October songs to heal my heart: IKA + M. Olson, 5. X

Moram, ipak! :Da priznam da sam odustao od odlaska na Peasant tek kad sam čuo da će IntruderKA (kako joj i ime kaže) i njen trio (jednakih) da nastupe pred duo(m) (istih takvih). Da priznam i da sam bio u pravu (što je uvek najteže) rekavši da bi domaći CD trebalo da košta 1000 (ipak se uz njega spava), a strani 400 (ipak je velika mora). Da priznam da sam se četvercu skoro sve vreme osmehivao (što nije bilo od Lenarda) i oježivao (odsad može i tako da se kaže) a da dvojcu vrlo nisam (što nije bilo od Boba). Da priznam i da nema veze da li sam poluiskusan ili početnica. Da priznam da volim med, ali još više matični mleč, tj. Ninu Nastasiu malo pre nego ovoliko slatke tekstove, glasić i instrumentisanje. Da priznam i da sam Džejhokse zavoleo na 1. pogled moj i mog uveta, a da Džejhoka i neDžejhokinju nisam ni na ko zna koji mada je broj neveliki. Da priznam da je možda do Ostin Siti Limitsa, a da nije do Grada, ali da je nedopustivo neizvođenje Muzike Kišnog Dana po onako kišnom danu (bar su one 2 nove na B izveli). Da priznam i da deluju jako dobro, duhovito, a dosadno, i da mi insistiranje na nastavku uspešne karijere deluje prilično usiljeno, kao i ovaj moj tekst. Da priznam da ne volim ni Tarnation. Da priznam i da bih uvek ponovo otišao makar zbog srcastih izre/aza. Da.