субота, јун 15, 2013

Dirty South 500 Vol. 9

folder (2)Pred vama je deveta dvadesetina petsto omiljenih* pesama prljavih južnjaka, odnosno njihove centralnosrbijanske, pomoravske trećine. # 201-225  *omiljenih, reče crnogorska trećina, a vojvođanska oćuta, pa pretpostavljam da je saglasna, ali ja nisam sasvim; naime, neke od ovih, onih pre i idućih pesama, jesu moje omiljene, a neke su kompromis s onima koje se smatraju značajnim, posebno artisti koje njih dvoje ne objavljuju! B-) Zato sam i uveo autopravilo: jedan artist - jedna pesma, jer i inače ne mogu da se izborim s mnoštvom koje slušam...
Pink Floyd - Astronomy Domine (The Piper At the Gates of Dawn, 1967)
S ponekim, retkim izuzetkom, ovo se može smatrati tipskim početkom muzike koju slušam, mada je gimnazijski prijatelj prisvojio Sida Bareta, kao i Jana Kertisa, pa ih nisam toliko dirao, da ne ispadnem veći kopirant nego što jesam. A i, brate, bio sam metalac, koji još nije raskrstio s verom i okrenuo se astronomiji, kao jedinoj uslovno božanskoj. Shine on You, crazy Diamond, pevano mu je na najpoznatijem njihovom albumu (uz the Wall), Dark Side of the Moon, ali mica je uveliko, beše, bio kod tetke na farmi, uz sporadična solo oglašavanja do kraja 60-godišnjeg života 2006.

Ulver - Another Brick in the Wall (Part 1) (Pink Floyd cover) (
Oddities & rarities # 1, 2009)
Bio sam (blek)metalac taman koliko su to ovi norveški vuci, što im ime benda znači; izdajnik, znači. Ipak, možda ne izdam Rodžera Votersa, ako dobijem odeljenje kom bih predavao od 1. 9.

Liaisons Dangereuses - Etre assis ou danser (
Liaisons Dangereuses, 1981)
Neka vas ne zavara francuski, ovo je novi nemački talas. Najviše volim kad se ubaci predivlji sax a stvar ritam-mašinska, mislim da je doslovan citat tvita pošto sam ponovo otkrio opasne veze. Sedenje ili ples na srpskom dobija i drugi smisao; sedenje, mislim. Gde je taj akcenat na tastaturi.

Public Image Ltd. Poptones (
Metal Box, 1979)
(Prek)sinoć je (zavisno od toga stignem li da napišem ovo do večeras ili ostane za subotu) sex pistol Džon(i Rotten) Lajdon nastupio opet u glavnom gradu, i uglavnom je zbog toga sad ovde. Ova pesma je ovde, umesto prethodno planirane Death Disco posvećene smrti roditelja, jer se kultni jagodinski bend prema njoj nazvao, na šta mi je jedan popbokser replicirao da je poznato da postpank (dab, dodajem) ima afro-jagodinske korene i da bi mu bez mene život bio dosadan.

Malaria! Kaltes, Klares Wasser (
Malaria! Maxi, 1981)
Malariju su te godine u Berlinu i osnovale Gudrun i Bettina (ne, ova desno na fotki nije Suzi Su, Betina brije – to bi trebalo da je oblik iako moja logika kaže brija – pazuhe?) i odmah pred nas, koji ćemo se četiri godine kasnije roditi, prosule hladnu, bistru vodu. Dvadeset pet godina kasnije igraću pred mejnom Egzita kao da mi je poslednje što čujem to da je Chicks on Speed izvode.

The Slits - I Heard It through the Grapevine (Marvin Gaye cover) (
SONGS, 1979)
Auto-tag otkrio mi je da Marvin Gej ipak nije komponovao ovo slušanje kroz vino. Baret Strong garant je jako obradovan što mu je jedan ovakav sveženski sastav obradio klasik. Kad porastem, biću Ser(Marvin)gej Trifunović koji u kengurskom filmu muva Mariju Karan uz slušanje vina. Počivaj u miru, Ari Up (1962-2010).

The Raincoats - The Void (
The Raincoats, 1979)
Kišni kaputi jedini su muški i u ovom sastavu, čak je i praznina ženska, iako sva kipti od punoće.

Warpaint - Baby (
The Fool, 2010)
Emily Camile Kokal i družbenice ne nadovezuju se samo na ovoj listi na prethodne ženske ekipe.

Swans - Miracle of Love (
White Light from the Mouth of Infinity, 1991)
Young God Majkl Gira (ili mu je đir da se preziva Đira?) & Labudovi i dalje pevaju svoju pesmu, jer ja ne čujem da je ovo obrada Juritmiksa (a nije nemoguće da sam gluv), ali ignorisanoj Eni Lenoks i onom njenom s naočarima za varenje dobro dođe reklama među sugerisanim spotovima. Failure s ovog albuma je bio prvi izbor (zapravo drugi, jer je Avatar s aktuelnog bio baš prvi), ali to kad Petaaron bude pevao u My Dying Bride umesto Aarona, pa preuzme i njegovu uberobradu.

Bauhaus - Ziggy Stardust (Bowie cover) (
Ziggy Stardust / Third Uncle 12”, 5. 10. 1982)
Hunger je dobar film u kom igra pauk s Marsa Dejvid a čuju se ovi batcave goti, ali mislim da izvode Bela Lugosi’s Dead; kako god, jasno vam je da prepletenost ovog vampira, kako je hirurg Atila zvao Boija – to treba da je transkript – braneći svojoj ćerci, mojoj gimnazijskoj simpatiji, da ga sluša, i vampira predvođenih imenjakom Marfijem (sada u Turskoj, odakle mu je žena), nije slučajna. Seme petooktobarskog puča posejano je tačno punoletstvo ranije, baš na vreme da sazri.

X-Mal Deutschland - Polarlicht (
Sequenz 12”, 1985)
Simpatija ima devet godina starijeg brata od strica, kom me odvodi kolega brucoš pre preko devet i po godina a koji se sekao na ove novotalasne žene. Sad peva karaoke Balkane, Balkane moj

Мизар - Градот е нем (
Кобна убавина / Terrible Beauty Is Born, 2004)
Godinu dana pre izlaska ovog albuma, tog najslobodnijeg leta kada se upiše a još ne krene na fakultet (mada ovo preti da ga ugrozi besposlenošću), čekao sam svog prijatelja klavijaturistu ispred KST-a, da sa svojim tadašnjim bendom Alister (žanr: majurski metal + on) dođe na svirku koju su uveče imali. Čekao i s diktafona slušao, ispostavilo se, poslednji album death metal benda Death, Sound of Perseverance, a na b-stranu sam bio snimio, mislim, Svedožbu Mizara, pa tako i, mislim, verziju ove pesme s jednog od dva njihova albuma izašla oko devedesete. Devedesete osim početka i početak nultih hibernirali su u Makedoniji, iako se nije tresla kao Srbija, i trećom srećom, albumom sete, vratili se dve hiljade četvrte. Eto nama dostojnih novih i dobrih starih pesama u novim aranžmanima. Dve hiljade pete kreću u obilazak Balkana, pa i Kragujevca, i eto klavijaturiste kragujevačkog studenta, mene i benda Kanntilen Ante Portas na njihovom koncertu. Pišući prošli put o Anastasiji, pomenuo sam i skopsko pivo s Goranom Trajkoskim, pa sad neću.

Crni lilihip - Nemoj da bacaš (Disciplina kičme obrađena) (
Crni lilihip, 1995)
Music band from Jagodina, Serbia. Played in late 80’s and in 90’s. Ranković bros.

Bajaga & Instruktori - Vreme (
Daljina, dim i prašina, 2012)
Devedeset drugog januara dvadesetog veka bio sam na Avali i u zoo vrtu, i kupljena mi je polovna kaseta, tačnije dve, njihovog kulušićkog koncerta. Četiri godišnja doba su u to vreme izašla, i to mi je jedna od poslednjih originalnih kaseta, mračna, tog perioda, mračnog. Mračan je i današnji, ispunjenje želje moje majke da prisustvujemo koncertu u subotu, upitno je (Jagodina je daleko; Apatin je, doduše, još dalje od nje no Bg, ali nije svaki dan pivarin rođendan a mi na inkluzivnom somborskom seminaru s kog bi nas odvezli na nastup B&I kao kasnog leta 2006). Neupitan je, međutim, Bajagin bedž na kačketu Šarlot hornets iz osnovnjaka, koji sam neki dan spazio. Daljinu, dim i prašinu mi je kupila s knjigom pesama, te je ovo moj ponosni rip pesme.

Jadranka Stojaković -
あなたはどこに (Vjerujem, 1989)
Što te nema Alekse Šantića možda se i nalazi na ovoj njenoj kaseti koju imamo, ali ova, pomalo bizarna, polujapanska verzija, verovatno ne. Jadranka inače živi, ili je makar živela, tamo. Ovde smo mogli da slušamo celosrpsku verziju u Peščaniku, a i Bojan Pandža je fura. Potrefi čovek.

Eva Cassidy - Autumn Leaves (Jovan Maljoković obrađen) (
Peščanik promo JDP-CD, 2008)
Nekad mi je rođendan čestitan ovim standardom, doduše u bezrečitom izvođenju nekoga s etikete Warp, a sad je to lišće opalo, odavno pometeno. Evo, počivaj spokojno, we miss you most of all.

Garbage & Screaming Females - Because the Night (Springsteen & Patti cover) (
RSD, 2013)
Zato što noć pripada ljubavnicima a život ne može da čeka. Luković i ja, imenjaka 2, slažemo se.

Kraftwerk - The Robots (
The Man Machine, 1978)
Teofil je napustio publi(cisti)ku glavne bine 10. Egzita kad su na istu stupili roboti, nedovoljno humani, nedovoljno Peti Smit, koja je tu nevešto, što je plus, svirala gitaru pre njih. Mi smo prišli bliže iako sam ih, četiri godine ranije – 2005, video kako izvode isti set na Tašu. I opet bih. I opet. Manje je više, i to zna i kreator novog logoa mog ex-fakulteta, i dizeldorfski elektropioniri.

Ladytron - Seventeen (
Light & Magic, 2002)
They only watch you when you’re seventeen, when you’re twenty one, you’re no fun, peva sada 35-godišnja Škotlanđanka Helen Marnie, ali ne o sebi, onoliko poželjnoj na omotu svog prvog solo albuma, izašlog jedanaestog juna. Kristalni svet je za mene bio stvoren još kad sam prvi put čuo 17 na kompilaciji pomenutog simpatijinog brata od strica, koga sam proklamovao EBM-likom, jedno dve godne po objavljivanju. U bendu je moja bugarska zemljakinja, say no more.

Roxy Music - Ladytron (
Debut, 1972)
Ako ste se pitali (jeste) odakle prethodnom bendu ime, od pesme artrokera Brajana, Ferija i Inoa.

David Sylvian - The Banality of Evil (
Nine Horses: Money for All, 2005)
Pre desetak dana, u utorak, išao sam u Paraćin na besplatnu projekciju filma o Hani Arent, u okviru turneje FF Slobodna zona, koja se prošle nedelje zaustavila tamo. Znamo da je banalnost zla sintagma kojom je naslovila izveštaj za Njujorker s izraelskog suđenja Adolfu Ajhmanu. Nisam to znao kad sam posvetio emisiju 2007. Salivanu, kako ga je gazda radija rinejmovao. Japan znate, još jedan artrok bend davnog vremena. Dejvid ga je osnovao, opšte je poznato.

Mayhem - Freezing Moon (
De Mysteriis Dom Sathanas, 1994)
Praktičan primer banalnosti zla na koje smo se sekli srednjoškolski, pa i do kraja prve godine faksa i njihove peštanske gaže proleća 2004. Juronimus, kompozitor zaleđujućeg Meseca, nije bio tamo. Burzum ga je ubio uoči izlaska ovog albuma, te je juro-porodica tražila da se sa snimka izbrišu njegove bas deonice. Ovih godina dočekao je da se nađe na avionu norveškog prevoznika, a ovaj na slobodi, iako je sve vreme iz zatvora izdavao albume, a i kupio imanje za budući život.

Deafheaven - Dream House (
Sunbather, 2013)
Mayhem ste čuli kako zvuči, znate kako zvuči MBV, e pa ovima dobro ide kombinatorika, a bogami i igra reči, jer na omotu u tri reda piše: sun, bat, her, i to su upravo reči koje lepo opisuju.

Killing Joke - Democracy (
Democracy, 1996)
Island obustavlja pridruživanje EU, na tamošnjoj nacionalnoj TV, DSS ispisuje kajron čestitke, tako otprilike glasi tvit koji sam sinoć fejvovao. I’m sorry, democracy is changing, ako to peva. Ostalo o njima znaju svi kupci istorijskih dark i gothic kompilacija s jagodinskog skvera 2002.

Sentenced - No One There (Desolate Single Version) (
No One There CD Single, 2002)
Henekeovu Ljubav sam konačno odgledao ove nedelje, neizbežno se setio ovog spota i rešio da ne litnu s liste za koju vlada velika konkurencija. Ipak im je ovo poslednja pesma na poslednjem albumu, u skraćenoj verziji doduše, vesnik kraja bujnog talasa finskog ljubavnog metala. I kompilacije.
download                                                                                                                                                                                                                           << Prethodnih 25
http://www.dirtysouth.me/2013/06/dirty-south-500-vol-9/ ima prioritet objavljivanja; izvinite, dragi posetioci!

уторак, јун 04, 2013

Dočekan datum (izlaska albuma skautkinje Niblet); Mozaiq br. 112, V 2013.

http://noviput.rs/kolumne/cekajuci-datum-izlaska-albuma-skautkinje-niblet



Čekajući datum (izlaska albuma skautkinje Niblet)
Dvadeset prvog maja izlazi šesti album pevačice, gitaristkinje i, prema potrebi, bubnjarke Scout Niblett, naslovljen It’s Up To Emma. (Mislim, već se pojavio na Soulseek-u, programu za ilegalno deljenje muzike, ali ako ste legalisti, dok ovaj bilten stigne u vaše šake, album će izaći za referentnu izdavačku kuću Drag City.)
Emma Louise Niblett je britanska muzičarka, odrasla u Notingemu, i nastupa pod imenom Scout Niblett. Ona  već neko vreme živi u SAD, u Portlandu. Za svoj umetnički pseudonim pozajmila je ime junakinje romana Ubiti pticu rugalicu i tokom poslednjih desetak godina objavila je pet studijskih albuma, desetak singlova i EP-jeva, i održala više stotina koncerata po celom svetu.
Evo šta još kaže organizator njenog pretprošlogodišnjeg beogradskog koncerta, Ivan Lončarević:
  Muzika koju Scout Niblett stvara najbliža je PJ Harvey ili Cat Power savršenstvu, ali ipak dovoljno različita da predstavlja svet za sebe. Kako opisati muzički svet Scout Niblett? Rečima: mračno i teško, iskreno i brutalno, melodično kada se to najmanje očekuje, ogoljeno i intimno, intenzivno i neobično... Na koncertima najčešće nastupa u tandemu sa bubnjarem – ona svira električnu gitaru i peva ali ovaj klasičan rokenrol tandem stvara buku dostojnu mnogočlanog benda.
A evo šta kaže posetilac njenog pretprošlogodišnjeg beogradskog koncerta, pošto iskaže pohvalu Žikici Simiću, u čijoj je Neonskoj dugi u Politici pročitao prikaz osvajajućeg prethodnog albuma, i doda da mu je, je li, My Man favorit posle prvih slušanja ovog, novog, starog, a svežeg, albuma.
Scouting for some girls wandered by mistake; oh, boy [Stray Dogg + Scout Niblett, 4. V 2011, KC Grad]
Ovaj dečak čak pre, recimo, 18 godina, dolutao je među izviđače, skaute, ne bi li, šest godina kasnije, odlutao od njih. Za to vreme, pa i taborovanja, ženski primerci zvali su se planinkama. Prošle (2010) godine mu je, eto, objašnjeno, na terenu socijalne pedagogije, u nastajanju, ko su te skautkinje konstituentkinje nove nauke koje taboruju na neprokrčenom terenu. Bejbi Ema saznala je za sebe pre desetak godina. I, kao što ove, njene, ne dolaze baš niotkuda, imajući iza sebe makar pojedinačne grane koje pokušavaju da uvežu, tako ni ona nije bez trećeg korena. Nastup priziva u svest snene slike nastupanja Nine Nastasije pre nepunih pet godina, ali i Polj/gubljenog Princa pre nepune tri (sve neke brojke večeras), prenosioca istoimene bolesti intenzivirale, shvatljivo, u putu 442 km na istok; Kiss na bis je izostao. Ono što nije izostalo jeste vuča magnoli(ni)jske duži iz tačke JJ (da, dvoslovne) (Cale), koju je zabo Wander (Stray) Dogg (ovoga puta u još milijoj pratnji klavira dovučenog [i] da bi divna divlja dama kasnije imala gde da spusti čašu obnavljajućeg vina), u opštu, ali istinitu, tačku PJ, za+malo nadglasanih ljudi. I, još: (S)he said anticipira belog ježa u koga se nekoliko puta pretvara(m), ne samo kad nam palicama poručuje da ćemo svi da umremo i da ne plačemo (ni) zbog toga. Mače. P. Cvetković

Bernhard, Sioran, Soderberg, Krstev

http://www.mislitemojomglavom.blogspot.com/2013/05/and-everything-is-going-fine.html
Sioran je nešto slično rekao odgovarajući prijatelja, koji se na kraju ipak ubio, od samoubistva, o oslobađajućoj pomisli da je u svakom trenutku moguće, a zašto bi onda.. mislim, kad Bernhard kaže da samo dugački /i mučni/ životi imaju iole smisla, onda stvarno... gledam. /nisam još, prim. PCK, 4. VI/

p. s. ipak čuj onih naših 500 pesama pre suicida, ako nam muslim. hakeri definitivno ne sruše sajt.