"Mrzim što si mnogo lepša od mene"

Mrzim što je uvek bilo takvih alfa devojaka, i ti si jedna od njih, a ja nisam. Mrzim što si išla na Stenford. Mrzim što ne moraš da razmišljaš o novcu. Mrzim što ti nikad neće biti jasno koliko si u stvari povlašćena. Mrzim što voliš Projekat i što ti ne smeta što je ovo mesto toliko uvrnuto. Mrzim što ne moraš da budeš osiona. Mrzim što ne možeš ni da zamisliš kako je to biti siromašan i u dugovima, imati depresivnu samohranu majku, i biti toliko pun besa i uvrnut da ne možeš ni dečka da imaš -- oh, nema veze.
Džonatan Frenzen "Pjuriti" (DERETA Beograd, 2016), str. 278

Kao da bismo ako nepostojeći sadržaj pomnožimo beskonačnim razgovorom mogli da ga pretvorimo u nešto veće od nule.
str. 341

... stalno je otuđivala ljude oko sebe svojim moralnim apsolutizmom i osećajem superiornosti koji se toliko često nalazi u osnovi povučenosti.
str. 367

Zvučala je mlado, inteligentno, zanimljivo i nepromišljeno. Duhovitost i prgavost njenih imejlova bili su melem za njegove živce.
str. 520

Život s mladom, pametnom, dobrom ženom koja ima smisla za humor, koja ga prihvata onakvog kakav je i koja ni po čemu nije nalik njegovoj majci.
str. 521

A opet, sigurno je dobar osećaj imati mozak i šetati napolju po sunčanom jutru u Boliviji.
str. 523

"Svi se stide svojih roditelja."
"Ali ja imam stvarnih razloga za to."
str. 565