Ćutanje o Vapour Trail

Stvarno važan glas za 4 benda u 4 meseca

http://www.stvarnovazno.org/Zdravo-Internet/944/4-mlada-benda-za-4-pusta-meseca.shtml

by Dilaver

http://www.rockulice.com/vesti/cetiri-mlada-benda-za-cetiri-pusta-meseca/
http://www.iserbia.rs/novosti/stvarno-vazno-862/
http://noviput.rs/drustvo/stvarno-vazno-cetiri-mlada-benda-za-cetiri-pusta-meseca/
http://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=271&yyyy=2013&mm=09&dd=03&nav_id=749249

100 % Pamučna sintetika na dojče blogu!

http://tiefseeslidah23.blogspot.com/2013/07/lambchoppin.html

Dirty South 500 Vol. 12

Dvanaesta dvadesetina petsto pesama koje treba čuti pre poslednjeg rođendana, # 276-300, lošija polovina lošije polovine preostalih.





XTC - Dear God (EP, 1986)
They’re only making plans for Nigel, they only want what’s best for him. Ali nije doček 2008. u Šipražju.

COIL - Are You Shivering? (A Guide for Beginners: A Silver Voice, 2001)
Džon je spiralni balans (malo slovo iako mu je to prezime) između prethodne pesme i instance kojoj je upućeno pitanje, i iduće trake, kojom se završio koncert koji je počeo upravo ovom, što redak primetih.

Covenant - Theremin (Club Version) (Dreams of a Cryotank, 1994)
O koncertu i ulozi ove stvari u njegovom kraju čitajte na linku iznad, a uz to znajte da je reč o Šveđanima koji su EBM (uz Apoptygmu Berzerk i VNV Nation) preveli u futurepop najviše ostavši u elektronskoj body muzici, pa su zato jedini ovde, iako su mi na toj prvoj kompilaciji, koja me je uvela u badi 2003, bili slabiji.

KD Lang - Wash Me Clean (Ingénue, 1992)
I dream of spring, Aleluja (Lenarde Koen) bile su u eksel dokumentu da budu ovde, ali onda sam je slsk-ovao samo prema inicijalima i prezimenu da vidim jesam li neku zaboravio, i ispostavilo se da sam baš ovu. Peščanik, koji ju je puštao tako odgovarajuću, pamtim. Taj glas, to lezbejstvo, what else is there?

Ken Stringfellow - Reveal Love (Touched, 2001)
Posie kome prošlost u bendu The Posies nije smetala mini-turneji po Srbiji, kada je obišao gradove reda veličine Jagodine (naravno, ne i nju, što mi nije smetalo da iznova i iznova otkrivam ljubav na radiju). Big star transponovan tri dekade (3D KADE, naslov moje knjige za 30. rođ), power pop u svom najfinijem. 

Pale Saints - Hunted (In Ribbons, 1992)
4AD, možda je dovoljno samo to napisati. Dilaverov odgovor na I Follow You Melody’s Echo Chamber.

Galaxie 500 - Decomposing Trees (On Fire, 1989)
Naomi i Dejmon (iz benda Damon & Naomi, iz benda G500) možda dekomponuju drva, ali komponuju uzvišeni dream pop, izveden i u Beogradu pre pet-šest godina, ali imao sam pametnija posla te 2007/8.
 
The Cramps - Garbageman (File Under Sacred Music—Early Singles 1978-1981, 1979)
Da mi ne bi kraljice kamenog doba, Džošue Homija, i da ga ne bi umesto Džarvisa Kokera na radiju BBC 6, sad biste ovde slušali zujanje Human Fly, ali to je čak i Nuvel vag provalio, a oni nastupaju večeras u Nišu. Bez obzira na to što sam još pre nepunih 11 godina pazario diskove Krempsa na berzi ispred SKC-a, koji su ionako odmah otišli na poklon. Ipak sam kao mali (proročki) maštao da budem đubretar - vozač kamiona.

Tiger Army - Forever Fades Away (Music from Regions Beyond, 2007)
Sajkobili, sajko ostali, da nikad ne izbledimo. Po cenu tetoviranja baš celog tela, jer frizuru smo već imali.

Cousteau - Heavy Weather (Sirena, 2002)
Italijani nezasluženo skrajnuti, ali kao i kod brojnih takvih, posebnost što ste vi čuli za njih je utoliko veća.

Calexico - Two Silver Trees (Carried To Dust, 2008)
Šta da kažem što već nisam rekao pišući o ovom dragulju koji nas je pre desetak dana obasjao crvenom. EDIT: All Systems Red bila tu.

Hauschka - Radar (Michael Mayer Mix) (Salon Des Amateurs Remix EPs 1 & 2, 2012)
Da su svi folkeri kao što je Folker Bretelman, preparirali bi klavir u novosadskom studiju M; MMM, radar.

Lana Del Rey - Dark Paradise (Parov Stelar Remix) (2013)
Lamu, moram da priznam, skidam pesmu po pesmu, remiks po remiks, po remiks po remiks, gledam koncert po koncert po Utisak nedelje, tamo slušam ove stihove dok se javljaju gledaoci (neću valjda njih da slušam), a onda ih guglam (gledaoce, neću valjda stihove) da nađem pesmu koja će s ovog mesta skinuti Plavi džins u otkidajućem Gezafelštajn remiksu. Elektrana ga je ugostila, ja ga propustio i ovde.

Slovenska nekropola - Gradoslovar (Anarhotektura, 1997)
Bela Lugoši nije mrtav, Bauhaus se zidao i u varšavskoj diviziji zadovoljstva kragujevačkog novembra 2005. Mizar je nastupao, mi se skupili kod basiste i ideje mračilje Nekropole, bi to baš dert pred cert.

The Church - Metropolis (Gold Afternoon Fix, 1990)
I’m so involved with everything you do. Mislim, kad tako glasi već drugi stih ove pesme velike kao metropola koja to jeste, onda sam ja vernik australijske neopsihodelične crkve pod mlečnim putem.

Anne Clark & Martyn Bates - Departure of the Prodigal Son (Just After Sunset, 1998)
Troum znate, te poznajete i Martina Bejtsa, a En Klark (ne Eni iz crkve sv. Vinsenta), spavalicu u metropoli naše tame, ovde čujemo kako recituje stihove Rajner Marije Rilkea o odlasku bludnog sina Rembrantu.

Eyeless In Gaza - Keynote Inertia (Caught In Flux, 1981)
U Gazi se još bezočno gazi, okolo je inertno, a kako ne bi bilo kad je na njihove koncerte dolazilo samo po sedamdesetak ljudi, kao na Jarbole u Jagodini. Ali, i to je ponekad dovoljno da se dva para upare, na šest meseci ili godina, pa je tako značaj ovog benda nesrazmerno čujniji. Imaju bar tri i po slušaoca u Jagodini.

Emperor - In the Wordless Chamber (Prometheus: The Discipline of Fire & Demise, 2001)
Trym, Samoth i Ihsahn norveški su blekmetalci, ali i mnogo više od toga, posebno ovaj poslednji, prvi u grupi. Grupi koja se posle ovog albuma raspala, što je dokaz pameti koja ih je sve vreme razlikovala od drugih. Ihsahn je sa ženom i solo nastavio dalje, ispostaviće se ne baš mnogo dalje od ovog kultnog benda, ali bar je umeo da ga rasformira pre nego što postane sopstvena parodija. Album sam kupio u Solunu 2002, poslednjeg dana maturske ekskurzije, i to sam malo pozajmio da bi mi sad stajao na stolu.
 
HAERTS - All the Days (2013)
Mislim da im debi album još uvek nije izašao, ali i ne mora, ovaj denshol sint džem sadrži više voća nego mnogi albumi. Toliko koncentrovana supstanca nije skoro čuta, a opet, toliko izbegnuta otužnost. Tema koja viralno guta kao vrtlog, ritam koji izvlači iz najcentripetalnijeg vira i za ruku vodi na plesni podijum.

Kate Boy - NORTHERN LIGHTS (EP, 2012)
Šveđani alhemičari, sve što dotaknu pretvaraju u zlato, kako peva ova dama dečak. To jest, ne znam da li sve, pošto sam samo ovo čuo, i to tek pre desetak dana (FALA Fridomu!), ali Severna svetla su pretvorili, nazvavši ipi kao sunarodnici im Covenant sjajan album pre desetak godina. Sjajnost, izgleda, dolazi uz naziv, jer joj je bezobrazna zaraznost ovog sinta sinonimna. Tihi vrisak se, ipak, glasnije čuje, dama peva kao sunarodnice joj KDA & Karin Park, i u tročlanoj muškoj pratnji, bez mog znanja, nastupa na prošlom Egzitu (Pičforku mu je to najbliži prilaz). Kristalne kaštele sam isto tako počeo da slušam posle.

Bel Canto - Dewy Field (Birds of Passage, 1989)
Norvežani lepog pevanja, rosnih polja, jagodinskih garaža i ptica pasaža. Dobio ih pre Kraftwerka 2005.

Dead Can Dance - Amnesia (radio edit) (Anastasis, 2012)
Australijanci britanskog nastanjenja svakako imaju kompozicije većeg antologijskog značaja, ali prošlogodišnji povratak sigurno se ne bi desio da Brendan & Lisa ne misle da je dovoljno dobra.

Petrol - Sve jedno je (Nezgodno vreme, opasni dani, 2008)
Peščanik je između dva svoja sagovornika pustio ovu stvar, što ne čudi s obzirom na naslov ovog albuma. Egzitova kampanja izlaska na tadašnje izbore podrazumevala je i njihov nastup, nedavno saznajem. To bi verovatno bio razlog da tada samo preslušam album, kao što svejedno jesam donedavno ostao na tom jednom slušanju. Piknik sam mešao s njima, to je bio razlog protiv slušanja, Banana rejv remiks ove trake – razlog za, i oni su se međusobno potirali, pa sam 5rol počeo da slušam kad su se raspali početkom (80) proleća, izdavanjem drugog, gotivnog albuma. Egzit ih je, vidim, gostio 2011, kad sam volontirao, i vrlo verovatno još koji put kad sam bio tamo, ali ništa ja to. Una me je, zato, upoznala s Ilijom (sada I u Ti)…

Poolside - Harvest Moon (Neil Young cover) (Poolside Margarita, 2011)
… te smo nazdravili dunjevačom i skadarlijskom picom uz ovu divnu obradu, koja je s liste izmestila prepev ove divne pesme kojim Kasandra Vilson učestvuje u muzici za lepi film Moje noći borovnice.

Skinny Puppy - Smothered Hope (Remission, 1984)
Prva pesma prvog albuma kanadskih industrijalaca zatvara ovu kompilaciju i zatvorila je njihov nastup na Sigetu 15. 8. 2005, jer je sva slatka krv kojom smo prskani bila potrošena, a i vredi ugušiti nerealnu nadu.
download
BONUS Šefild, Jugoslavija, sve(t): nisam mogao da vam ne dam na slušanje stvari koje su, najčešće iz nemuzičkih razloga, litnule s liste, nadam se na nema ljutnje; ako se urednici ipak ljute, neka znaju da je 50 boljih pesama već otpalo zbog našeg dvomesečnog vučenja! :)
Choir of Young Believers - Hollow Talk (This Is for the White in Your Eyes, 2008; Bron/Broen OST)
Wolves in the Throne Room - Vastness and Sorrow (Two Hunters, 2007)
Scott Walker - Jesse (The Drift, 2006)
Jessie Ware - Night Light (Devotion, 2012)
Röyksopp - What Else Is There? (Trentemøller Remix) (The Trentemøller Chronicles [Disc 2], 2007)
Leæther Strip - Khomeini (The Pleasure of Penetration, 1990)
Anita Lane - The World's a Girl (Dirty Pearl, 1995)
Ika - Bubble (VA Jutro će promeniti sve, 2007)
Tricky - Nothing's Changed (False Idols, 2013)
Damien Rice - Cold Water (O, 2003)
Rundek Cargo Trio - Znak (Plavi avion, 2010)
Marika Hackman - Marble House (The Knife cover) (Free covers EP, 2013)
Devine & Statton - Bizarre Love Triangle (New Order cover) (The Prince of Wales, 1989)
Prefab Sprout - Cornfield Ablaze (The Gunman and Other Stories, 2001)
65daysofstatic - Crash Tactics (We Were Exploding Anyway, 2010)
Clock DVA - Velvet Realm (Buried Dreams, 1989)
Cabaret Voltaire - Why Kill Time (When You Can Kill Yourself) (The Crackdown, 1983)
Rational Youth - Dancing On the Berlin Wall (Cold War Night Life, 1982)
Type O Negative - Everything Dies (World Coming Down, 1999)
Amon Tobin - Angel of Theft (Slayer coveremix) (Rarities, 2012)
Boards of Canada - Dayvan Cowboy (Trans Canada Highway, 2006; 100 % Pamučna sintetika, 2007)
Šarlo Akrobata - Ona se budi (VA Paket aranžman, 1981)
Karneval - Dvoje (Movies, 2012)
Gossip - Move In the Right Direction (A Joyful Noise, 2012)
Frans Bak - Forbrydelsen 088 (End Credits Theme) (OST, 2007)
downloadbonus
*primarno objavljeno na http://www.dirtysouth.me/2013/08/dirty-south-500-vol-12/

Fejsbuk komentar objavljen u 2.22 AM

To da nešto bude srpskije, svakako nikad nećeš čuti od mene, ali hoću da insistiram na pravopisu /gde je granica elementarnosti?/ teksta koji insistira na pravopisu, i to gađajući najlakšu moguću metu /ja stvarno nisam skoro video da je neko napisao 'neznam'/, kao oni što 'mrze narodnjake' a idu na Birfest /ima li većeg užasa? Ne čudi što su Dani Mense u Bgd-u baš tad/ - znači li to što Dubioza kolektiv, ili neki drugi užas koji nastupa tamo, ima 20 puta brojniju publiku nego Calexico, da je toliko bolji bend? Znači li da je bolji uopšte? (Da je i Calexico bio fraj, imao bi samo deset puta manje ljudi! Da ne govorimo o hermetičnijim bendovima.. ,-)) Je l' Kurir, ali to je već laka meta, bolji dnevni list od Danasa zato što je najtiražniji na Balkanu? Ivana je lepo objasnila kako ide to s lajkovima i komentarima... ja prvi iskreno ne lajkujem svoj tekst /za razliku od tebe! :)/, i to sam ti rekao još kad sam ga poslao, a posebno ne lajkujem boldovanu rečenicu, kao takvu i to što je boldovana, kao ni takvo opremanje teksta, ali posmatrati tekst tržišno... pa i stado ovaca formira Gausovu krivu /ne nazivam nikoga ovcom, samo mi je ta fotka bila upečatljiva/, naravno da će nešto što s opšteg mesta gađa lake mete biti lajkovano, a 'stručni termini' neće, ali da li ćemo srednju struju stvarno uvesti kao jedini reper? (Neka sam ja leva, minus strana...) Narodna biblioteka je shvatila da ne može da proglasi za najbolju onu knjigu koja je te god. bila najizdavanija, samo zbog toga, nego da treba da postoje i neki dodatni kriterijumi, a to je, u slučaju ovog teksta, nadelementarna pismenost ako već adresira nepismenost - to bi bio najbolji primer kako se piše - još ako bi stil bio takav da me zadovolji... ,-) (Voljan sam da ga lektorišem s uključenim track changes u Wordu, ali tek posle lake noći, koju i vama želim! :))

Teks-meks kaleidoskop: Calexico, Kalemegdan, 7. avgust

(premijerni koncert na evro-turneji, u Srbiji i Ajsrbiji)

Petar Cvetković Krstev, tekst sam objavio na iSerbia

Calexico je dvočlano jezgro pozitivno naelektrisanog pevača i gitariste Džoija Burnsa i neutronskog bubnjara Džona Konvertina (koji je sve samo ne neutralan; mislim, čujte samo njegov solo album iz 2005, „Ragland“), koje je u atomskom bendu Giant Sand devedesetih obmotavao „elektron“ Hau Gelb, a koje sad okružuje petočlani, multiinstrumentalni omotač.

U moj život ušli su pre nepunu dekadu, godinu dana nakon što im je izašao probojniji album „Feast of Wire“ 2003. U prvom talasu slušanja, u moje uši utekao je i nešto stariji „Hot Rail“, ali pravo povezivanje dešava se 2006, kada izlazi izuzetni „Garden Ruin“, koji u to vreme, još uvek sporog interneta po jagodinskim kućama, skidamo pesmu po pesmu, pa tako ja skinem uvodnu „Cruel“, drug skine drugu „Yours & Mine“, i sve do trinaeste. Nijednu od ove dve pesme nisu izveli sinoć, ali zato jesu jedanaestu „All Systems Red“. Evo šta sam po povratku kući tvitnuo o njoj: Calexico mi je sve što sam naučio distorzirao u glavi i slomio srce bez izbora, ježio sam se od samog nagoveštaja crvenim svetlima da će tom pesmom početi drugi bis. (Još čvršće nas pre pet godina povezuje „Carried To Dust“, taj moderan istorijski arhiv!)

Ali, drugom bisu prethodio je prvi, kao i regularni deo koncerta, pa da napišemo nešto o tome.

Jezgroviti dvojac propušta prvi čas, te s izdržljivih 45 minuta zakašnjenja otpočinje trostruko duži koncert, dovoljno dugačak da se sva šljaka teniskih terena odbojkaškog kluba uskomeša. A počelo je s obradom „All the Pretty Horses“, svedenom, a samodovoljnom za sadržajnost. Duu se onda pridružuje kvintet i izvodi epski spektakl, pesmu s aktuelnog, prošlogodišnjeg albuma „Algeirs“ (nazvan prema delu Nju Orleansa u kom su ga snimili), „Epic“; „Across the Wire“ vraća nas u prošlost, ali i u sadašnjost serije „Most“ (mislim, mene vraća, pesma možda uopšte nije o tome), izvorno o ubistvu na mostu koji povezuje Malme i Kopenhagen (i kad ga ne prelazim), a američko-meksička, teks-meks verzija, smešta radnju na most koji njih povezuje (i zid koji ih razdvaja). U muzici ovog septeta, imenovanog prema mestu u blizini mosta, nema zidova, samo mostovi koji spajaju Arizonu (u koju se Kanađanin Džoi doselio da bude muž i otac), njen san, s Nemačkom, odakle je podmlađeni Vejts nešto obuhvatnijeg instrumentarijuma, Tuson s Madridom, odakle je, no doubt, Obama sa zulufima, u za njega stešnjujućoj ulozi prevashodno gitariste, koji napeto opušteno otpušta ton po ton, dok ne propeva. Barak se oglašava u „Puertu“, toj uživo još začudnijoj i izlomljenijoj pesmi, kojoj s tog, poslednjeg albuma prethodi i imigrantska „Sinner In the Sea“, koju Burns posvećuje sebi i svima nama, unutrašnjim emigrantima, ali i „Fortune Teller“ i „Maybe On Monday“ (svakako u sredu), koja nosi i istoimeni EP. Sledile su je „Dub Latina“, koju pamtimo kao jednu od dinamičnih podloga moje emisije, favorit moje majke, mojih kolega i mene, „Two Silver Trees“, a onda i „Crystal Frontier“, tokom koje, ako se ne varam da je baš tokom nje, grade most i ka Klešu tako što plešu i pevaju stihove „Guns of Brixton“ (moguće da su se ovi stihovi našli i u „Fortune Teller“, baš mi se meša, mada mi se čini da je bilo ranije). Love obrada se razume. I iznenađujuća „Love Will Tear Us Apart“, tokom „Not Even Stevie Nicks“ početkom prvog bisa, koju razaznajem čim otpeva when routine bites hard and ambitions are low. Ljubav kao konačan most koji ih spaja s nama, i ne stide se da to i istaknu.

FOTO Long Play

Sedmog avgusta prošle godine biciklirao sam Helsinkijem i hvatao trajekt za Stokholm. Sedmog avgusta ove godine, Beograd je konačno, mislim i nadam se nepovratno, uhvatio trajekt za svet. Trajekt kojim je Calexico obećao da će nam odsad redovno doplovljavati, trajekt kojim očekujemo povratak najavljenog Lanegana, ali i nenajavljenih Nine Nastasije, Bonija 'Princa' Bilija i Skaut Niblet. Lambchop je jedini iskoristio povratnu kartu. Calexico ode na Jadransko More...

The Knife – brat i sestra na nož, tup, a britak (MOZAIQ br. 113/114, VIII 2013)

Svako mora naučiti nekad; Lutajući pass je

Jagodina je preksinoć stvarno bila svet, valjda će za dvadeset osam godina opet.

Prodavačica jogurta pitala majku je l' mi to imamo radnike s obzirom na vekne hleba...

Stray dogs, now sleepy.

Novi put » Stray Dogg i Engram 5. jula besplatno u Jagodini

http://noviput.rs/slobodno-vreme/stray-dogg-i-engram-5-jula-besplatno-u-jagodini/

Stray Dogg je alternativna rok grupa iz Beograda formirana 2011. Oformio ju je Dušan Strajnić, poznatiji kao Dukat Stray, nakon nekoliko samostalnih izvedbi i solo nastupa. Danas grupu čini šest članova. Osim Dušana, koji je pevač, pisac i kantautor, od osnivanja su u bendu gitarista Marko Ignjatović, pijanistkinja Jelena Damjanović i violinistkinja Ana Janković, da bi se nakon izvesnog vremena ekipi pridružili basista Vlada Milićević i bubnjar Relja Ilić.

Grupa je u prvobitnom sastavu, posle samo nekoliko meseci vežbe i četiri demo snimka, nastupala kao predgrupa bendovima Chinawoman i Scout Niblett. Ovim koncertima sam i prisustvovao 2011, i napisao:

*  Pass Lutalica (jesam li ja jedini uočio spoj Stray Cats & Snoop Dogg, ne samo imenski, i izvedenicu iz prezimena?) i mila pratnja zalutali su u urbano jezgro, tj. ne bi, da je ono stvarno takvo.

*  Ono što nije izostalo jeste vuča magnoli(ni)jske duži iz tačke JJ (da, dvoslovne) (Cale), koju je zabo Wander (Stray) Dogg (ovoga puta u još milijoj pratnji klavira dovučenog [i] da bi divna divlja dama kasnije imala gde da spusti čašu obnavljajućeg vina), u opštu, ali istinitu, tačku PJ, za+malo nadglasanih ljudi. I, još: (S)he said anticipira belog ježa u koga se nekoliko puta pretvara(m)...

*  O novosadskom nastupu uoči Egzita iste godine, na vašu sreću, nisam pisao, iako je zasluživao.

Ubrzo je snimljen i album prvenac, Almost, koji je objavljen kao samizdat. Tematika je bila uglavnom ljubavna. Par meseci posle toga izlazi spot za prvi singl, prema kom album i nosi ime, pesma Almost, a zatim i spot za pesmu Smile, posle čega je bend krenuo na malu regionalnu turneju.

Fire’s Never Wrong donosi ambiciozniju produkciju, ne toliko u izvedbi, koliko u samom konceptu. Nedavno je izašao njihov, četvrti po redu, spot za pesmu Disappear, koji za je svega nekoliko dana imao više od 5.000 pregleda.

Od javnih nastupa, izdvajaju se oni u Domu omladine Beograda, kao i na brojnim festivalima u gradovima širom Srbije i regiona, među kojima su Kragujevac, Novi Sad i Zagreb.

Pored velikog uspeha u Srbiji, među domaćom publikom, bend je primećen i u inostranstvu. Pesma Drunk sa albuma Almost pojavila se na BIRP-ovoj kompilaciji pesama za jul 2011, dok se pesma She said našla na Mercedesovoj kompilaciji neafirmisanih muzičara, koja izlazi jednom u dva meseca.

Kao predgrupa nastupa Engram, post-pank grandž trio (gitara-glas, bas i bubanj) iz „Svetozareva/Sijetla“.

Koncert u klubu Talir počinje u petak u 22 sata, ulaz je slobodan.

(Americana Night turneja po Srbiji, nedavno započeta u Beogradu, nastavlja se sutradan u Kragujevcu.)

 
Petar Cvetković

Dirty South 500 Vol. 9

Pred vama je deveta dvadesetina petsto omiljenih* pesama prljavih južnjaka, odnosno njihove centralnosrbijanske, pomoravske trećine. # 201-225  *omiljenih, reče crnogorska trećina, a vojvođanska oćuta, pa pretpostavljam da je saglasna, ali ja nisam sasvim; naime, neke od ovih, onih pre i idućih pesama, jesu moje omiljene, a neke su kompromis s onima koje se smatraju značajnim, posebno artisti koje njih dvoje ne objavljuju! B-) Zato sam i uveo autopravilo: jedan artist - jedna pesma, jer i inače ne mogu da se izborim s mnoštvom koje slušam...
Pink Floyd - Astronomy Domine (The Piper At the Gates of Dawn, 1967)
S ponekim, retkim izuzetkom, ovo se može smatrati tipskim početkom muzike koju slušam, mada je gimnazijski prijatelj prisvojio Sida Bareta, kao i Jana Kertisa, pa ih nisam toliko dirao, da ne ispadnem veći kopirant nego što jesam. A i, brate, bio sam metalac, koji još nije raskrstio s verom i okrenuo se astronomiji, kao jedinoj uslovno božanskoj. Shine on You, crazy Diamond, pevano mu je na najpoznatijem njihovom albumu (uz the Wall), Dark Side of the Moon, ali mica je uveliko, beše, bio kod tetke na farmi, uz sporadična solo oglašavanja do kraja 60-godišnjeg života 2006.

Ulver - Another Brick in the Wall (Part 1) (Pink Floyd cover) (Oddities & rarities # 1, 2009)
Bio sam (blek)metalac taman koliko su to ovi norveški vuci, što im ime benda znači; izdajnik, znači. Ipak, možda ne izdam Rodžera Votersa, ako dobijem odeljenje kom bih predavao od 1. 9.

Liaisons Dangereuses - Etre assis ou danser (Liaisons Dangereuses, 1981)
Neka vas ne zavara francuski, ovo je novi nemački talas. Najviše volim kad se ubaci predivlji sax a stvar ritam-mašinska, mislim da je doslovan citat tvita pošto sam ponovo otkrio opasne veze. Sedenje ili ples na srpskom dobija i drugi smisao; sedenje, mislim. Gde je taj akcenat na tastaturi.

Public Image Ltd. Poptones (Metal Box, 1979)
(Prek)sinoć je (zavisno od toga stignem li da napišem ovo do večeras ili ostane za subotu) sex pistol Džon(i Rotten) Lajdon nastupio opet u glavnom gradu, i uglavnom je zbog toga sad ovde. Ova pesma je ovde, umesto prethodno planirane Death Disco posvećene smrti roditelja, jer se kultni jagodinski bend prema njoj nazvao, na šta mi je jedan popbokser replicirao da je poznato da postpank (dab, dodajem) ima afro-jagodinske korene i da bi mu bez mene život bio dosadan.

Malaria! Kaltes, Klares Wasser (Malaria! Maxi, 1981)
Malariju su te godine u Berlinu i osnovale Gudrun i Bettina (ne, ova desno na fotki nije Suzi Su, Betina brije – to bi trebalo da je oblik iako moja logika kaže brija – pazuhe?) i odmah pred nas, koji ćemo se četiri godine kasnije roditi, prosule hladnu, bistru vodu. Dvadeset pet godina kasnije igraću pred mejnom Egzita kao da mi je poslednje što čujem to da je Chicks on Speed izvode.

The Slits - I Heard It through the Grapevine (Marvin Gaye cover) (SONGS, 1979)
Auto-tag otkrio mi je da Marvin Gej ipak nije komponovao ovo slušanje kroz vino. Baret Strong garant je jako obradovan što mu je jedan ovakav sveženski sastav obradio klasik. Kad porastem, biću Ser(Marvin)gej Trifunović koji u kengurskom filmu muva Mariju Karan uz slušanje vina. Počivaj u miru, Ari Up (1962-2010).

The Raincoats - The Void (The Raincoats, 1979)
Kišni kaputi jedini su muški i u ovom sastavu, čak je i praznina ženska, iako sva kipti od punoće.

Warpaint - Baby (The Fool, 2010)
Emily Camile Kokal i družbenice ne nadovezuju se samo na ovoj listi na prethodne ženske ekipe.

Swans - Miracle of Love (White Light from the Mouth of Infinity, 1991)
Young God Majkl Gira (ili mu je đir da se preziva Đira?) & Labudovi i dalje pevaju svoju pesmu, jer ja ne čujem da je ovo obrada Juritmiksa (a nije nemoguće da sam gluv), ali ignorisanoj Eni Lenoks i onom njenom s naočarima za varenje dobro dođe reklama među sugerisanim spotovima. Failure s ovog albuma je bio prvi izbor (zapravo drugi, jer je Avatar s aktuelnog bio baš prvi), ali to kad Petaaron bude pevao u My Dying Bride umesto Aarona, pa preuzme i njegovu uberobradu.

Bauhaus - Ziggy Stardust (Bowie cover) (Ziggy Stardust / Third Uncle 12”, 5. 10. 1982)
Hunger je dobar film u kom igra pauk s Marsa Dejvid a čuju se ovi batcave goti, ali mislim da izvode Bela Lugosi’s Dead; kako god, jasno vam je da prepletenost ovog vampira, kako je hirurg Atila zvao Boija – to treba da je transkript – braneći svojoj ćerci, mojoj gimnazijskoj simpatiji, da ga sluša, i vampira predvođenih imenjakom Marfijem (sada u Turskoj, odakle mu je žena), nije slučajna. Seme petooktobarskog puča posejano je tačno punoletstvo ranije, baš na vreme da sazri.

X-Mal Deutschland - Polarlicht (Sequenz 12”, 1985)
Simpatija ima devet godina starijeg brata od strica, kom me odvodi kolega brucoš pre preko devet i po godina a koji se sekao na ove novotalasne žene. Sad peva karaoke Balkane, Balkane moj…

Мизар - Градот е нем (Кобна убавина / Terrible Beauty Is Born, 2004)
Godinu dana pre izlaska ovog albuma, tog najslobodnijeg leta kada se upiše a još ne krene na fakultet (mada ovo preti da ga ugrozi besposlenošću), čekao sam svog prijatelja klavijaturistu ispred KST-a, da sa svojim tadašnjim bendom Alister (žanr: majurski metal + on) dođe na svirku koju su uveče imali. Čekao i s diktafona slušao, ispostavilo se, poslednji album death metal benda Death, Sound of Perseverance, a na b-stranu sam bio snimio, mislim, Svedožbu Mizara, pa tako i, mislim, verziju ove pesme s jednog od dva njihova albuma izašla oko devedesete. Devedesete osim početka i početak nultih hibernirali su u Makedoniji, iako se nije tresla kao Srbija, i trećom srećom, albumom sete, vratili se dve hiljade četvrte. Eto nama dostojnih novih i dobrih starih pesama u novim aranžmanima. Dve hiljade pete kreću u obilazak Balkana, pa i Kragujevca, i eto klavijaturiste kragujevačkog studenta, mene i benda Kanntilen Ante Portas na njihovom koncertu. Pišući prošli put o Anastasiji, pomenuo sam i skopsko pivo s Goranom Trajkoskim, pa sad neću.

Crni lilihip - Nemoj da bacaš (Disciplina kičme obrađena) (Crni lilihip, 1995)
Music band from Jagodina, Serbia. Played in late 80’s and in 90’s. Ranković bros.

Bajaga & Instruktori - Vreme (Daljina, dim i prašina, 2012)
Devedeset drugog januara dvadesetog veka bio sam na Avali i u zoo vrtu, i kupljena mi je polovna kaseta, tačnije dve, njihovog kulušićkog koncerta. Četiri godišnja doba su u to vreme izašla, i to mi je jedna od poslednjih originalnih kaseta, mračna, tog perioda, mračnog. Mračan je i današnji, ispunjenje želje moje majke da prisustvujemo koncertu u subotu, upitno je (Jagodina je daleko; Apatin je, doduše, još dalje od nje no Bg, ali nije svaki dan pivarin rođendan a mi na inkluzivnom somborskom seminaru s kog bi nas odvezli na nastup B&I kao kasnog leta 2006). Neupitan je, međutim, Bajagin bedž na kačketu Šarlot hornets iz osnovnjaka, koji sam neki dan spazio. Daljinu, dim i prašinu mi je kupila s knjigom pesama, te je ovo moj ponosni rip pesme.

Jadranka Stojaković - あなたはどこに (Vjerujem, 1989)
Što te nema Alekse Šantića možda se i nalazi na ovoj njenoj kaseti koju imamo, ali ova, pomalo bizarna, polujapanska verzija, verovatno ne. Jadranka inače živi, ili je makar živela, tamo. Ovde smo mogli da slušamo celosrpsku verziju u Peščaniku, a i Bojan Pandža je fura. Potrefi čovek.

Eva Cassidy - Autumn Leaves (Jovan Maljoković obrađen) (Peščanik promo JDP-CD, 2008)
Nekad mi je rođendan čestitan ovim standardom, doduše u bezrečitom izvođenju nekoga s etikete Warp, a sad je to lišće opalo, odavno pometeno. Evo, počivaj spokojno, we miss you most of all.

Garbage & Screaming Females - Because the Night (Springsteen & Patti cover) (RSD, 2013)
Zato što noć pripada ljubavnicima a život ne može da čeka. Luković i ja, imenjaka 2, slažemo se.

Kraftwerk - The Robots (The Man Machine, 1978)
Teofil je napustio publi(cisti)ku glavne bine 10. Egzita kad su na istu stupili roboti, nedovoljno humani, nedovoljno Peti Smit, koja je tu nevešto, što je plus, svirala gitaru pre njih. Mi smo prišli bliže iako sam ih, četiri godine ranije – 2005, video kako izvode isti set na Tašu. I opet bih. I opet. Manje je više, i to zna i kreator novog logoa mog ex-fakulteta, i dizeldorfski elektropioniri.

Ladytron - Seventeen (Light & Magic, 2002)
They only watch you when you’re seventeen, when you’re twenty one, you’re no fun, peva sada 35-godišnja Škotlanđanka Helen Marnie, ali ne o sebi, onoliko poželjnoj na omotu svog prvog solo albuma, izašlog jedanaestog juna. Kristalni svet je za mene bio stvoren još kad sam prvi put čuo 17 na kompilaciji pomenutog simpatijinog brata od strica, koga sam proklamovao EBM-likom, jedno dve godne po objavljivanju. U bendu je moja bugarska zemljakinja, say no more.

Roxy Music - Ladytron (Debut, 1972)
Ako ste se pitali (jeste) odakle prethodnom bendu ime, od pesme artrokera Brajana, Ferija i Inoa.

David Sylvian - The Banality of Evil (Nine Horses: Money for All, 2005)
Pre desetak dana, u utorak, išao sam u Paraćin na besplatnu projekciju filma o Hani Arent, u okviru turneje FF Slobodna zona, koja se prošle nedelje zaustavila tamo. Znamo da je banalnost zla sintagma kojom je naslovila izveštaj za Njujorker s izraelskog suđenja Adolfu Ajhmanu. Nisam to znao kad sam posvetio emisiju 2007. Salivanu, kako ga je gazda radija rinejmovao. Japan znate, još jedan artrok bend davnog vremena. Dejvid ga je osnovao, opšte je poznato.

Mayhem - Freezing Moon (De Mysteriis Dom Sathanas, 1994)
Praktičan primer banalnosti zla na koje smo se sekli srednjoškolski, pa i do kraja prve godine faksa i njihove peštanske gaže proleća 2004. Juronimus, kompozitor zaleđujućeg Meseca, nije bio tamo. Burzum ga je ubio uoči izlaska ovog albuma, te je juro-porodica tražila da se sa snimka izbrišu njegove bas deonice. Ovih godina dočekao je da se nađe na avionu norveškog prevoznika, a ovaj na slobodi, iako je sve vreme iz zatvora izdavao albume, a i kupio imanje za budući život.

Deafheaven - Dream House (Sunbather, 2013)
Mayhem ste čuli kako zvuči, znate kako zvuči MBV, e pa ovima dobro ide kombinatorika, a bogami i igra reči, jer na omotu u tri reda piše: sun, bat, her, i to su upravo reči koje lepo opisuju.

Killing Joke - Democracy (Democracy, 1996)
Island obustavlja pridruživanje EU, na tamošnjoj nacionalnoj TV, DSS ispisuje kajron čestitke, tako otprilike glasi tvit koji sam sinoć fejvovao. I’m sorry, democracy is changing, ako to peva. Ostalo o njima znaju svi kupci istorijskih dark i gothic kompilacija s jagodinskog skvera 2002.

Sentenced - No One There (Desolate Single Version) (No One There CD Single, 2002)
Henekeovu Ljubav sam konačno odgledao ove nedelje, neizbežno se setio ovog spota i rešio da ne litnu s liste za koju vlada velika konkurencija. Ipak im je ovo poslednja pesma na poslednjem albumu, u skraćenoj verziji doduše, vesnik kraja bujnog talasa finskog ljubavnog metala. I kompilacije.
download                                                                                                                                                                                                                           << Prethodnih 25
http://www.dirtysouth.me/2013/06/dirty-south-500-vol-9/ ima prioritet objavljivanja; izvinite, dragi posetioci!

Lajk lajk lajk! Da dobijem tu izlaznu kartu.

https://www.facebook.com/photo.php?fbid=580395891992718&set=pb.428926557139653.-2207520000.1370901764.&type=3&theater

Dočekan datum (izlaska albuma skautkinje Niblet); MOZAIQ br. 112, V 2013.

Bernhard, Sioran, Soderberg, Krstev

http://www.mislitemojomglavom.blogspot.com/2013/05/and-everything-is-going-fine.html
Sioran je nešto slično rekao odgovarajući prijatelja, koji se na kraju ipak ubio, od samoubistva, o oslobađajućoj pomisli da je u svakom trenutku moguće, a zašto bi onda.. mislim, kad Bernhard kaže da samo dugački /i mučni/ životi imaju iole smisla, onda stvarno... gledam. /nisam još, prim. PCK, 4. VI/

p. s. ipak čuj onih naših 500 pesama pre suicida, ako nam muslim. hakeri definitivno ne sruše sajt.