zamenika vozača, te na kraju i ja, suvozač koji poseduje vozačku dozvolu nepune tri godine, ali ju je odonda samo jednom upotrebio, i to baš kad je nije poneo. Pa, mada sam sada poneo dozvolu, nije bio red da vežbam vožnju na brzim nemačkim i ostalim, tek nešto sporijim putevima.
Nekima je potreba za dodatnim ubrzanjem ili makar ushićenjem ipak bila malo veća. Tako dopisujemo nova slova u onu četvoroslovnu knjigu, i to cela tri: IHC. Iskusniji među nama znaju da se radi o novom predsedniku hrvatske Mense, koji je na dalek put krenuo ni više ni manje nego motorom, dvotočkašem koji sustižemo u jednoj od baltičkih zemalja. Varšavu sam, znači, ʼladno preskočio, iako je on noćio tamo pre nas (jer je ranije i krenuo, a kasnije se vratio s najsevernije evropske kote!), a to nikako nisam smeo. Damirov nećak nam beše dobar domaćin („Guglov” uposlenik, šta reći, iako i dalje na studijama, a i u Mensi), nije da se i inače nismo osećali iznimno odomaćeno samom intruzijom u istočni blok (Kalinjingrad je bio rani istočni plan, ali falio nam je četrnaesti dan za isto toliko zemalja, a bogami i bratskoruska viza, da). Visla nam je pružila osećaj dunavskog keja s kopernikanskim obrtom (Nikolin spomenik nam je poslužio kao scenografija za fotosesiju, a ni „šopenska” mermerna klupa nije odmogla) u vidu narandžasto-belog balona lansiranog specijalno u našu čast. U redu, ne baš u našu čast. Usledila je popodnevna dremka na travi u parku s fontanama dok je neudremano oko ovog jagodinskog paparaca uredno beležilo kerovođe i dr. Poljake. „Nevaljala veverica” (u Rigi), proglašena jednim od najboljih hostela u svetu, rezervisana nam je bila u glavnom letonskom gradu, gde je trebalo da stignemo do naslovnih gumenih bombona, zbog kojih smo je i izabrali. Bombonice smo dobili u vidu ambijentalnih hoste(l)sa, i izlet na najvišu zgradu mogao je da počne. Skoro. Obedovali smo prvo neka lokalna jela, što smo se i inače trudili da praktikujemo. Naime, kad god smo našli dobar parking, jeli smo isključivo u lokalnom „Mekdonaldsu” ili „Burger kingu”. Utom, eto nas na poslednjem spratu spomenute zgrade, koji kao da je od stakla, kakav pogled daje. U rano pre podne smo bili na putu u Talin, gde nas čeka trajekt da nam odbaci auto u helsinšku luku. Estonska kuhinja se podrazumeva, ipak treba indukovati morsku bolest. Helsinki nas sačekuje kasnim popodnevom, a mene posebno očekuje gradski autobus, koji mi je finski domaćin i imenjak poslao na dok. Peter je bio kod mene nedelju dana maja 2006, neposredno pre mog učlanjenja u udruženje čiji bilten čitate, i to kao kolega u studijskoj poseti. Iako smo obojica već diplomirali, odlučili smo da mu uzvratim sedminu gostovanja i saznam da je on sada pred završetkom doktorskih studija biologije (možda već i jeste doktorirao, moram da proverim) i da je nedavno bio na najdužem koncertu Brusa Springstina – sutradan i odlazimo biciklima do arene u kojoj je održan. Tome prethodi organska večera i isti takav doručak – Peter meso jede samo kod roditelja, mada mu je majka nabrala i bobice za poridž, koji smo doručkovali. Kroz šumu punu nejestivih bobica i eventualnih losova pedaliramo u centar, usputno fotografisanje se podrazumeva. Helsinška zgrada pandan onoj riškoj bila je zatvorena, ili makar njen vidikovac, kad smo nehajno ostavili bicikle ispred jer, naravno, neće niko da ih ukrade – ima prosaca, ali maltene ne i lopova. Ima muzeja savremene umetnosti i statua minimalizma, ali ne i bicikliste koji bi pred njima pozirao – zapravo, takav se našao na jednom drugom, dalekom poluostrvu. Ima za tu svrhu i stanica kopneno-morskog saobraćaja i pločnika prema određenoj formuli popločanog, ali ne i „mensijanera” koji bi prokljuvio prema kojoj. Jagodinac mora da žuri da mu ne pobegne feri i prerano odlazi, a svaki odlazak odande je preran, na 17-časovnu plovidbu. Pre toga je pomena vredan i besprekorno tačan i čist gradski prevoz, koji uspeva da takav bude i ostane i bez „buspluseva”, a podrazumevana papirna karta važi za sve njegove vidove, sat do sat i po od kupovine.
„Toblerone”. Ne znam više jesam li ih kupio na trajektu kojim smo doplovili ili kojim otplovljavamo, ali pošto su mi trebale za naslovnu rimu, poklon i slađenje, red je da se nađu u tekstu. Uostalom, one, tako podložne dekonstrukciji, najmaterijalnije su što sam na ovom prekrasnom, prekratkom putu (po)kupio. A nije da se nije imalo šta kupiti u tim tržnim centrima na talasima. U potpalublju smeštena balkanska četvorka, a posebno njena srpska četvrtina, naime, nije stigla mnogo dalje od kafe uz keltis, koji prvi put igra a na kraju je i pobedila, i, ovoga puta i doslovno, švedskog stola za doručak. Čak, to bi moglo da se smatra i luksuzom, mada jeftinijim od očekivanog, te su pak radili zagrebačko-talinski diskonti jer je tek trećina putovanja. Fincima je jeftinije da preplove i snabdeju se, a kako je tek nama koji smo već tamo i idemo na sve skuplja mesta, srpskim standardom na švedski – istina, bilo je nekih, hm, mal-ideja da se poistovete.
Stokholm milo ogreva jutarnjih suncem dok vozimo put soba u užecentralnom a jeftinom i skroz automatizovanom hotelu nedaleko od hotela u kom se uglavnom dešava okupljanje zbog kog smo tamo. Preferiramo park pored hotela, ipak neko treba i pikavce da baci van kante, kad već nećemo građani švedske i proklamovane skandinavske prestonice i ja, a i da zaradi južnoafrički azilant od naših limenki popijenog piva, takoreći bezalkoholnog kad se potroše dovezene zalihe i ne naprave nove pre 22 h, kad smanjuju procenat alkohola u piću koje vole moji saputnici i još trojica-četvorica doletelih Hrvata, Francuskinja, Norvežanin, Holanđanka, koja deli svoje pivo sa mnom dok igramo uz metal(IQ) u bezdimom pabu „Anchor”. Veče pre ovoga, a ono je bilo treće, samostalno sam odmotao bicikl, koji smo dan ranije iznajmili na tri dana, u pomenuti zabavni park, na koncert Igija Popa, jeftiniji nego ovde, kod boljestojećih. Htedoh ja i na geteburški sneni festival, lagano prođoh i pored katovičkog, ali izostala je podrška para iz kraja.....
Igru smo zvanu EMAG, neregistrovani, sem hrvatskog predsednika, mahom municiozno propustili, izuzev odlaska pre početka i susretanja jedne Slovenkinje i svraćanja pred kraj i susretanja smešnih plesač(ic)a.
Zbog tog tako severnog položaja zemlje za zaljubljivanje, vreme brže prolazi i odlazimo sa skupog, a svaki je takav, parkinga u nedeljno jutro da što pre pređemo švedsko-danski most (Malme arena jedina je viđena od tog južnog grada u koji je trebalo da svratimo, ali bar ne moramo na Evroviziju da je vidimo!) na čijoj sredini ne zatičemo leš političarke kao u aktuelnoj seriji. Beringov moreuz premošćava se po uzoru na taj most. Kopenhagen nas spremno sačekuje da ručamo u luci, ispadne nam sladoled na pločnik ispred „Lego” prodavnice, prenoćimo u još jednom magičnom hostelu, u kom se gleda zatvaranje Olimpijade (dok u Kristijaniji, tom poluvekovnom skvotu/kvartu izuzetom iz EU, besplatno nastupa VETO, kopenhaški bend koji zapravo slušam, ali mi odlazimo tamo tek sutradan!), a ujutru obiđemo Andersena.
Hamburg nas služi večernjih pivom, Amsterdam doručkom, a večeramo i idućeg jutra i doručkujemo u Bakareku, dvorcu na Rajni. Izuzetno povoljno, kao i nemački autoban što je za vešte vozače van gužve. Cvetković Petar, skandinoar: http://www.dirtysouth.me/2012/08/kungens-kurva-pck-vol-6/ + Erlend Lu + 2. deo fotki

Taman taman taman --- tri letnja akcenta


четвртак, новембар 29, 2012

уторак, новембар 27, 2012

Laneganu M(r)a(r)ku srećan prekjučerašnji rođendan

Camera, video et photo: DR S (La Cote d'Azur et Saint Tropez / Les Alpes et les Pyrennees)
U Beogradu nas je bilo barem 800; OK, i dalje manje, čak upola dodamo li ljubljenu Ljubljanu zagrobnom Zagrebu (samo igra reči i varijacija na dark-mrak, ništa III) ali nismo baš toliki seljaci da ni svaki 10000. nije bio, tim pre što je Palma poslao priličan kontigent nas iz Jagodine! "Nagrđenih" Oda tužnom disku nam dajte, 2012. je (da ne kažem 770. godišnjica), još i iznova nam se igra u prvom redu; Grobokopačevu pesmu ni ja baš ne volim (kad je nedovoljno informisan da nam je i on posveti predsedniku)! Pavlovljevo zvonko pisanje posvećeno pratim još od Jesus Zole, kada kao da smo bili na istom koncertu (kao što i jesmo), a sada kao da nismo (kao što i nismo); štaviše, imao je dodatna tri dana da dodatno popravi performanse (i kok-roki gitaroš s kojim se na kraju i fotkasmo) i dočeka tamo 48. rođendan kako i dolikuje! Lyenn nikako nije trebalo da propustiš -- http://youtu.be/8-tHsVBevIg -- a on nije nikako trebalo da propusti da izvede i http://youtu.be/eKqFdWOhdmU Nastavi da pišeš! (Petar Cvetković Goranu Pavlovu)
p. s. 45. kad mu je bio, ovde smo mu priredili proslavu crnu, koju je uveličao njegov brat po mraku i toplini!

уторак, новембар 20, 2012

Dukat na kvadrat, some velvet mourn


понедељак, новембар 19, 2012

петак, новембар 16, 2012

Negde, neka, pokušaj da se prebrodi ova vanredna muka


DILAVER VINAVER /PETRA CVETKOVIĆA KRSTEVA/

KO GA ZNA
ZNA DA NIJE
STVAR SAMO RIME
KOJA KRASI
IM PREZIME I IME.

JUČE, 15. XI 12.


четвртак, новембар 15, 2012

Bilten sam sinoć ubeđivao što nam treba Tviter, a Mladić u Lajbahu!

Ovako, ukratko- 1. nisam mislio da je "uvođenje" Tvitera such a big deal, i htedoh da dodam- svaka budala ga ima, ali nema ga svaka budala-- statistika kaže da ga ima značajno manje ljudi nego Fejsbuk i, iako je to naizgled argument protiv, ne kaže džabe naš narod: Twitter will make you think you're wise. ,-) Dakle, to su ljudi koji nama trebaju- svakako veći procenat tviteraša, a ima ih dovoljno da bi možda moglo da se kaže i broj, naš je potencijalni član-- uostalom, mislio sam da nam nalog bude u konjunkciji s FB (mogu i bukvalno da se povežu, kao što su moji), ne u disjunkciji! B-) Dalje, za razliku od fb-prijateljstava /ok, kapiram da je naša fb-stranica za lajkovanje, ne za sprijateljivanje/, ovde ne pratiš automatski nekoga ko zaprati tebe, te si elegantan kreator svog tajmlajna, čije tvitove želiš da ti prikazuje /potpuno hronološki, to je jedna od prednosti u odnosu na fb, pregledniji je i svedeniji, i 140 karaktera je sasvim dovoljno da sročiš bitno /uostalom, možeš da vežeš 2-3 tvita a možeš i da ubaciš link, koji ne zauzima onoliko karaktera koliko broji no se pojavljuje u skraćenom izdanju// -- koliko znam, a uzimam da ne znam dobro pošto meni ne stižu, na mobilni ti stižu samo tvitovi direktno namenjeni tebi, i to jedino ako želiš, mada ja ne vidim što ne bi želeo da ti "SMS" (jer nije) stigne smesta /iako ja ne poželeh/. ,-) Mogli bismo svi da ga uređujemo /ili samo ja ako insistirate - ili samo ne ja ako insistirate/, a i ne moramo, ne treba stalno da mu se dodaju drva ko kotlu /kao sad/, a i moderni smo, valjda, mada nam sajt nije.
p. s. znam mnogo pametnih ljudi koji su na Tviteru, ne i na Fejsbuku; znam mnogo i koji nisu nigde /ti su najpametniji/, al' pustimo njih sada... 5ar Mladić napustio hašku keliju, viđen sinoćke u Lajbahu!

понедељак, новембар 12, 2012

Integralni intervju sa mnom za NIN Br. 3198, 12. 4. 2012.


 

Po čemu se hipster, odnosno hipsterska potkultura razlikuje od drugih?
Najpre po eklekticizmu, rekao bih. Po spremnosti da u svoja interesovanja inkorporira sve ono što se percipira kao vredno kod drugih (supkultura).

Da li je biti hipster trend ili nešto sasvim drugo?
Meni nije pod uslovom da jesam hipster ali to bi vrlo verovatno rekli i oni kojima to nedvosmisleno jeste trend. Recimo da je biti hipster nešto sasvim drugo, odnosno ono što bi trebalo da je najpre: ist(init)ost, posebnost, sloboda i samosvojnost; i kvarenje zabave.

Pre odgovora na naredno pitanje guglam hipster i odlazim na vikipediju, ali ubrzo prestajem da čitam kako bih izbegao da mi odgovori imaju veze s tamošnjim.

Koja je osnovna misija hipstera? Koliko ih ima kod nas? Da li se negde okupljaju, u kom pravcu deluju?
Pojma nemam. Nisam siguran ni u svoju osnovnu misiju, a kamoli u misiju celog pokreta, ne znam koliko ih ima kod nas. Trebalo bi da se okupljaju u KC-u „Grad”, barem tako kaže moj prijatelj koji pljuje po publici na nastupu Chinawoman, kad me je i prozvao jednim od njih samo zato što sam ih uzeo u odbranu, a to sam učinio jedino jer su napadi, ne samo njegovi, bili besomučni. Istina, delovali su u pravcu neprestane priče na koncertu, a verujem i drugde. Inače, mislim da napadaju ljudi koji se prepoznaju, pa bi da odagnaju. Drž’te ga!

U čemu se ogleda protestni karakter hipstera?
U destereotipizaciji, ako ta reč postoji; ako ne, hipsterski bi bilo da se izmisli.

Šta povezuje današnje hipstere i one iz četrdesetih godina prošlog veka? Da li su to muzika i težnja ka avangardi ili neki drugi faktori? (Da, šta zapravo slušaju hipsteri? Džez, bluz ili...?)
Pa, ako pod džez razumemo Džona Zorna, a pod bluz Marka Lanegana, onda da. Ako sudimo prema tekstovima koje pišem za Mensin bilten, mnogo mi se dopao nov album Lenarda Koena, njegov koncert i nedavni nastup postrok benda God is an Astronaut. Očekujem da mi se iduće nedelje dopadnu Crippled Black Phoenix i Zola Jesus, na čiji koncert potežem čak u Zagreb. Inače, adult gothic, blackgaze i deathme(n)tal. Trenutno, jagodinsku Kinoviu, diku mog grada.
Ili, ekstenzivnije: last.fm/user/exPassionFlower – ako očitate nešto avanga(r)dno, onda joj težim(o). Biće da je muzika glavna spona. Mada i Frenzen leži, i kad piše, i kad priča.

Kako tumačite to što hipsteri „obesmišljavaju druge potkulture, prisvajajući njihove elemente” (ovo je stav pojedinih kulturologa, sociologa)?
Postmoderno, nema šta. Samo, ja sam to radio ne znajući za stav kulturologa i sociologa. Iskreno, do pre, recimo, godinu-dve, bar deceniju sam prisvajao elemente drugih supkultura pojma nemajući šta činim (postajem hipster) i iznenadio sam se onoliko, ne mogu da kažem samo prijatno, kad sam video da je i to etablirano i da je (auto)izbacivanje iz pokreta pokret za sebe. Šta da se radi. Što bi rekla Olja Savičević Ivančević u knjizi Adio, kauboju: her Karlo (profesor, u mom slučaju, razredne nastave) je supkultura s jednim predstavnikom. (A nije!)

Zbog čega su hipsteri marginalizovani? Zašto kod nas sve što je malo drugačije ne prolazi, kako se borite protiv toga?
Ja sam rekao kako se borim i protiv koga (moj prijatelj nije jedini). Mislim da margina, ako je održiva, nije samo ishod nego je i cilj, makar proklamovani. Navodno, oni nisu izolovani jer su drugačiji (mada, naravno, i te kako ima i toga), nego ne prolaze zato što i ne žele da prođu. Znači da je ta margina veoma održiva (i treba da bude), ili mislite da je vintidž garderoba stvarno iznošena? Razlozi zašto razlike nisu usvojenije kod nas postali su poprilično opšta mesta, a plašim se da nemam suštinski uvid da bih dao neki kvalitativno nov odgovor. Samo lična bitka. A i rekao bih da se glavna marginalizacija odvija delom zasluženim podsmehom ljudi koji su najčešće za još veći podsmeh, ali valjda se ne primenjuju brutalnosti.

Hipsterima je veoma bitan imidž. Šta oni tim imidžom žele da pokažu i u kakvom su odnosu prema drugim potkulturama?
Pozajmljivačkom i indukujućem. Hteli bi da pokažu unikatnost (pozajmljivanja), a da istovremeno deluju nehajno. Meni je taj momenat najodbojniji. Za dovoljan broj stvari i inače ne hajem da bih se pravio da ne obraćam pažnju na one na koje obraćam. Garderoba, ipak, nije jedna od njih, bar ne prvih nekoliko. Rekao bih da sam najveći nehipster među hipsterima, a najveći hipster (ako na kraju pristanem na to) među nehipsterima. Moj najbolji prijatelj Doktor rekao bi da se oblači tako da ni jedni ni drugi (koji god) ne znaju čiji je, a on čak nije ni optužen za hipsterstvo. (Prijateljice, ako ne računamo ovu koja me je preporučila za intervju, i devojke, dosad su bile uzdržanije u diskreditovanju, makar rečitom!) Hipster Hitler je kul, za razliku od Adolfa. Njegove majice mi se baš dopadaju. Kao i naočare.