недеља, март 25, 2012

Među navodnicama i redovima (PCK Vol. 4) i Svetovima u koliziji (GiaA/SKC NBg/10. 3); MOZAIQ 105, IV 2012.



Opet kasnim s kompilacijom (prema autoodabranom datumu, trebalo je da bude objavljena pre <3 dana) ali bar ne moram da lažiram vreme pošto svojim nazivom nije vezana za određeni dan; kad bude došlo vreme za narednu, a to je 11. 4, već ću da se vratim iz Zagreba, sa apsolutno omiljene Zole Jesus, pa zato ona zauzima centralno mesto, mada na kraju prve četvrtine, ove eklektične elitističke kompilacije. 2. je najbolji (i) jagodinski bend svih vremena, 4. je najbolji izvanjagodinski bend svih vremena koji ćemo, nadam se, septembarskim vozom iz Jagodine otići u Solun da čujemo, vidimo.
1. Lana Del Rey - Born To Die (4:45)
2. Kinovia - Dorotea (5:02) (verzija koju sam zapravo hteo da ubacim, različita od one koja je na kompilaciji, može da se skine klikom)
3. Brendan Perry - Wintersun (6:02)
4. Dead Can Dance - The Ubiquitous Mr. Lovegrove (5:22)
5. Underworld - Crocodile (Edit) (3:50)
6. Zola Jesus - Manifest Destiny (3:20)
7. Madredeus - Vem (3:08)
8. Soap&Skin - Big Hand Nalls Down (2:53)
9. Lačni Franz - Naj ti poljub nariše ustnice (4:08)
10. La Strada - Okean (4:50)
11. Autopark - Obala (8:00)
12. Atari Teenage Riot - Blood in My Eyes (3:44)
13. Big Star - Thirteen (2:34)
14. Speech Debelle - Elephant in the Living Room (4:02)
15. Lissie - The Ship Song (4:27)
16. Yann Tiersen - Love Me (3:41)
17. Dead Shell of Universe - ,, " (8:54)
18. Uncle Acid & the Deadbeats - Withered Hand of Evil (6:22)
19. U2 - Until the End of the World (4:38)
20. Blaine L. Reininger - Public Transformation (5:35)
21. How to Count - Trees (3:31)
22. Calexico - All Systems Red (acoustic) (5:43)
23. Tindersticks - Chocolate (9:04)
24. Kerkennah & Kolaps - Samo kiša, kupite kišu / Juste La Pluie Achetez La Pluie (2:53)
D o w n l o a d
Evo i obećanih utisaka s koncerta koje stvarno jesam napisao prošle nedelje, ali pošto bi trebalo da budu objavljeni i u aprilskom, 105. MozaIQ, malo smo se natezali oko toga kako bi tačno trebalo da izgledaju; a ja im i biografiju preveo (da se bolje natežemo).
God is an Astronaut je irska postrok četvorka, koja je se posudila imenom iz filma Klajva Barkera Nightbreed. Bend su oformili blizanci Kinsela, Torsten i Nils, basista i moj fejsbuk prijatelj, 2002. godine. Nakon što su uradili prvi demo-snimak i dobili ponude od brojnih izdavača, koji su, međutim, tražili da se dodaju vokali – što je bend i uradio, doduše, bez dodavanja reči, odlučili su da osnuju sopstvenu izdavačku kuću i iste godine sami su izdali debi-album The End of the Beginning. Za naslovnu numeru ovog albuma, kao i za numeru From Dust to the Beyond, snimili su i video-spotove. Svet se tada po prvi put susreo s njihovom snažnom vizuelizacijom, koja obogaćuje muziku benda, a koja je prisutna i na njihovim koncertima, pa i na nedavnom beogradskom, kako bi istakla emociju i strukturu pesama. U početku su tako privlačili pažnju, pošto su slike često bile šokantne, međutim, kako je njihova izvođačka samouverenost rasla, vratili su naglasak na muziku i izdali probojni album All is Violent, All is Bright početkom 2005. (Gitarista Torsten najavio je naslovnu pesmu ovog albuma kao njihov najveći hit!) Svoj prvi EP A Moment of Stillness (ambijentalniji nego raniji radovi, ove godine dopunjen do albuma) izdali su 2006. godine. Far From Refuge je njihov treći album, objavljen aprila 2007. Početkom naredne godine konačno odlaze na turneju u SAD, uspešnu mada im je oprema ukradena posle poslednjeg, njujorškog nastupa. Ali istrajali su i krajem te godine izdali i četvrti album, koji nosi ime benda i „najteži“ je do tada. Ime petog albuma, objavljenog 2010, sadrži i njegov redni broj – Age of the Fifth Sun. Na tom albumu nalazi se i istoimena stvar, koju je moj drugar snimio na skorašnjem nastupu ovog benda: http://youtu.be/2yZ5TFT4UIk. Tek tad, zapravo, postaju četverac pošto im se pridružuje klavijaturista Džejmi Din (odranije imaju bubnjara, koji podražava elektronski ritam poput mašine). Dobijaju ushićene kritike i dotad najbolje reakcije na koncerte zbog eksplozivne energije nove postave. Kao i svu dosadašnju muziku, ploču opisuju „fotografijom toga kakvi su u tom trenutku”. Iako imaju već 6 izdanja, vizura i etos benda ostaju kakvi su bili i na debiju – jedini prioritet im je izdavanje i izvođenje muzike koju vole.
Svetovi u koliziji (SKC NBG, 10. 3. 2012)
Taj i takav svemirski bend aterirao je druge martovske subote u novobeogradski studenjak (u okviru turneje kojom grupa obeležava desetogodišnjicu svog postojanja), a bio je spreman da sleti i u nekakav zemunski klub, kao i više od 200 nas (čak 500!) posetilaca, koliko klub prima, pa je gaža premeštena u bizarno jezgro politehničke škole. Bilo bi bolje da nije jer smo mi bili među prvima koji su kupili jeftine karte, te bi bilo još posebnije, a i ne bismo sedali bez bus-plusa u sedmicu misleći da nam je za tramvaj dovoljan bus-minus (pouka: ko ne plati na koncertno-trafikantskoj blagajni, platiće, s kamatom, preko žiro računa ili, ako neće ni tako, još skuplje u sudskom sporu!). Inače, kartom od 800 dinara nastavlja se praksa ustaljene cene koncerata začelja, ali prve lige, svetskih postrok bendova, započeta pre dve godine nastupom japanskog benda MONO, a nastavljena na Kolarcu koncertom Jana Tirsena, odskorašnjeg postrokera a već prvaka, te Kayo Dot-om s dva propratna projekta njegovih članova i subotičkim muškim postrok bendom Ana Never pre godinu, za svega 500 dinara (125 RSD po bendu!), i The Ascent of Everest, prošle jeseni, za isto toliko, koliko su koštale i karte za majski koncert bendova Deadhorse i Maybeshewill, koje smo već pazarili.
A sad nešto i o koncertu, zaslužio je… Ježili smo se, jesmo, a kako i ne bismo kad je bend u stanju da isporuči najkrhkije emocije bez otpevane jedne jedine reči, a da onda izruči i plesni metal tako da se i oni koji su manje od mene skloni igranju upute na Route 666 pošto spuste ruke isturenog kažiprsta i malića, koje ih je gitarista–astro–blizanac terao da podignu (zanimljivo je da majka neće da mi izađe iz sobe dok se ne završi ova stvar; istina, taj problem nije tako redak!). Kako odoleti i zvuku duple bas pedale u poslednjih pedesetak sekundi Suicide by Star (http://youtu.be/OlWYPF5pkDg) ili elektrificiranom horoskopskom znaku, tzv. Zodijaku. Sve vreme nas je gledalo, što reče jedna, oko, a nekad i dva (doduše, u obliku vertikalne elipse), u ko(ji)m(a) smo mogli da vidimo i stravične crno-bele prizore izručivanja bombi dok slušamo zvuk koji podseća na sirenu u From Dust to the Beyond, ali i da revoluiramo oko divne planete za svega nekoliko sekundi. Bog je astronaut, jedini koga priznajem. Ili, da se poslužim medlijem od njihovih pesama: Sve je nasilno, sve je svetlo i krhko, zauvek izgubljeno u svetovima u koliziji. A njihov svet i svet iz kojeg smo došli i u koji smo se vratili zaista su u raskoraku. Ili, patetičnije: „Još uvek udišem kosmičke čestice koje su zalutale i zadržale se na mom rukavu”.
Petar Cvetković http://www.dirtysouth.me/2012/03/medu-navodnicama-i-redovima-pck-vol-4

уторак, март 13, 2012

4 godine bez 100 % Pamučne sintetike

100 % Pamučna sintetika je, ako ima nekoga da to ne zna, počela da se emituje na Vidovdan (a kad drugo?) 2007. na Apsolut(nom) radiju (RIP, zna se i zašto), a prestala 13. 3. 2008. (datume emitovanja možete naći u okviru ID3tagova)
01 - PostPunk I
02 - PostPunk II
03 - Sziget 2007.
04 - PsychoFreakFolkNewWeirdAmerica
05 - SynthPop
06 - Green Beat
07 - Hard Love Between Alt. Country & Goth Americana

09 - ClashDarkElectroFuture
10 - Nick Cave
11 - Jarboli (Gost: Nikola Ilić)
12 - Bryan Ferry vs. Muse

13 - David Sylvian
14 - Block Out
15 - Nouvelle Vague
16 - Gang of  Four, Shriekback i Interpol

22 - The Most Liked Tracks of 2007, vol. 2

23 - The Most Liked Tracks of 2007, vol. 3
24 - Valentine's Day
25 - ProTesT
26 - Slightly Intoxicated
27 - Nouvelle Wynn

*post objavljen na http://www.dirtysouth.me/2012/03/4-godine-bez-100-pamucne-sintetike