Tema večerašnje emisije je jedini pravi heroj vašeg naratora, Nik Kejv, koji u subotu 22. septembra (2007) slavi 50. rođendan. Kao i u horoskopu, predstavljao je vagu koja je omogućila moje uravnoteženo odrastanje. Ili ga je uznemirila? Svejedno, obeležila ga je, kao što je 15. avgust te 2005. (inače, trostruki rođendan u mojoj porodici) obeležio moje pohođenje koncerata; takav izliv emocija i suza, jezovitog podrhtavanja, nije obećavao da se ponovi, niti je uopšte ostavljao takvu mogućnost otvorenom. No, to je ionako konstrukt, pređimo mi na činjenice...
Nikolas Edvard Kejv je australijski muzičar, pesmopisac, autor, scenarista i povremeni glumac. Ipak, kako je ovo muzička emisija, pogodite na šta ćemo se fokusirati! Najpoznatiji je po svom radu u uslovnom rok bendu Nick Cave and the Bad Seeds. Trenutno živi u Brajtonu, u Engleskoj, što je jedan njegov i povremeno naš sugrađanin i potvrdio, da ga katkad viđa s klincem u tamošnjem video klubu.
Nik Kejv je osnovao the Bad Seeds, kao internacionalnu prateću grupu, s nemačkim gitaristom Bliksom Bargeldom (iz Einstürzende Neubauten), engleskim basistom Berijem Adamsonom (prethodno član Magazine) i australijskim gitaristom Hugom Rejsom. I Mikom Harvijem, naravno. Kejvova devojka Lejn je takođe kreativno uticala, a ponekad pisala i tekstove. Ova postava snimila je debi album From Her to Eternity koji je izašao 1984.
Kejv se rastao od Lejn sredinom osamdesetih i otpočeo vezu s Elizabet Reker. Dok je bio u Berlinu, izdao je četiri albuma s the Bad Seeds: The Firstborn Is Dead; Kicking Against the Pricks; Your Funeral, My Trial i Tender Prey. Slušamo redom Tupelo, Something’s Gotten Hold on My Heart i City of Refuge.
(Godine) 1996, Cave and the Bad Seeds izdali su Murder Ballads. One sadrže Henry Lee, duet s britanskom rok pevačicom PJ Harvi (s kojom je bio u kraćoj vezi), i Where the Wild Roses Grow, duet s australijskom pop ikonom Kajli Minog, koji je bio mejnstrim hit u Ujedinjenom Kraljevstvu i Australiji, i osvojio tri ARIA nagrade, uključujući onu za "Pesmu godine". To znači da smo ove pesme već previše puta čuli, te sada slušamo potpunu koncertnu ekstazu, Stagger Lee.
Njegov sledeći album, The Boatman's Call iz 1997, označio je radikalno udaljavanje od arhetipskih i nasilnih naracija ka biografskim i ispovedačkim pesmama o svojim vezama, pa i o onoj s Harvijevom. Bio je to takođe prvi album koji se u celosti fokusirao na njegovo sviranje klavira. Kao manifest toga, slušamo Lime Tree Arbour.
Leta 1999, oženio se britanskom manekenkom Suzi Bik, s kojom je još uvek, i imaju blizance Artura i Erla. Na scenu se vratio, zajedno s the Bad Seeds, albumom No More Shall We Part 2001. S ovog, možda omiljenog albuma od muzike uopšte, čujmo svakako omiljenu mi stvar, We Came Along This Road.
(Godine) 2000, jedan od Kejvovih heroja, Džoni Keš, obradio je njegovu "The Mercy Seat" na albumu American III: Solitary Man, očigledno se odužujući Kejvu za kompliment koji mu je učinio obradama "The Long Black Veil" i "The (Folk) Singer" s Kicking Against the Pricks albuma. Kejv je bio pozvan da bude jedan od mnogih rok i kantri umetnika koji bi doprineli retrospektivnom CD-u The Essential Johnny Cash, izdatim tako da koincidira s Kešovim 70-im rođendanom. Iznenada, Kejv je povukao duet s Kešom u verziji pesme Henka Vilijamsa, "I'm So Lonesome I Could Cry" u korist Kešovog American IV: The Man Comes Around albuma (2002). Sličan duet, američka folk pesma "Cindy", izdata je posthumno u okviru "Johnny Cash: Unearthed" boks-seta.
Posle izdavanja albuma Nocturama 2003, koji nije uspeo da uzbudi kritičare, Bargeld je objavio da napušta the Bad Seeds ne bi li posvetio više vremena Einstürzende Neubauten, ostavljajući Mika Harvija kao jedinog originalnog člana koji je još uvek u bendu; pored samog Kejva, naravno. Sledeće godine, Kejv je izdao svoju prvu duplu ploču – hvaljeni dupli disk Abattoir Blues/The Lyre of Orpheus. (I’m) Still in Love, so, Let the Bells Ring, cause, Babe, You Turn Me On.
Februara 2007, Kejv je rekao da, pored albuma s drugom svojom drskosti, Grinderman, priprema sledeći studijski album s the Bad Seeds, koji bi trebalo da je snimljen jula. Inače, Grinderman je prozvan i Mini-Seeds, zato što je sačinjen od Seeds članova, pa i od Vorena Elisa, violiniste i frontmena Dirty Three, s kojim je uradio i muziku za film Proposition, koji je i napisao i dobio nagradu za scenario na filmskom festivalu u Veneciji prošle godine. Pre nego što čujemo The Rider Song otud, a zatim i Vortex odonud, hajde, hajde sad, tj. sledeće subote, 29. septembra (2007) uveče, dođite u Talir na koncert grupe Jarboli.
