Last night, he said: Warpaint in München

“Дебло међ' грањем. Брдо међ' брежуљцима.”

O devojkama iz Warpainta, na svu sreću, jako malo znam. Indijansko ime benda. Neka vrsta „natives“? Da li su u pitanju „american natives“, „digital natives“, „american gothic natives“ ili neki drugi „natives“? Pojma nemam. Iz albuma u album. Oseti se pomak iz nepoznatog u novo i iz novog u prepoznato. Ukratko, produkcije i aranžmani su kompleksniji, melodije i identitet – Warpaint. Poslednji „Heads Up“ (2016) – neobjašnjivo vuče ka „Word Up!“ Cameoa iz 1986. godine. Devojke vole funk, rap i R&B. Ali i Siouxie, Slitse, Raincoatse, pa i Kleenex i Lilliput. Neke od njih, čule su možda samo u snovima. Puno toga vrti se tematski oko snova. Na prvu loptu, kao da imaju poteškoće u vladanju instrumentima. Javlja se to i kod veterana, usled prekomernog korišćenja elektronskih pomagala. Ograničenje haptike, (s)navikle na membranske tastature, točkiće i tačskrinove. Mahanje prstima posle lakiranja noktiju. Acetonska isparavanja.
Možda je u pitanju nešto drugo - ženski identitet, ženska snaga manifestuje se drugačije. Žene su ženstvene, pazi se druže. Prebiranje, baš prebiranje po žicama. Neobični kratki gitarski dueli. Graciozno i monotono držanje palica, poput vudu igli za pletenje. Ljuljanje i upravljanje basom, celim telom, iz kukova, omotanim u šalvare. Warpaint deluju scenski opušteno i suvereno. Možda je i to varka. Po glasovima, kojima kod dužih vokalnih deonica, ponestaje daha, nivo blago oscilira. Malo pada, malo se diže. Vidiš da im je stalo i da dišu. Čuješ mladost, pripadnost, moć ideje nad formom. I zbog onih teških reči „Because The Night“ u „Baby“ – hrabrost. Nije lako kad je truli kapitalizam budućnost. Opet, bolje nego nikakva budućnost.
Evo i setliste pokupljene s nekog sajta:
Intro + Keep It Healthy (Rote Fabrik Zürich, 16. 3. 2017)
Heads Up 
Krimson (Rote Fabrik Zürich, 16. 3. 2017)
Undertow 
CC 
No Way Out (Rote Fabrik Zürich, 16. 3. 2017)
The Stall 
Beetles
Whiteout (Frankfurt am Main, 14. 3. 2017)
So Good (Rote Fabrik Zürich, 16. 3. 2017)
Elephants (Rote Fabrik Zürich, 16. 3. 2017)
Love Is to Die 
New Song
Encore: 
Baby 
Bees 
Disco//Very (Frankfurt am Main, 14. 3. 2017)

Bigija nisu spominjali, možda jesu, nisam čuo. „Krimson“ najbolja. „So Good“ je odlična. Na albumu, vokali, bas, rifovi i udaraljke deluju fazno pomereni i frekventno neujednačeni. Svako svira za sebe. Svaka prati neki svoj, upareni ritam. Onda posle 16og-32og-64og takta, devojke se savršeno uklope i onda opet svaka na svoju stranu. Igra. Osvajanje teritorije i povratak u bazu. Na koncertu, mnogo jednostavnije, skromnije i prizemnije. Prilagođeno atmosferi i mogućnostima. Na „New Song“ grupno cupkanje, ko uz tamburicu i bećarac. Ona cK majica i one Versaće marame i ona dva kontrolna pulta, joj... AFŽ - Los Aranđelovac.
Dreskod? Skoro svi uniformisani u crno. Apsorbuju se i dobre i loše vibracije, visoki i niski udarci iz ozvučenja. Za šankom, među matorcima, prvo snebivanje, nedoumica. Posle nekog vremena, opštenarodno veselje. Naročito, kad pred bis, bacaju nekakve poklone u publiku. Ruše se pravila. Pivo broj jedan. Pivo broj dva. Pitaju me kako je bilo? Ma, odlično. Podrigujem, znojim se na beli luk. Out of focus, that's good. A imaju nekakve piskave glasove. Mlađa publika bezrezervno oduševljena. Devojke, četiri ljute bojeve glave, volimo vas. Peace! „And then later, when it‘s dark, we go home... You just keep me hanging on...“

Autor je želeo da ostane anoniman ABOVE CONTROL