Dočekan datum (41. rođendana skautkinje Niblet)

Povodom jučerašnjeg divnog dana ove mlade dame, prenosimo tekst objavljen juna prošle godine na portalu nedeljnika Novi put i u biltenu Mense Srbije: Čekajući datum (izlaska albuma skautkinje Niblet)

Petar Cvetković, šugejz skaut

Dvadeset prvog maja izlazi šesti album pevačice, gitaristkinje i, prema potrebi, bubnjarke Scout Niblett, naslovljen It’s Up To Emma. (Mislim, već se pojavio na Soulseek-u, programu za ilegalno deljenje muzike, ali ako ste legalisti, dok ovaj bilten stigne u vaše šake, album će izaći za referentnu izdavačku kuću Drag City.)

Emma Louise Niblett je britanska muzičarka, odrasla u Notingemu, i nastupa pod imenom Scout Niblett. Ona  već neko vreme živi u SAD, u Portlandu. Za svoj umetnički pseudonim pozajmila je ime junakinje romana Ubiti pticu rugalicu i tokom poslednjih desetak godina objavila je pet studijskih albuma, desetak singlova i EP-jeva, i održala više stotina koncerata po celom svetu.

Evo šta još kaže organizator njenog pretprošlogodišnjeg beogradskog koncerta, Ivan Lončarević:

 – Muzika koju Scout Niblett stvara najbliža je PJ Harvey ili Cat Power savršenstvu, ali ipak dovoljno različita da predstavlja svet za sebe. Kako opisati muzički svet Scout Niblett? Rečima: mračno i teško, iskreno i brutalno, melodično kada se to najmanje očekuje, ogoljeno i intimno, intenzivno i neobično... Na koncertima najčešće nastupa u tandemu sa bubnjarem – ona svira električnu gitaru i peva – ali ovaj klasičan rokenrol tandem stvara buku dostojnu mnogočlanog benda.

A evo šta kaže posetilac njenog pretprošlogodišnjeg beogradskog koncerta, pošto iskaže pohvalu Žikici Simiću, u čijoj je Neonskoj dugi u Politici pročitao prikaz osvajajućeg prethodnog albuma, i doda da mu je, je li, My Man favorit posle prvih slušanja ovog, novog, starog, a svežeg, albuma.

Scouting for some girls wandered by mistake; oh, boy [Stray Dogg + Scout Niblett, 4. V 2011, KC Grad]

Ovaj dečak čak pre, recimo, 18 godina, dolutao je među izviđače, skaute, ne bi li, šest godina kasnije, odlutao od njih. Za to vreme, pa i taborovanja, ženski primerci zvali su se planinkama. Prošle (2010) godine mu je, eto, objašnjeno, na terenu socijalne pedagogije, u nastajanju, ko su te skautkinje – konstituentkinje nove nauke koje taboruju na neprokrčenom terenu. Bejbi Ema saznala je za sebe pre desetak godina. I, kao što ove, njene, ne dolaze baš niotkuda, imajući iza sebe makar pojedinačne grane koje pokušavaju da uvežu, tako ni ona nije bez trećeg korena. Nastup priziva u svest snene slike nastupanja Nine Nastasije pre nepunih pet godina, ali i Polj/gubljenog Princa pre nepune tri (sve neke brojke večeras), prenosioca istoimene bolesti intenzivirale, shvatljivo, u putu 442 km na istok; Kiss na bis je izostao. Ono što nije izostalo jeste vuča magnoli(ni)jske duži iz tačke JJ (da, dvoslovne) (Cale), koju je zabo Wander (Stray) Dogg (ovoga puta u još milijoj pratnji klavira dovučenog [i] da bi divna divlja dama kasnije imala gde da spusti čašu obnavljajućeg vina), u opštu, ali istinitu, tačku PJ, za+malo nadglasanih ljudi. I, još: (S)he said anticipira belog ježa u koga se nekoliko puta pretvara(m), ne samo kad nam palicama poručuje da ćemo svi da umremo i da ne plačemo (ni) zbog toga. Mače.