субота, децембар 29, 2012

Pamtiću u 2012. (Politikinom "Spektru")

DOGAĐAJ GODINE
Higsov bozon i bluz koji mu je spevao omiljeni Nik Kejv i izlazi nedelju dana posle mog 28. rođendana, 18. 2; rešio sam da poklonim sebi ploču tom zgodom...
PROMAŠAJ GODINE
Verovanje manje ili veće većine ljudi u boga i posle bozona, šta im još treba?
DOMAĆA LIČNOST GODINE
Moja prof. Sunčica Macura, jer sam prošle godine zakasnio, a toliko toga čini.
STRANA LIČNOST GODINE
Feliks, skakač iz svemira kao feniks iz pepela, samo obrnuto i naizgled lakše.
(DOMAĆI) ALBUM I PESMA GODINE
Autoparkov "Autopakao", koji mi je potpisan rođendanpre, i "Dvoje" Karnevala..
KONCERTI GODINE
Zola Jesus u ZG Tvornici kulture i Iggy Pop u stokholmskom zabavnom parku i...
FILMOVI GODINE
"Cosmopolis", jer Kronenberg je Dejvid i kad nije "Goli ručak", i "Artiljero".
POZORIŠNA PREDSTAVA GODINE
"Staklena menažerija" Tenesija Vilijamsa, izvedba Gradskog pozorišta Jagodine.
DOGAĐAJ KOJI JE OBELEŽIO MOJ ŽIVOT U 2012.
http://cottonsynthstudradio.blogspot.com/2012/12/dajte-nam-gumene-bombone-toblerone-i.html
Srećna 2013, pisao bih za vas: http://www.dirtysouth.me/author/cvet5ar/page/3/
p. s. Srdan nije naveo roman, nisam ni ja "Na kraćem kraju Sunčane aleje" Tomasa Brusiga, a još od Sajma knjiga nosim taj bedž na rajsferšlusu kožne jakne. MULTIROMAN GODINE Tragom 41.

субота, децембар 22, 2012

221212: Svet smaknut zimom (PCK Vol. 8)

Palmina i moja apsolutno omiljena izdavačka kuća, "Sacred Bones" (Sve+te mošti da uvošti!), obeležila je sinoć (a kad drugo?) u Kaliforniji (a gde drugo?) petogodišnjicu svog postojanja (s moje kompilacije, nastupili su Zola Jesus, Vår, Psychic Ills, Cult of Youth; nastupili su još i Wymond Miles, Pop. 1280, Lust For Youth, a na mojoj kompilaciji odatle su još i Moon Duo, Slug Guts, Crystal Stilts, Timmy's Organism, The Men, iako nisu nastupili); KKN nastupa večeras u "Taliru", trad. pred Novi god, na desetogodišnjicu smrti Džoa Stramera: D. M. P. vrti hitove Kleša i izdavačke kuće koju mnogo volimo na afterpartiju na jagodinskoj plaži! (Delfina sam već spremio uzmičući pred jahačima Albrehta Direra!) U Grčkoj.
1. Chelsea Wolfe - Primal / Carnal (0:25)
2. Vår - Kains Mærke (3:12)
3. Moon Duo - Flowers (7:32)
4. Slug Guts - Scum (3:14)
5. Crystal Stilts - Dark Eyes (4:14)
6. Rotting Christ - Lucifer over London (Current 93 cover) (5:15)
7. Psychic Ills - Travelin' Man (3:43)
8. Zola Jesus - Run Me Out (Acoustic Part Time Punks Radio Session) (3:24)
9. Suicide Commando - Love Breeds Suicide (5:16)
10. Timmy's Organism - The Traveler (4:23)
11. Sunn O))) & Pan Sonic - Che (5:53)
12. The Gun Club - Mother of Earth (3:24)
13. A Pale Horse Named Death - Die Alone (7:35)
14. Paradise Lost - The Last Fallen Savior (3:40)
15. Kanda, Kodža i Nebojša - Džo Stramere (4:46)
16. Lula Mae - Tražim zimu (3:00)
17. Lana Del Rey - Summertime Sadness (4:24)
18. The Thing - Sounds Like a Sandwich (live) (1:42)
19. Voivod - Mechanical Mind (7:40)
20. Cult of Youth - It Took a Lifetime (3:19)
21. Rolo Tomassi - Party Wounds (Produced by Diplo & Ariel Rechtshaid) (3:14)
22. Scarve - Serpent speech (Entombed cover) (1:50)
23. Spiritualized - Hey, Jane (8:54)
24. The Men - Cube (2:25)
25. Bo Ningen - Natsu no Nioi (4:44)
26. Lacuna Coil - End of Time (3:52)
27. Kinovia - Entfremdung: Kafka and the Clocks of the Apocalypse (4:43)
28. Mizar - Армакедон (9:44)
D o w n l o a d ili L o a d d o w n, opet je pitanje.

It's a terrible love and I'm walking with spiders
It's a terrible love and I'm walkin' in
It's a terrible love and I'm walking with spiders
It's a terrible love and I'm walkin' in
its quiet company, its quiet company

And I can't fall asleep without a little help
It takes a while to settle down
My shivered bones
Until the panic sets

It takes an ocean not to break (4x)

Company
Its quiet company
Its quiet company

But I won't
follow you into the rabbit hole
I said I would
but then I saw
your shivered bones
They didn't want me to.
*objavljeno na http://www.dirtysouth.me/2012/12/221212-svet-smaknut-zimom-pck-vol-8/


Pičforkov metal pičvajz god, do prekjuče mi nepoznat; znači da sam 'ladno mog'o da budem smaknut neuk!

среда, децембар 12, 2012

121212 napunjenih pištolja: HavocHaven (PCK Vol. 7)


9 dana pre smaka, 17 pre Smaka (a 10-ak pre Galije), pružam vam izlaznu strategiju u vidu samosmaknuća!

1. Opeth - Dirge For November (7:57)
2. Mazzy Star - Flowers In December
3. Nikola Nežit - I Let Love In (4:43)
4. Chelsea Wolfe - Demons (3:14)
5. Zola Jesus - New Amsterdam
6. Karneval - Sve drago (4:40)
7. Mogwai - Rano Pano (Tim Hecker Remix) (4:44)
8. Karin Park - Thousand Loaded Guns (4:25)
9. Mario Eterović - Ja mogu (Sisyphus Remix) (3:21)
10. Autumn Tears - Black Heaven (3:48)
11. Nitzer Ebb - Warzaw Ghetto (4:48)
12. The Evens - Wanted Criminals (3:14)
13. Katatonia - Criminals (3:49)
14. Dimmu Borgir - Sorgens Kammer (5:51)
15. Woven Hand - Long Horn (4:55)
16. Anathema - Barriers (5:53)
17. Blame - Apocrypha (3:43)
18. Kayo Dot - Ocellated God (6:32)
19. Tiamat - Misantropolis (4:13)
20. Ane Brun - These Days (4:38)
21. Minimal Compact - Dedicated (5:03)
22. Idoli - Poslednji dani (3:18)
23. Baal - Talas (3:56)
24. Autopark - Obala (acoustic shoegazing) (8:03)
D o w n l o a d ili L o a d d o w n ali i na http://www.dirtysouth.me/2012/12/121212-napunjenih-pistolja-havochaven-pck-vol-7/

уторак, децембар 11, 2012

Dajte nam gumene bombone, „toblerone” i „volvo” kamione: EMAG|GAME Stokholm, (3-)8-12(-16). 8. 12. MozaIQ Br. 109, 12|12


 
 
 
Moj nepotpisani prevod













Peto Mensino evropsko godišnje okupljanje (MEGO) održano je od osmog do dvanaestog avgusta na najrazličitijim stokholmskim lokacijama — da za početak pomenem samo jednu: Tivoli, zabavni park, kom ću kasnije da se vratim. Prvog juna počeli su prekogranični, SHS-pregovori, jer niko odavde nije hteo da ide. U stvari, ispostaviće se da je bilo drugačije, ali taj jedan sugrađanin mi se kasno javio, kad se već odustalo od iznajmljivanja kombija i kad je eksju knjiga spala na četiri slova — dva hrvatska, jedno slovenačko i jedno „srbugarsko”. A kada kažem slovenačko, mislim na Mateja, predsednika Mense Slovenije, u ulozi glavnog vozača, a tu je bilo i dvoje hrvatskih članova, Sanja i Damir, u ulogama zamenika vozača, te na kraju i ja, suvozač koji poseduje vozačku dozvolu nepune tri godine, ali ju je odonda samo jednom upotrebio, i to baš kad je nije poneo. Pa, mada sam sada poneo dozvolu, nije bio red da vežbam vožnju na brzim nemačkim i ostalim, tek nešto sporijim putevima.
Nekima je potreba za dodatnim ubrzanjem ili makar ushićenjem ipak bila malo veća. Tako dopisujemo nova slova u onu četvoroslovnu knjigu, i to cela tri: IHC. Iskusniji među nama znaju da se radi o novom predsedniku hrvatske Mense, koji je na dalek put krenuo ni više ni manje nego motorom, dvotočkašem koji sustižemo u jednoj od baltičkih zemalja. Varšavu sam, znači, ʼladno preskočio, iako je on noćio tamo pre nas (jer je ranije i krenuo, a kasnije se vratio s najsevernije evropske kote!), a to nikako nisam smeo. Damirov nećak nam beše dobar domaćin („Guglov” uposlenik, šta reći, iako i dalje na studijama, a i u Mensi), nije da se i inače nismo osećali iznimno odomaćeno samom intruzijom u istočni blok (Kalinjingrad je bio rani istočni plan, ali falio nam je četrnaesti dan za isto toliko zemalja, a bogami i bratskoruska viza, da). Visla nam je pružila osećaj dunavskog keja s kopernikanskim obrtom (Nikolin spomenik nam je poslužio kao scenografija za fotosesiju, a ni „šopenska” mermerna klupa nije odmogla) u vidu narandžasto-belog balona lansiranog specijalno u našu čast. U redu, ne baš u našu čast. Usledila je popodnevna dremka na travi u parku s fontanama dok je neudremano oko ovog jagodinskog paparaca uredno beležilo kerovođe i dr. Poljake. „Nevaljala veverica” (u Rigi), proglašena jednim od najboljih hostela u svetu, rezervisana nam je bila u glavnom letonskom gradu, gde je trebalo da stignemo do naslovnih gumenih bombona, zbog kojih smo je i izabrali. Bombonice smo dobili u vidu ambijentalnih hoste(l)sa, i izlet na najvišu zgradu mogao je da počne. Skoro. Obedovali smo prvo neka lokalna jela, što smo se i inače trudili da praktikujemo. Naime, kad god smo našli dobar parking, jeli smo isključivo u lokalnom „Mekdonaldsu” ili „Burger kingu”. Utom, eto nas na poslednjem spratu spomenute zgrade, koji kao da je od stakla, kakav pogled daje. U rano pre podne smo bili na putu u Talin, gde nas čeka trajekt da nam odbaci auto u helsinšku luku. Estonska kuhinja se podrazumeva, ipak treba indukovati morsku bolest. Helsinki nas sačekuje kasnim popodnevom, a mene posebno očekuje gradski autobus, koji mi je finski domaćin i imenjak poslao na dok. Peter je bio kod mene nedelju dana maja 2006, neposredno pre mog učlanjenja u udruženje čiji bilten čitate, i to kao kolega u studijskoj poseti. Iako smo obojica već diplomirali, odlučili smo da mu uzvratim sedminu gostovanja i saznam da je on sada pred završetkom doktorskih studija biologije (možda već i jeste doktorirao, moram da proverim) i da je nedavno bio na najdužem koncertu Brusa Springstina – sutradan i odlazimo biciklima do arene u kojoj je održan. Tome prethodi organska večera i isti takav doručak – Peter meso jede samo kod roditelja, mada mu je majka nabrala i bobice za poridž, koji smo doručkovali. Kroz šumu punu nejestivih bobica i eventualnih losova pedaliramo u centar, usputno fotografisanje se podrazumeva. Helsinška zgrada pandan onoj riškoj bila je zatvorena, ili makar njen vidikovac, kad smo nehajno ostavili bicikle ispred jer, naravno, neće niko da ih ukrade – ima prosaca, ali maltene ne i lopova. Ima muzeja savremene umetnosti i statua minimalizma, ali ne i bicikliste koji bi pred njima pozirao – zapravo, takav se našao na jednom drugom, dalekom poluostrvu. Ima za tu svrhu i stanica kopneno-morskog saobraćaja i pločnika prema određenoj formuli popločanog, ali ne i „mensijanera” koji bi prokljuvio prema kojoj. Jagodinac mora da žuri da mu ne pobegne feri i prerano odlazi, a svaki odlazak odande je preran, na 17-časovnu plovidbu. Pre toga je pomena vredan i besprekorno tačan i čist gradski prevoz, koji uspeva da takav bude i ostane i bez „buspluseva”, a podrazumevana papirna karta važi za sve njegove vidove, sat do sat i po od kupovine.
„Toblerone”. Ne znam više jesam li ih kupio na trajektu kojim smo doplovili ili kojim otplovljavamo, ali pošto su mi trebale za naslovnu rimu, poklon i slađenje, red je da se nađu u tekstu. Uostalom, one, tako podložne dekonstrukciji, najmaterijalnije su što sam na ovom prekrasnom, prekratkom putu (po)kupio. A nije da se nije imalo šta kupiti u tim tržnim centrima na talasima. U potpalublju smeštena balkanska četvorka, a posebno njena srpska četvrtina, naime, nije stigla mnogo dalje od kafe uz keltis, koji prvi put igra a na kraju je i pobedila, i, ovoga puta i doslovno, švedskog stola za doručak. Čak, to bi moglo da se smatra i luksuzom, mada jeftinijim od očekivanog, te su pak radili zagrebačko-talinski diskonti jer je tek trećina putovanja. Fincima je jeftinije da preplove i snabdeju se, a kako je tek nama koji smo već tamo i idemo na sve skuplja mesta, srpskim standardom na švedski – istina, bilo je nekih, hm, mal-ideja da se poistovete.
Stokholm milo ogreva jutarnjih suncem dok vozimo put soba u užecentralnom a jeftinom i skroz automatizovanom hotelu nedaleko od hotela u kom se uglavnom dešava okupljanje zbog kog smo tamo. Preferiramo park pored hotela, ipak neko treba i pikavce da baci van kante, kad već nećemo građani švedske i proklamovane skandinavske prestonice i ja, a i da zaradi južnoafrički azilant od naših limenki popijenog piva, takoreći bezalkoholnog kad se potroše dovezene zalihe i ne naprave nove pre 22 h, kad smanjuju procenat alkohola u piću koje vole moji saputnici i još trojica-četvorica doletelih Hrvata, Francuskinja, Norvežanin, Holanđanka, koja deli svoje pivo sa mnom dok igramo uz metal(IQ) u bezdimom pabu „Anchor”. Veče pre ovoga, a ono je bilo treće, samostalno sam odmotao bicikl, koji smo dan ranije iznajmili na tri dana, u pomenuti zabavni park, na koncert Igija Popa, jeftiniji nego ovde, kod boljestojećih. Htedoh ja i na geteburški sneni festival, lagano prođoh i pored katovičkog, ali izostala je podrška para iz kraja.....
Igru smo zvanu EMAG, neregistrovani, sem hrvatskog predsednika, mahom municiozno propustili, izuzev odlaska pre početka i susretanja jedne Slovenkinje i svraćanja pred kraj i susretanja smešnih plesač(ic)a.
Zbog tog tako severnog položaja zemlje za zaljubljivanje, vreme brže prolazi i odlazimo sa skupog, a svaki je takav, parkinga u nedeljno jutro da što pre pređemo švedsko-danski most (Malme arena jedina je viđena od tog južnog grada u koji je trebalo da svratimo, ali bar ne moramo na Evroviziju da je vidimo!) na čijoj sredini ne zatičemo leš političarke kao u aktuelnoj seriji. Beringov moreuz premošćava se po uzoru na taj most. Kopenhagen nas spremno sačekuje da ručamo u luci, ispadne nam sladoled na pločnik ispred „Lego” prodavnice, prenoćimo u još jednom magičnom hostelu, u kom se gleda zatvaranje Olimpijade (dok u Kristijaniji, tom poluvekovnom skvotu/kvartu izuzetom iz EU, besplatno nastupa VETO, kopenhaški bend koji zapravo slušam, ali mi odlazimo tamo tek sutradan!), a ujutru obiđemo Andersena.
Hamburg nas služi večernjih pivom, Amsterdam doručkom, a večeramo i idućeg jutra i doručkujemo u Bakareku, dvorcu na Rajni. Izuzetno povoljno, kao i nemački autoban što je za vešte vozače van gužve. Cvetković Petar, skandinoar: http://www.dirtysouth.me/2012/08/kungens-kurva-pck-vol-6/ + Erlend Lu + 2. deo fotki

Taman taman taman --- tri letnja akcenta