петак, август 02, 2013

The Knife – brat i sestra na nož, tup, a britak (MOZAIQ br. 113/114, VIII 2013)

AH: „Pa ja volim Tejm (Tame Impala), ne baš kao što ti voliš Najf (to je nemoguće), no dobro!”
The Knife je švedski muzički duo koji čine sestra i brat: Kerin i Olof Drejer. Muzika koju prave često se svrstava u elektronski indi i elektrokleš, a oni je karakterišu kao hladnu, mračnu i okultnu, ali s druge strane i kao veoma smešnu. Stil pevanja kojim se služi Kerin otkriva snažan uticaj avangardne Islanđanke Bjork, a ponekad i Suzi Su, pevačice dark pank benda Siouxsie and the Banshees. Njihovi tekstovi obiluju levičarskom kritikom društva i nadrealnim momentima, kulminiralim na aktuelnom albumu Shaking the Habitual, izašlom čak sedam godina nakon prominentnog Silent Shout, deceniju posle muzike za film Hannah med H i albuma Deep Cuts (Sony se reklamirao pesmom Heartbeats) i dvanaest godina po debiju.
Gde god nađeš zgodno mesto, tu Shaking the Habitual blagorodno komentariši...
http://www.taksidermija.net/2013/05/the-knife-shaking-habitual.html
Da, stvarno je*eš muzikalnost (mada, nije da je nema) zarad revolucionarnosti (kakve veze ima što je na tragu Psychic TV [ako se to sluša u Daft Punk kružocima], nije važno ko je prvi, već ko dalje stigne u usavršavanju koncepta, pa makar usavršavanje značilo dekonstrukciju)... uvek je tu pomenuti D. P. (izvinjavam se ako je prikaz na blogu pokudan, ne mogu sad i to da čitam), posebno ako se ima trogodišnje dete i 83-godišnja baba, kao što ja nemam, da se sluša u njihovom muzikalnom društvu.
http://www.popboks.com/article/29545
Jer ne ide da album veka stoji bez komentara, evo šta sam sinoć napisao/objavio o The KnifeRaging Lung (Shaking the Habitual, 9. 4. 2013) – And that’s when it hurts, when you see the difference, it’s a raging lung, and a difference, what a difference, a little difference would make. To su stihovi kojima KDA citira Fugazi, a brat joj, jemčim, razume, pošto se žali da obično ne razume o čemu ona to peva (zato ne pevam, dovoljno što nerazumno pišem), jer je od njega i pokupila literaturu prepisavši bibliografiju njegovih ženskih studija. Ja samo mogu da potvrdim da je Full of Fire singl godine, da se neizmerno radujem kad u spotu prepoznam stokholmske ulice kojima sam vozio bajs, ali da mi je tribalni ritam pobesnelih pluća prvi privukao pažnju prilikom premijernog preslušavanja; a tek kad onako otpeva ovakav refren, postaje jasno zašto mi Zola Jesus više nije omiljena. Kerin je voli, vodila ju je na turneju kao Fever Ray, a izgleda da voli i Srbe, s obzirom na ф u the Kniфe i pominjanje lutrije geografije u ovoj pesmi, pa mi recite da podtekst toga nije Косово је Србија. I recite mi da ovaj leptir, baš s ove fotke – http://www.dirtysouth.me/2013/05/dirty-south-500-vol-6/, nije onaj evrovizijski od sinoć (za Norvežanku sam glasao, ipak).
http://mislitemojomglavom.blogspot.com/2013/04/the-knife-shaking-habitual-mute.html
Čekaj, nisam, niti ću čuti novi Flaming Lips, mada sam skinuo (jedan Gale Kerber je dovoljan poznatom kosmosu), ali mi je nezamislivo da je 3+ ocene bolji, čak i ako se izuzmu izuzete i Full of Fire, nezasluženo nepomenuta... Without you my life would be boring opisuje se kao japanska čajanka u recenzijama koje nisi čitao, a Networking kao ovaj moj rad sad, nemušta posledica dugoočekivane, a izostale tvoje katarze.
http://iglepad.wordpress.com/2013/04/08/the-knife-shaking-the-habitual-2013
(Bez komentara, slažem se!)
                                                                                                            Petar Cvetković + „Vikipedija“

1 коментар:

Nasiha Halilbasic је рекао...
Аутор је уклонио коментар.