понедељак, новембар 12, 2012

Integralni intervju sa mnom za NIN Br. 3198, 12. 4. 2012.


 

Po čemu se hipster, odnosno hipsterska potkultura razlikuje od drugih?
Najpre po eklekticizmu, rekao bih. Po spremnosti da u svoja interesovanja inkorporira sve ono što se percipira kao vredno kod drugih (supkultura).

Da li je biti hipster trend ili nešto sasvim drugo?
Meni nije pod uslovom da jesam hipster ali to bi vrlo verovatno rekli i oni kojima to nedvosmisleno jeste trend. Recimo da je biti hipster nešto sasvim drugo, odnosno ono što bi trebalo da je najpre: ist(init)ost, posebnost, sloboda i samosvojnost; i kvarenje zabave.

Pre odgovora na naredno pitanje guglam hipster i odlazim na vikipediju, ali ubrzo prestajem da čitam kako bih izbegao da mi odgovori imaju veze s tamošnjim.

Koja je osnovna misija hipstera? Koliko ih ima kod nas? Da li se negde okupljaju, u kom pravcu deluju?
Pojma nemam. Nisam siguran ni u svoju osnovnu misiju, a kamoli u misiju celog pokreta, ne znam koliko ih ima kod nas. Trebalo bi da se okupljaju u KC-u „Grad”, barem tako kaže moj prijatelj koji pljuje po publici na nastupu Chinawoman, kad me je i prozvao jednim od njih samo zato što sam ih uzeo u odbranu, a to sam učinio jedino jer su napadi, ne samo njegovi, bili besomučni. Istina, delovali su u pravcu neprestane priče na koncertu, a verujem i drugde. Inače, mislim da napadaju ljudi koji se prepoznaju, pa bi da odagnaju. Drž’te ga!

U čemu se ogleda protestni karakter hipstera?
U destereotipizaciji, ako ta reč postoji; ako ne, hipsterski bi bilo da se izmisli.

Šta povezuje današnje hipstere i one iz četrdesetih godina prošlog veka? Da li su to muzika i težnja ka avangardi ili neki drugi faktori? (Da, šta zapravo slušaju hipsteri? Džez, bluz ili...?)
Pa, ako pod džez razumemo Džona Zorna, a pod bluz Marka Lanegana, onda da. Ako sudimo prema tekstovima koje pišem za Mensin bilten, mnogo mi se dopao nov album Lenarda Koena, njegov koncert i nedavni nastup postrok benda God is an Astronaut. Očekujem da mi se iduće nedelje dopadnu Crippled Black Phoenix i Zola Jesus, na čiji koncert potežem čak u Zagreb. Inače, adult gothic, blackgaze i deathme(n)tal. Trenutno, jagodinsku Kinoviu, diku mog grada.
Ili, ekstenzivnije: last.fm/user/exPassionFlower – ako očitate nešto avanga(r)dno, onda joj težim(o). Biće da je muzika glavna spona. Mada i Frenzen leži, i kad piše, i kad priča.

Kako tumačite to što hipsteri „obesmišljavaju druge potkulture, prisvajajući njihove elemente” (ovo je stav pojedinih kulturologa, sociologa)?
Postmoderno, nema šta. Samo, ja sam to radio ne znajući za stav kulturologa i sociologa. Iskreno, do pre, recimo, godinu-dve, bar deceniju sam prisvajao elemente drugih supkultura pojma nemajući šta činim (postajem hipster) i iznenadio sam se onoliko, ne mogu da kažem samo prijatno, kad sam video da je i to etablirano i da je (auto)izbacivanje iz pokreta pokret za sebe. Šta da se radi. Što bi rekla Olja Savičević Ivančević u knjizi Adio, kauboju: her Karlo (profesor, u mom slučaju, razredne nastave) je supkultura s jednim predstavnikom. (A nije!)

Zbog čega su hipsteri marginalizovani? Zašto kod nas sve što je malo drugačije ne prolazi, kako se borite protiv toga?
Ja sam rekao kako se borim i protiv koga (moj prijatelj nije jedini). Mislim da margina, ako je održiva, nije samo ishod nego je i cilj, makar proklamovani. Navodno, oni nisu izolovani jer su drugačiji (mada, naravno, i te kako ima i toga), nego ne prolaze zato što i ne žele da prođu. Znači da je ta margina veoma održiva (i treba da bude), ili mislite da je vintidž garderoba stvarno iznošena? Razlozi zašto razlike nisu usvojenije kod nas postali su poprilično opšta mesta, a plašim se da nemam suštinski uvid da bih dao neki kvalitativno nov odgovor. Samo lična bitka. A i rekao bih da se glavna marginalizacija odvija delom zasluženim podsmehom ljudi koji su najčešće za još veći podsmeh, ali valjda se ne primenjuju brutalnosti.

Hipsterima je veoma bitan imidž. Šta oni tim imidžom žele da pokažu i u kakvom su odnosu prema drugim potkulturama?
Pozajmljivačkom i indukujućem. Hteli bi da pokažu unikatnost (pozajmljivanja), a da istovremeno deluju nehajno. Meni je taj momenat najodbojniji. Za dovoljan broj stvari i inače ne hajem da bih se pravio da ne obraćam pažnju na one na koje obraćam. Garderoba, ipak, nije jedna od njih, bar ne prvih nekoliko. Rekao bih da sam najveći nehipster među hipsterima, a najveći hipster (ako na kraju pristanem na to) među nehipsterima. Moj najbolji prijatelj Doktor rekao bi da se oblači tako da ni jedni ni drugi (koji god) ne znaju čiji je, a on čak nije ni optužen za hipsterstvo. (Prijateljice, ako ne računamo ovu koja me je preporučila za intervju, i devojke, dosad su bile uzdržanije u diskreditovanju, makar rečitom!) Hipster Hitler je kul, za razliku od Adolfa. Njegove majice mi se baš dopadaju. Kao i naočare.

1 коментар:

Petar Cvetković је рекао...

http://aliceinpains.blogspot.com/2013/02/post-hipsterija-reakcija-1.html Milica se, nadam se, ne ljuti.