...plavušanova, i to plavušana koga sasvim slučajno upoznasmo tražeći kombi oko Doma; susret se, ipak, završio nesla(v)no, jer niko od tri susretača nije imao olovku za potpisivanje karata, zbog čega su dva i zaustavila trećeg, umereno ljubaznog osmehivača, koji je doživeo neverovatnu promenu u mračnijeg od Nika Kejva! Pre četiri godine, tri meseca i deset dana, kada sam ih, severnije, video obojicu, to baš i nije moglo da se kaže, no, kako Mračni piše knjige o zečevima i kroti svoju muziku, Mračniji to svakako jeste, reklama ne laže (a kad je lagala?)! Posle ovog, sledi poludogovoreni susret s tri draga, dugoneviđena prijatelja, a onda i odvojeno pristupanje mestu zločinjenja; ovo treba najdoslovnije shvatiti, jer je ovaj gotik-vrač duže krio svoje zenice od naših, nego što nas je gledao, a imalo je tu štošta da se vidi! Mada, da sam zadovoljan publikom - jesam, da sam zadovoljniji koncertom - i to treba reći; pesme nisu zvučale albumski, ali ni, što kasnije čujem, kao na drugim mestima, što je i glavni razlog upornog odlaženja na koncerte! Joy Division nije zvučao kao sada i, iako se jesam ježio, moram uvesti novu skalu za sameravanje sličnih zgoda ako okolo, uopšte, postoji takva! Začaravajuće, hoću opeth, 16 (H)puta!
Нема коментара:
Постави коментар