TURN ME ON, DAMMIT
Varljivo leto u Norveškoj (Jagodini, prim. cvetković5ra)
Nema ničeg posebnog u ovom filmu. Sem činjenice da je u ulozi u kojoj obično gledamo dečaka sada devojčica.
U norveškom mestašcetu koga preziru svi njegovi stanovnici koji imaju svoje zube, tinejdžerka Alma prolazi kroz svoju prvu "horny" fazu. Momenat u kome je upoznajemo deluje kao tipičan- ona leži na podu u kuhinji i masturbira dok preko telefona biva navođena preko seks-linije, dok sve to posmatra njen pas. Alma je zaljubljena u Arthura i neprekidno ima Twilight fantazije u kojima on dolazi, penje se u njenu sobu kroz prozor, nežno je ljubi, a onda dolazi vreli seks. Međutim, Arthur se uglavnom ponaša kao osoba koja je preživela dva šloga i sad ima problema da se izrazi. Sve dok na jednoj domomladinskoj žurci Arthur ne priđe Almi i ne prisloni svoj penis "Klip-style" uz njenu suknju. Alma to ispriča svojim prijateljicama, ali niko joj ne veruje, uključujući i Arthura koji negira čitav događaj.
Nakon toga za Almu počinje mini-pakao koji se realizuje kroz seriju poznatih klišea u kojima mala sredina još manjih kapaciteta guši jedinku koja nema problem sa sobom, prijateljice je se odriču, majka biva komično prestravljena seksualnim interesovanjima svoje ćerke, a naša Alma, baš kao i naš Petar Cvetković, koristi svaku priliku da mašta o načinima na koje će njena upaljena vagina naći smiraj.
Rediteljka, pa još i debitantkinja, Jannicke Systad Jacobsen tinejdžerske uloge podelila je naturščicima, međutim, to je, sem povremenog šarma stidljivosti, uglavnom rezultiralo amaterskom realizacijom iovako nedovoljno autentično postavljenih scena. Umesto da ih privede tome da se stide zbog akcija njihovih likova, glumci su delovali kao da se stide jedni od drugih. Helene Bergsholm koja igra Almu i Matias Myren (koji izgleda kao mlađi brat Mortena Harketa i) koji igra Arthura možda u čitavoj postavci jesu i najslabije karike. Sa sopstvenim klišeima daleko su se bolje iznele glumice koje igraju sestre Ingrid i Saralou.
Ne znam, možda film daje povoda za diskusiju o dočaranoj "ženskoj inicijativi" i eventualno postavljenom feniminstičkom uglu gledanja na uobičajeno mušku coming-of-age priču, ali, kao što rekoh, sem zamene uloga, ničeg posebnijeg za mene ovde nije bilo.
SELEKTAH: 3plus/10
U norveškom mestašcetu koga preziru svi njegovi stanovnici koji imaju svoje zube, tinejdžerka Alma prolazi kroz svoju prvu "horny" fazu. Momenat u kome je upoznajemo deluje kao tipičan- ona leži na podu u kuhinji i masturbira dok preko telefona biva navođena preko seks-linije, dok sve to posmatra njen pas. Alma je zaljubljena u Arthura i neprekidno ima Twilight fantazije u kojima on dolazi, penje se u njenu sobu kroz prozor, nežno je ljubi, a onda dolazi vreli seks. Međutim, Arthur se uglavnom ponaša kao osoba koja je preživela dva šloga i sad ima problema da se izrazi. Sve dok na jednoj domomladinskoj žurci Arthur ne priđe Almi i ne prisloni svoj penis "Klip-style" uz njenu suknju. Alma to ispriča svojim prijateljicama, ali niko joj ne veruje, uključujući i Arthura koji negira čitav događaj.
Nakon toga za Almu počinje mini-pakao koji se realizuje kroz seriju poznatih klišea u kojima mala sredina još manjih kapaciteta guši jedinku koja nema problem sa sobom, prijateljice je se odriču, majka biva komično prestravljena seksualnim interesovanjima svoje ćerke, a naša Alma, baš kao i naš Petar Cvetković, koristi svaku priliku da mašta o načinima na koje će njena upaljena vagina naći smiraj.
Rediteljka, pa još i debitantkinja, Jannicke Systad Jacobsen tinejdžerske uloge podelila je naturščicima, međutim, to je, sem povremenog šarma stidljivosti, uglavnom rezultiralo amaterskom realizacijom iovako nedovoljno autentično postavljenih scena. Umesto da ih privede tome da se stide zbog akcija njihovih likova, glumci su delovali kao da se stide jedni od drugih. Helene Bergsholm koja igra Almu i Matias Myren (koji izgleda kao mlađi brat Mortena Harketa i) koji igra Arthura možda u čitavoj postavci jesu i najslabije karike. Sa sopstvenim klišeima daleko su se bolje iznele glumice koje igraju sestre Ingrid i Saralou.
Ne znam, možda film daje povoda za diskusiju o dočaranoj "ženskoj inicijativi" i eventualno postavljenom feniminstičkom uglu gledanja na uobičajeno mušku coming-of-age priču, ali, kao što rekoh, sem zamene uloga, ničeg posebnijeg za mene ovde nije bilo.
SELEKTAH: 3plus/10
3 comments: