doG Knows I Had Plans (I Became A MiddleMan)

1. The Mary Onettes - God knows I had plans (4:14)
2. Kako, zasto (0:04)
3. Tijana pita zasto dres fudbalskih sudija vise nije iskljucivo crne boje (0:04)
4. Petar odgovara (0:36)
5. Bright Eyes - Middleman (4:49)
6. Lambchop - Give Me Your Love (Curtis Mayfield) (5:22)

2

ABC254. Sajam Jaz[z]a

1. Pet Shop Boys - Beautiful People (3:44)
2. Kako, zasto (0:04)
3. Ivan pita kakva je zivotinja bila moa (0:01)
4. Petar odgovara (1:25)
5. Red Snapper - Hot Flush (4:10)
6. Vashti Bunyan - Here Before (2:05)
7. Emiliana Torrini - FireHeads (3:42)
8. Sigur Ros - Ini Mer Singur Vitleysingur (3:58)

28. 10.

Baby, get ready for love! <3

1. Devendra Banhart - Baby (3:07)
2. Kako, zasto (0:04)
3. Ivan pita da li kraljice strsljenova pevaju (0:01)
4. Petar odgovara (0:38)
5. Nick Cave & The Bad Seeds - Get Ready For Love (5:06)
6. Lay Low - By and By (3:11)
7. Hot Chip & Peter Gabriel - Cape Cod Kwassa Kwassa (4:13)
8. Pixies - Where Is My Mind (4:30)

27. 10.

Incurable & HelpLess, she is the hunted

1. Cat Power - Nude As The News (4:23)
2. Kako, zasto (0:04)
3. Ivan pita koji su kraljevi najduze vladali (0:01)
4. Petar odgovara (0:49)
5. Piano Magic - Incurable (Reprise) (4:45)
6. Brett Anderson - The Hunted (4:03)
7. Morrissey - You Have Killed Me (3:08)
8. Editors - All Sparks (3:36)

26. 10.

:Post Host, :Punk (WithOut) Funk

1. The Jesus & Mary Chain - Head On (4:13)
2. Kako, zasto (0:04)
3. Ivan pita zasto je keramika otporna na visoke temperature (0:02)
4. Petar odgovara (0:50)
5. The Cult - Rain (3:59)
6. The Mighty Lemon Drops - Paint It Black (3:49)
7. The Sisters Of Mercy - Lucretia My Reflection (4:58)

23. 10.

Little Bit, Big Beat

1. Lykke Li - Little Bit (4:33)
2. Lou Barlow - The Right (3:00)
3. Kako, zasto (0:04)
4. Tijana pita zasto sve vrste hrane ne ostaju sveze u frizideru (0:03)
5. Petar odgovara (0:27)
6. Miranda Lee Richards - Mirror At The End (5:35)
7. Placebo - Battle For The Sun (5:32)

22. 10.

Posle Rusa, jedino što ostaje je maćado muzika

1. Jinx - Na zapadu (3:22)
2. Kako, zašto (0:04)
3. Tijana pita da li lansiranja spejsšatla utiču štetno na prirodu (0:03)
4. Lazanski odgovara; pardon, Petar (0:47)
5. ŽeneKese - Bez tebe (2:58)
6. VIS Lollobrigida - Volim te (3:32)
7. Autopark - Ćutanje (3:54)
8. Arsen Dedić - Kako si?
  <3 br="">
21

Here Comes Your Man (Done All Wrong, again)

1. Pixies - Here Comes Your Man (3:46)
2. Kako, zasto (0:04)
3. Ivan pita kako rastu macke i psi i koliko im je zivotno doba (0:03)
4. Petar odgovara (0:40)
5. Bonobo - The Keeper (4:49)
6. Spandau Ballet - Chant No. 1 (3:30)
7. Black Rebel Motorcycle Club - Done All Wrong (2:49)

20. 10.

I Won't Waste My Love On A (VNV) Nation

1. Emilie Simon - Rainbow (4:19)
2. Kako, zasto (0:04)
3. :Petar pita kako ostati budan (0:01)
4. :Budna Ivana odgovara (0:59)
5. Placebo - Ashtray Heart (3:31)
6. Black Rebel Motorcycle Club - Weapon of Choice (2:52)
7. Faith No More - Evidence (4:52)
8. Cousteau - Salome (4:39)

19. 10.

Run in the moUrning sun; done all wrong.

1. Ian Brown - Stellify (4:58)
2. Spandau Ballet - Cut A Long Story Short (3:45)
3. Kis Danilo 1 (0:25)
4. Kis Danilo 2 (1:38)
5. Empire Of The Sun - Walking On A Dream (3:18)
6. Lady & Bird - Run In The Morning Sun (3:26)
7. Black Rebel Motorcycle Club - Done All Wrong (2:49)

16. 10.

Back To School + Thursday (Fore)Play

1. Camera Obscura - The Sweetest Thing (4:22)
2. Kako, zasto (0:04)
3. Tijana pita u vezi s munjama (0:03)
4. Petar odgovara (0:49)
5. Rational Youth - Saturday In Silesia (4:07)
6. Thao with the Get Down Stay Down - Cool Yourself (2:34)
7. Ian Brown - Marathon Man (3:39)
8. The XX - Teardrops (3:47)

15. 10.


1. The xx - Crystalised (3:23)
2. Kako, zasto (0:04)
3. Tijana pita u vezi s vocem (0:02)
4. Petar odgovara (0:47)
5. Echo & The Bunnymen - Think I Need It, Too (3:41)
6. Devendra Banhart - 16th & Valencia Roxy Music (3:01)
7. Lady & Bird - Walk Real Slow (3:42)
8. Camera Obscura - French Navy (3:19)

13. 10.


1. Bad Lieutenant - Sink Or Swim (4:14)
2. Kako, zasto (0:04)
3. Tijana pita u vezi sa Suncem (0:03)
4. Petar odgovara (0:21)
5. Beirut - Nantes (3:50)
6. Conor Oberst - Lenders in the Temple (4:35)
7. Richard Ashcroft - A Song For The Lovers (5:26)

12. 10.


1. Massive Attack - Safe From Harm (5:19)
2. Kako, zasto (0:04)
3. Tijana pita u vezi s otrovom (0:05)
4. Petar odgovara (1:01)
5. Wilco - You and I (3:26)
6. Bat For Lashes - Sleep Alone (4:02)
7. Belle And Sebastian - Expectations (3:34)

09. 10.


1. Nouvelle Vague - Master & Servant (3:22)
2. Natalie Imbruglia - Want (4:19)
3. Kako, zasto (0:04)
4. Tijana pita u vezi s cipovima (0:04)
5. Petar odgovara (1:00)
6. Muse - Uprising (5:02)
7. Editors - Papillon (5:20)

08. 10.


1. Peter Bjorn & John - Young Folks (Album Version) (4:40)
2. The Gossip - Heavy Cross (4:03)
3. Zero 7 - Mr McGee (4:19)
4. Empire Of The Sun - We Are The People (4:27)
5. Sam Sparro - Black & Gold (Acoustic) (4:21)
6. Welcum Back (1:13)
7. Nouvelle Vague - Blister In The Sun (3:15)

05. 10.


1. Nouvelle Vague - Road To Nowhere (3:12)
2. Nouvelle Vague - All My Colors (3:58)
3. Nouvelle Vague - Heaven (4:09)
4. Nouvelle Vague - God Save The Queen (2:49)
5. Nouvelle Vague - Say Hello Wave Goodbye (5:01)
6. Nouvelle Vague - So Lonely (3:48)

01. 10.

Leonard Cohen, a month ago: First, he took Belgrade

Then, he took Jagodina! I, još uvek je nije vratio; a, bio sam i u Grčkoj da je potražim, jer je jedna od sledećih kota na turneji bila upravo ona. No, vratimo se iz Grčke na koncert, iako je bio pre; pre je trebalo ući nego što sam ušao, jer sam stao u pogrešan red, te propustio da me (od)igra do kraja ljubavi, ako je to prvo radio, kao u Londonu. Mada, ne bi bila jedina razlika, jer je na kraju obukao čuveni plavi kišni mantil, jedan od onih u koje sam se zaljubio; još da nas je, u njemu, poveo u Čelsi hotel br. 2, interesantnosti (kišnoj) nigde kraja. A, nije da je manjkalo vlaženja (očiju), knedlosanja (grlenog) i ježenja (svih kosmatih delova tela). Da ne nabrajam sad šta je sve izveo pre nego što je pokušao da nas napusti (šta mu, naravno, nismo dali, a propo čega se uspelo našalio i izmamio osmehe, što je, inače, bila karakteristika celog nastupa), uglavnom, nisam primetio da je bilo šta falilo u odnosu na pomenuti London (štaviše, bilo je više), osim prostora na tribinama, koji je, objektivno, bio skučen kad je trebalo da se igra, a kad nije, što je češći slučaj, pokušao je, prostor, da (bezuspešno) utiče i udalji nas od simpatičnog čove koga, iskreno se nadam, ne vidim poslednji put, makar i otud...

2 nedelje od početka, 10ak dana od završetka: Egzit

U Novi Sad sam stigao stojećki. To je značilo da moram odmah biti uhorizontaljen i tako pripremljen za skakanje (po krevetu) koje će uslediti. Međutim, kako se propuštenih skoro mesec dana ne daju sažeti u sat vremena, ceh su, opet, platili Darkvudi, koji su nastupali na otvaranju, a koje nikako da odgledam; još im sad klavijature svira V. Hadžimanov. Ništa zato, propustili smo i Repetitor, ali ne i priliku da ga vidimo u publici Madness-a, a onda i Buzzcocks-a (kada kažem ga, mislim na Borisa mada, da nisam navalentno ponudio, jednoj od dve devojke s kojima je bio, da ih fotografišem a ona nas dvoje (na šta se film na kraju i sveo), mislio bih da vidim celi Repetitor i onda bi se ga odnosilo na bend). Propustili smo i (Tiger) Lily Allen, a imala je crni, najlon-providni gornji deo; ispostaviće se da ćemo je propustiti i na Sigetu, a mogla se je poklopiti i da smo tamo. Bolje ovako, zamislite da dođe slično odevena. Još jedan propust, a onda prelazim na pogotke, nije da ih nije bilo; propustili smo priliku da nas fotka crno-beli engleski par (zajedno držeći aparat), koji sam prethodno fotkao s još par drugara, zato što nisam znao da treba da se drži dugme ne bi li se uključio, a sve u cilju sprečavanja slučajnog okidanja, te sam ovaj eksces olako pripisao sumnjivim punjivim baterijama. To je za posledicu imalo nefotografisan prvi dan. Šta ću kad sam navikao na braćoruski зенит, ranije brži od soničnih pasaža i sola(n)ža V. Stefanovskog. A onda, levo Elektrana (igramo se kasnije), desno SUS(AM), koji je imao tu sreću da na Elektrani nema šanka, pa sam ga udostojio svog pojavljivanja; dalje je tu tunel (prvi i poslednji put bez cike), levo Eksploziv, desno novootkrivena, kasnije i omiljena, bina, zovimo je Imploziv da je ne bismo zvali bina-prekoputa-metalne, a teško je pogledati u program kako se zapravo zove (stvarno jeste, dobili smo samo jedan; štednja, kriza), no, ako vam geopoložaj nije bio odgonetajući, nastupajući izvođači svakako hoće. Prvi (među nejednakima – stvarno prvi): Autopark! Konačno! Ono što je najbolje je to da pojma nisam imao da uopšte nastupaju, još su izvodili neku novu (ili prastaru, s albuma pre prvog ili posle drugog) stvar, meni nepoznatu, kao i vizuelno ostatak benda; srećom, auditivno poznato, a tu je i Ognjenka da ih oda. O, da! Ne mogu da se setim da je neka stvar falila (osim moje omiljene; Ćutanje, naravno), ali, ok, kasnili smo, možda su je i izveli, a i ako nisu, dobro je da smo ih uopšte spazili, malo je nedostajalo da ne bude tako. Pošto nas potope talasima obrušavajućeg zvučnog zida, tako tipičnog za gejeve koji gledaju u cipele dok sviraju, završavaju nastup zagledani u ponoćni vatromet na Mejn stejdžu, svojstven za svaki prvi dan. Savršen početak! Šteta što nastavak neće biti takav. Za to su se pobrinuli Arctic Monkeys; they do look good on the dancefloor (pustili su kose, naime, mada stajling im je suviše retro na nekul način), ali samo to. Dobro, oni nisu razočarenje pošto od njih, takoreći, ništa i nisam očekivao. Očekivanja nisu bila prevelika ni od Colony 5 osim dobre zabave i igre (a propo onog, kasnije na Elektrani), što sam i dobio. Odigrao sam već uz Plastic World, kojom su i otpočeli, na koju smo dotrčali, a koja mi je jedna od omiljenih; druga je Hate (da, to su tako opšta mesta), koju do kraja nisu izveli. Zašto i bi kad imaju noviji album, koji mi se nije slušao pre Egzita, a uz koji je moguće igrati na prvo slušanje i izgledati naslušano; no, ipak nisam, osim uz singl (pošteno, jer sam samo njega čuo), ali sam posle potražio stvari kojih sam se sećao i pustio – samo njih i samo tad. Mada, sada kada sam skidao nekakav 12-nedeljni trening poznatog bodibildera, setio sam se pevača; svaka mu čast na energiji i predusretljivosti koju je ispoljio spram malobrojnih nas pozivajući, pritom, slučajne prolaznike i stajače namernike, koji su nas gledali s visine, da nam se pridruže – odoleli su. Odoleli smo i mi Gavri, koji je usledio, okrenuvši mu leđa zagrljeni i sklupčani na, sada pustom osim nekih poput nas, info pultu koji nam nije dao drugi program; i, kao da to nije bilo dovoljno, uz to što ga, ipak, slušamo, doduše ne i gledamo, nego sam morao da sednem u pivo i tako prevaziđem hladnu noć na tvrđavi. Gavra je bio drugačiji nego na Akademiji, ali ostadosmo tvrda srca, neumoljivi. Ispoštovasmo ga, ipak, do kraja i krenusmo stanu da sumiramo utiske i još štošta.
Drugi dan, suncem obasjan, svanuo je i onemogućio nam da zaspimo. Ali, da se ovo ne bi pretvorilo u klasičan dnevnik (ionako pišem 10ak dana kasnije), idemo pravo na đavu. Mi tamo, promocija Peščanika propuštena, što sam saznao mnogo kasnije mada posumnjah kad jednog jutra videh Teofila. Elem, užurbanim korakom približavamo se glavnoj bini; naravno, kasnimo na Manic Street Preachers i čujemo ih kako sviraju Autumn Song, jednu od retkih stvari koje znam, a kasnije čujem kako su počeli s Motorcycle Emptiness, jednom od retkih stvari koje volim (koliko kasnimo, ej!) i koju sam priželjkivao ceo ostatak koncerta. Preko akustične Raindrops keep falling on my head, kada su kišne kapi počele da padaju na naše glave, sa savršenog stila basistom i pevačem koji [me] je nervirao prečestim fuckin, stigosmo do kraja i If you tolerate this, then your children will be next, koju sam naučio ranije tog dana. Na Keltse stižemo kad su već počeli, ali taman na vreme za obilne padavine, tako da smo prinuđeni da pozitivnoj atmosferi doprinosimo mrdajući ispod kišobrana. Željeno utočište nalazimo na narečenoj, novoomiljenoj bini, pod drvetom, pod kišobranom, pred ŽenamaKesama, pred davno obznanjenom preporukom mog intervjuisanog gosta, Daniela Jarbola (i njih propustismo, jedna neznalica kaže – smarači). Ni traga od žena ni kesa, samo muški, prljavi bluz rok, koji topi plastiku kad dođu u dodir. Prže! Otud se selimo prekoputa i, neprilično odeveni, zauzimamo prve redove (drugi red) za uspešni foto sešn. Čekamo My Dying Bride, nekad jedan od omiljenih mi bendova, sada osvežen dve godine starijom basistkinjom i violinistom. Psovao sam ih u sebi što ostaše toliki metalci (mada čitam da su neke smorili), ali mora se priznati da su u tome vrhunski i postavljaju granice limitiranog pravca; šteta, zato što mogu i više i ne da nisu iskoračili, ali su se vratili u siguran, topli zagrljaj koji ih je čekao mada ne rovu više toliko. A i kad to čine, nekako je prirodno i deluje jedino logično da ’pevač ne bi izvršio samoubistvo’. Ne da nije čaše lomio, ruke mu krvave, valjao se po sceni i lizao, onako prokleto dobro odeven, a opet... Nisu nam izašli u susret i izveli A Kiss To Remember i For You, ali beše prvorazredno i pomalo kišno – savršeno za njih, a i za mene, mada sam tek u povratku postao toga svestan i nastavio da ih slušam po dolasku kući.
Treći dan, Mejn stejdž zvan, za veličine rezervisan: Patti Smith, KraftWerk & Moby have lifted us up.

Sajsi (bez Wu Tangi, to uvek kažem) se s omiljene preselio/la/li na fuzionišuću binu, u potrazi za wider audience, iako smo se uredno nacrtali ispred naše bine i propustili početak, kao i još neki; šta su tražili, to su i dobili – oni, koji su, poput nas, sedeli na brdu, nisu imali najviše razumevanja za naglašenu pretencioznost koju glavna, moje je mišljenje, namerno ispoljava karikirajući je. Smejali smo se i radovali, bar ja, što nismo morali na Palić da vidimo to čudo koje nam je reklo: Fajront, napustite Egzit (re)publiku zasad. Ovo beše, možda, najbolji dan, složismo se moja draga i ja, obrnuto proporcionalno posvećenim rečima. Četvrti dan divno počinje injem, na onoj bini, naravno, na koju kasnimo, naravno. Slatki, bebeći, cranes glasić, praćen prigodnom muzikom, peva gore, na tavanu, kada silazimo u udolinu; kako odgovarajuće. Jednog jutra, u prolazu, nisu ukrali moju devojčicu, što ih čini dodatno kjut.
Po skorom okončanju, ubrzanim koracima udaljavamo se odavde i idemo na nastup Ludila i izliv pozitivne energije, elana itd. Ipak, napuštamo koncertni prostor pre kraja ili se, bar, nadamo da to možemo lako da uradimo, jer izvesne potrebe (život?) ne mogu da čekaju, te tako odlazimo u neupotrebljene wc-e pored naše bine. Tamo gruva Groove Orchestra i izvodi i EKV, pa još na engleskom. Igrivo, ali ne damo se, dolazimo do daha i odlazimo na Fjužn, da zauzmemo mesta i budemo neraspoloženi. To čini da me željno očekivani Buzzcocks ugnjavi i imam dovoljno volje samo za What Do I Get, Ever Fallen In Love i Orgasm Addict. Onda na scenu s negodovanim zakašnjenjem stupa najprijatnije iznenađenje, Mando Diao. Čuo sam samo Dance With Somebody i, iako mi se svidela, nisam želeo (dotad!) da cujem ništa više, a izgustirao sam i nju. Amon Tobin je neizreciv, bez početka i kraja, večan, ili bar sledećevekovan. Iz Novog Sada sam otišao stojećki.