"Ali kad sam došla kući, našla sam još jedan poklon. Od Kšištofa. Mora da ga je ostavio iznad kamina pre nego što je otišao. Baš je sladak. Bio je to CD na kom neki čovek koji se zove Entoni tužno peva o tome kako bi želeo da bude žena. Već sam ga nekoliko puta preslušala, i slušam ga i sad dok ovo pišem, i baš je moćno, čežnja na visokom nivou i, mada njegovi problemi nisu kao moji, ipak mi na neki način pomaže, u pitanju je bol, i to mi je dovoljno, svaki bol se može iskoristiti. Kšištof po ceo dan lepi pločice i katolik je, ali nije od juče."
"Entonijeva češnja za tim da postane žena kod mene postaje čežnja za smrću. Rečenice koje peva za mene imaju drugačije značenje. Kao da moj mozak zanemaruje pravu radnju pesama i preračunava je u neku drugu valutu. Toliko čežnje u jednom pravcu postaje jednako mnogo čežnje u jednom drugom pravcu. Čežnja se konvertuje, kao kompjuterski fajl. Ništa ne nestaje. Samo se menja predznak. Količina čežnje ostaje nepromenjena." E. Lu
 |
| Helsinki, 7. 8. 2012, takoreći najbliže što sam prišao Oslu |
"Entonijeva češnja za tim da postane žena kod mene postaje čežnja za smrću. Rečenice koje peva za mene imaju drugačije značenje. Kao da moj mozak zanemaruje pravu radnju pesama i preračunava je u neku drugu valutu. Toliko čežnje u jednom pravcu postaje jednako mnogo čežnje u jednom drugom pravcu. Čežnja se konvertuje, kao kompjuterski fajl. Ništa ne nestaje. Samo se menja predznak. Količina čežnje ostaje nepromenjena." E. Lu
Нема коментара:
Постави коментар