Clash/ Dark/ Electro/ Future, svojevrstan nastavak priče o sintpopu. Verujem da vam je nejasnije no ikad, te ostanite uz nas da razjasnimo.
Moderni sintpop je za kratko vreme od grumena postao grudvetinom usled lavine elektrokleš pokreta 2002. Ipak, fanovi ovih žanrova su se često trudili da se razlikuju. Pored Soviet-a i bostonskog benda Freezepop, nekoliko modernih sintpop bendova bilo je spremno da uskoči u elektrokleš vagon vučen lokomotivom u kojoj se kao mašinovođa nalazio Stephen Groth sa svoja dva projekta, žanrovskim Fairlight Children i primarnim Apoptygma Berzerk. Znam ih sve, pa ih čujmo redom navođenja, prvo Freezepop.
Sintpop je ponekad pomešan s elektropopom, koji je generalno frakcija sintpopa koja uključuje robotičkije elemente i osećaj da se radi o elektronskoj muzici. Termin sintpop je postao značajno korišćen u gotik i industrial krugovima da opiše različite stvaraoce alternativne elektronike koji koriste uticaje sintpopa, posebno one u EBM (o kome će biti više reči neki drugi put) i futurepop žanru, kao što su VNV Nation, Covenant i DeVision.
Čujmo sada And One, zatim Melotron kako zajedno s In Strict Confidence izvodi gej-pop klasik osamdesetih, The Sun Always Shines On TV, a onda i Wolfsheim.
Inače, sintpop postoji načelno i u klasičnijem smislu, i to onda kada se tiče prve polovine osamdesetih i pop zvezda koje su za osnovu imale sintisajzer, kao npr. Depeche Mode, a ponekad se okvirno tiče i šarolikosti neo-romantizma toga doba. Da skratimo priču, čujmo Spandau Ballet.
Za kraj, čujmo još i Ultravox, Visage i Japan.
Нема коментара:
Постави коментар