недеља, мај 05, 2013

Dirty South 500 - Vol. 3

folderUskršnja pesmarica eparha pomoravskog kojom se zatvara prvi krug nesvetog trojstva prljavih južnjaka. Zakoračite u mećavnik lavine.
# 51-75
Leonard Cohen - Avalanche (Songs of Love and Hate, 1971)
Citiraću se iz teksta prvoobjavljenog ovde: kad je bio njihov vršnjak (33-godišnjaka), kudikamo rafiniranije revolucionarno (i)stupio je na muzičku scenu; relativno kasno, posle mnogo godina pesničenja, koje je ostalo glavno, što ne znači da je muzika na bilo koji način sporedna, naprotiv! Kraj citata, početak čičinog trećeg albuma, prvog koji sam čuo, objavljenog četiri godine nakon debija. In my secret life je trebalo da se nađe ovde, jer sam je šerovao uoči beogradskog koncerta kao omiljenu, ali ova mi je nekako priličnija, a i Olja Bećković ima običaj da je pusti dok se javljaju gledaoci nedostojni da je čuju. Dostojni ne zovu. Tajanstveni Kanađanin jevrejskog nosa (što je pravo čudo s obzirom na to da je Jevrejin) ne bi.

Tuxedomoon - Litebulb Overkill (
Desire / No Tears EP, 1978)
Baron Brown, kako voli da se zove u jednoj drugoj pesmi, komponovao je i izveo ovu na prošlogodišnjem beogradskom koncertu njujorških bestalasnih post-a-avant-pankera. Ne da sam bio. 21. 2. 2007. jesam, ali ne sećam se jesu li je izveli, jer mi se mantalo, sve mi se mantalo, usled pelinkovca i piva u Manježu. Blaine, moj FB-prijatelj a u slobodno vreme između ostalog i violent violinist, ima grčku curu. Tamo i živi.

Uncle Acid (and the Deadbeats) - Poison Apple (
Mind Control, 2013)
The Deadbeats su ostali na Rtnju, te nisu potpisani na omotu, ali zato je tu ujka Kiselina (a izgleda da je svaki takav), psiho delija, koji inklinira neveselim sedamdesetim rendajući otrovnu, a zlatnu, jabučicu.

Klinik - Moving Hands (Live)
(End of the Line, 2001)
Belgijanci Dirk Ivens i Eric van Wonterghem, i još jedan-dva FB-neprijatelja, restrukturirali su stečajni Absolute Body Control u pionirsku EBM Kliniku 1985. Ne treba onda da čudi što sam se te godine i rodio. Dirk i dark drug mu i dan-danas, s pauzama, nastupaju s čalmama, ako se tako zovu fantomke od zavoja, o čemu svedoči i ovogodišnji dostojan album, ali i plakat za moju prvu suterensku žurku novembra 2005. Ivens se, znajte i to ne bude li mesta na listi i za njih, prokreirao kroz bučniji Dive i najbučniji Sonar. Eto.

My Dying Bride - Under Your Wings and into Your Arms (
34.788 %... Complete, 1998)
Engleska ima svoje nesveto doom-doom trojstvo. Umiruća mlada najmanje je otekla od izvora, iako je ovim albumom iskazala spremnost i sposobnost promene. Metalci u publici, poznato je, imaju najmanju sposobnost menjanja, te eksperimente spremno očekuju uvek isukanim nožem. Ja nisam taj, ja širim krila i ruke ovom albumu i pesmi, ali bili smo onolika manjina pred Egzitovom metal binom da je izvedu 2009. Aaron, pevač koji uvek i iznova umire na sceni, inicirao je obrađivanje Portishead-a i Swans-a, pa vi vidite.

Crystal Castles - Sad Eyes ((III), 2012)
Tužnooka Alisa u zemlji Stakla nepoštedno skače u publiku, a onda šamara kad je izvataju. Bradati kosijaner radi, kao pisac-matematičar Luis Kerol, na izradi elektropankoidne zemlje čudesa od seksa. Dancing with tears in my eyes (za slučaj da ni Ultravox ne upadne na listu). Kašteli u kristalnom sjaju.

Minimal Compact - New Clear Twist (
The Figure One Cuts, 1987)
Izraelci igraju neodoljivi nuklearni tvist za belgijske birokrate iz kultne izdavačke kuće Crammed Discs. This scent of love sam, istina, prvu čuo, jer se prodavala na jagodinskom skveru kasnog leta 2002, ali ipak.

Death in June - The Accidental Protégé (
Rose Clouds of Holocaust, 1995)
Od akcidentalnog protežea do dentalne proteze, to je moj put poslednjih osmak godina. Holocaust tu nije onaj pravi, ipak im je logo kosturska glava na pozadini duginih boja. Neo-folk u svom najfinijem. Di6.

Lacuna Coil - Cold Heritage (
Unleashed Memories, 2001)
Italijanski gotik metalci izdaju svoj drugi album godinu dana pre no što im upoznam pevačicu kupujući Metal Hammer, na čijim je koricama, preskačući beskućnike atinskog trga Sintagma. Beše to najlepša, a mislim na nju kad kažem najlepša, repriza reprize dočeka, budimpeštanski festivalski nastup te 2004.

Sky Ferreira - Everything Is Embarrassing [Ft. Blood Orange] (
Ghost EP, 2012)
Vidi fotku, uzmi vodku. Nije baš sve sramotno. Posebno ne najbolja stvar prošle godine. Njujorčanka.

Gliss - Weight of Love (
Hunting EP, 2012)
Prošlo je vreme Amerikanaca u Parizu i Engleza u Njujorku, ovo je doba šugejz Dankinja u Los Anđelesu.

Front 242 - Funkhadaffi (
John Peel session, 1986)
Gadafijevo smaknuće donelo izuzetnu gledanost ove pesme. Pil još onomad imao uvo za EBM Belgijance.

Clan of Xymox - Jasmine and Rose (
Creatures, 1999)
Holandija darkvejv konjicu za trku ima. Akademija nam je onoliko noći protraćila na ples uz kas pre nego što ih je DJ Gavra konačno doveo u gl. grad kasne zime 2009. Bi rano za tugu, kasno za sreću, ali igrasmo.

Nina Kraviz - Tanya (I’m Week, 2010)
Ruskinja, zubarka i slobodna zidarka svedenih udubljenih kuća (bukvalno sam preveo žanr). Mačka i pol.

Kate Bush w/ Elton John - Snowed in At Wheeler Street (
50 Words for Snow, 2011)
Majčina vršnjakinja (guglam da je godinu dana starija) i predstavnik LGBT populacije, zvuči kao sigurno mesto na listi i da nije odrasli alt. rok. I da nije soft as snow, but warm inside. Ali, jeste sve to, i više.

Marduk - Oil on Panel (Woven Hand cover) (
Souls for Belial, Swedenrock Single 2012)
Samo švedski satanisti i mogu da obrade bezmalo Jehovinog svedoka promenivši svega par reči teksta. Te ga love umesto da svedoče i vole. E pa tako nam i treba kad smo ulovljenog Dejvida Judžina Edvardsa pustili bez potpisa i fotke, neka sada skandinavske hulje razlivaju na panel ulje. Baš kako treba.

The Kills - Black Balloon (
Midnight Boom, 2008)
Kilsi sinonim su za kul, zato smo i organizovali foto-op-sesije poistovećivanja. Alison ona, ja on, i obrnuto, na otvorenom iako se revitalizuje garažni rok. Crni balon nije tako kul, to je njihov izduvano-odleteli frend džanki. Imajući emisiju te godine, neću kriti, neke druge stvari su mi bile favoriti, ali evo sad pozdravne.

Fields of the Nephilim - Celebrate (Live)
(Ceromonies (Ad Mortem Ad Vitam), 2012)
Karl Mekoj (to bi trebalo da je srpski transkript za McCoy), proklamovani dr, verovatno nije nepismen kao ovi naši, i ovo ‘o’ na mestu ‘e’, na omotu duplog živog izdanja, verovatno označava sumerske ceremonije. The Nephilim mi nikad nije bio omiljeni album (bio sam predškolac), mada je tamo Love under will, ali kad sam u JAlt. KC “Zdanje” čuo ovaj bas kojim počinje b-strana ploče s Cele, brate, reših da uvrstim baš nju.

M. I. A. Born Free (
MAYA, 2010)
Tamilska tigrica rođena slobodna da sempluje Ghost Rider Suicide-a, a Martin Rev joj čak gostuje u Večeri s “Ivanom Ivanovićem” 3013.

Neneh Cherry & the Thing - Dream, Baby, Dream (Four Tet Remix, Suicide cover) (
Cherry Thing Remixes, 2012)
7 sekundi ovog remiksa obrade dovoljno vam je da čujete da je svaka od instanci Stvar, a ne samo Mats Gustafson. Uostalom, kad je mlatarao svojom stvari (saksom) Beogradom, duvao jak vetar, a ja se kupao.

The Twilight Sad - I Became a
(n acoustic) Prostitute (The Wrong Car (Exclusive Version), 2010)
Škotski šugejziri čuli akustičnu verziju Autoparkove Obale pa poželeli da i sami probaju. Ako, pozdravljam.

Lou Barlow - Home (emoH, 2005)
Emoh mi piše kad me zove kuća, jer sam premlad za juniora dinosaursa, a Maskis ima predugu kosu i boravak kod roditelja, što bih hteo da izbegnem. A i taj lepi omot, kao put kući, a u stvari penetracija.

Moonspell - Can't Bee (
The Butterfly Effect, 1999)
Da, ne može pčela. Sve je svuda, efekat leptira. Portugalci eksperimentišu praveći otklon od mračnog metala ranijih radova (vidi MDB), mi imamo pokus s NATO-om. Nekad omiljeni bend, pet puta viđen uživo, nijedanput ništa s ovog albuma čuto. Doviđenja. Pevača i kompozitora ove pesme, Fernanda Ribeira, pohvalio sam što sluša Antony and the Johnsons dok mi je potpisivao plakat Erika Bardona na nastupu u Budimpešti. Isto kao ja, voli Koena i Kejva, dopašće mu se što počinjem i završavam njima.

Kylie Minogue - Confide in Me [Live in New York] (
North American Tour EP, 2011)
Ova stvar, više nego duet sa zemljakom koji sledi (zemljak, ne duet), uvela me je u njen tabor. Kasnije saznajem da su je za nju uobličili Pet Shop Boys, što bi verovatno bio razlog protiv ulaska u tabor. Šta vam je, ja sam te 2006. Moonspell radije četvrti put slušao na Eksplozivu, nego istovremene Bojse na Mejnu Egzita. Sistersi su je uživo obradili, i to valjda nešto govori. Ipak, na Tašu im ne bi pomogla i da su izveli lično nju.

Nick Cave and the Bad Seeds – Push the Sky Away (
Push the Sky Away, 18. 2. 2013)
Umetnik je fakat prisutan. Nik je ovako okončavši aktuelan album ne samo odgurnuo nebo odloživši njegov pad na nas, nego i izgurao moju omiljenu stvar svih vremena, We came along this road, s ove liste. Nadam se da ćemo se makar gde sresti i treći put, da mi je otpeva na uvce dok mi na drugo gudi “zloslutna violina” Vorena Elisa. Sa žaljenjem konstatujem da ga je, stopama Blikse Bargelda (jer je geld ionako oduvek bio u Einstürzende Neubauten; a tek kad Alva Noto calne zelene…), napustio i jesenas opet viđeni Mik Harvi.

download                                                                                                                                                                                     << Prethodnih 25
*prvoobjavljeno na http://www.dirtysouth.me/2013/05/dirty-south-500-vol-3

Нема коментара: