Niko ne igra baš kao moja ratna braća

http://mislitemojomglavom.blogspot.com/2013/05/var-no-one-dances-quite-like-my.html
Istina! (Mada se el dope odrekao iste u korist Akcije!) Omiljeni kopenHaški sastav /jer sam od drugog, čini mi se, čuo samo jednu stvar, koju si furao? (jer drugi ne izdaje Sacred Bones?)/, kako ne pasti na /onakav spot za/ Brodermordet? (Znamo se, verovatno ove gejeve mešaš s novim Deafheaven! :)) S albuma bih izdvojio Motionless Duties i Pictures of Today/Victorial /to ću tražim da mi pevaju sutra na 10-godišnjici mature, već sam odneo majicu na štampu Shaking the Habitual -- speaking of WITCH, je l' si čuo onaj Marš na Drinu zvuk u Fracking Fluid Injection? (Light Asylum večeraske u Zg-u!)/ -- jbt, šta sam sve strpao u komentar, ko Panović kad piše za vikend Danas.

Gde god nađeš zgodno mesto, tu Shaking the Habitual blagorodno komentariši...

http://www.taksidermija.net/2013/05/the-knife-shaking-habitual.html
Da, stvarno jebeš muzikalnost /mada, nije da je nema/ zarad revolucionarnosti /kakve veze ima što je na tragu Psychic TV (ako se to sluša u Daft Punk kružocima), nije važno ko je prvi, već ko dalje stigne u usavršavanju koncepta, pa makar usavršavanje značilo dekonstrukciju/... uvek je tu pomenuti d. p. /izvinjavam se ako je prikaz pokudan, ne mogu sad i to da čitam/, posebno ako se ima trogodišnje dete i još uvek živa baba, kao što ja nemam, da se sluša zajedno s; u potpisu, Nenarodni nenarodski (Obr)nut Popboks.
http://www.popboks.com/article/29545
Jer ne ide da album veka stoji bez komentara, evo šta sam sinoć napisao/objavio o The Knife – Raging Lung (Shaking the Habitual, 9. 4. 2013) And that’s when it hurts, when you see the difference, it’s a raging lung, and a difference, what a difference, a little difference would make. To su ti stihovi koje kvotuje KDA, a brat joj, jemčim, razume, pošto se žali da obično ne razume o čemu ona to peva (zato ne pevam, dovoljno što nerazumno pišem), jer je od njega i pokupila literaturu prepisavši bibliografiju njegovih ženskih studija. Ja samo mogu da potvrdim da je Full of Fire singl god, da se neizmerno radujem kad u spotu prepoznam stokholmske ulice kojima sam vozio bajs, ali da mi je tribalni ritam pobesnelih pluća prvi privukao pažnju prilikom premijernog preslušavanja; a tek kad onako otpeva ovakav refren, postaje jasno zašto mi Zola više nije omiljena. Karin je voli, vodila ju je na turneju kao Fever Ray, a izgleda da voli i Srbe, s obzirom na ф u the Kniфe i pominjanje lutrije geografije u ovoj pesmi, pa mi recite da podtekst toga nije Косово је Србија. I recite mi da ovaj leptir, baš s ove fotke, nije onaj evrovizijski od sinoć (za Norvežanku sam glasao, ipak). http://www.dirtysouth.me/2013/05/dirty-south-500-vol-6/
http://mislitemojomglavom.blogspot.com/2013/04/the-knife-shaking-habitual-mute.html
A Full of Fire, singl /2023/ god? Čekaj, nisam, niti ću čuti novi Flaming Lips, mada sam skinuo /jedan Gale Kerber je dovoljan poznatom kosmosu/, ali mi je nezamislivo da je 3+ ocene bolji, čak i ako se izuzmu izuzete i nezasluženo nepomenuta... ,-( Without you my life would be boring opisuje se kao japanska čajanka u recenzijama koje nisi čitao, a Networking kao ovaj moj rad sad, nemušta posledica dugoočekivane, a izostale tvoje katarze.
http://iglepad.wordpress.com/2013/04/08/the-knife-shaking-the-habitual-2013/
(Bez komentara, slažem se!)

Zeleni dan (pokušaj dobijanja k-art/njig-e)

I mada Sioran ne voli vedar dan
verujem da protiv zelenog ne bi imao ništa.

Dirty South 500 Vol. 6

Svi mi koji smo ostali kod kuće da prvi čujemo šesti deo petsto pesama pre suicida, jer su odlasci na ušća demode. There's only one way to soothe my/yr soul, # 126-150
Soap&Skin - Sugarbread (Sugarbread EP, 2013)
Austrijanka Anja (volim te! Goblin) pokazuje da su 23 godine sasvim dovoljne za dobar mrak, ako imaš pravilne crte lica, lepu kožu i intimo sapun (ako nemaš). Mračili smo mi i s manje, a verujem da je i ona.

CHELSEA WOLFE - I LET LOVE IN (Nick Cave & the Bad Seeds cover) (Demo, 20XX)
Juče sam fejvovao tvit koji kaže da ova death-industrial diva (takve najviše/jedino(?) volim) uskoro nastupa u Sankt Peterburgu. Stanite, ne preskačite je, siguran sam da će viknuti Free Pussy Riot.

Vår - Brodermordet (At War for Youth 7", 2012)
Vårljivo leto ’12, Petar Cvetković proveo je i u Kopenhagenu, odakle je ovaj koldvejv gej-kvartet (gejvejv). Voleo ih je i pre (no homo), ali po povratku nije imao druge nego da ih voli još više s obzirom na obilazak.

Yann Tiersen - The Gutter (Skyline, 2011)
Ovo nije ona verzija koju sam slušao penjući se Bulevarom oslobođenja na Vračar, praveći se da nisam poranio jedno četiri godine u barselonsku Ramblu, nego da je baš meni među slučajnim prolaznicima sviraju 2012, ali je jedna od najboljih pesama ikada, a čak nisam siguran je li izvedena na Kolarcu. Oluk.

Zola Jesus - Diamonds (Rihanna cover) (Sacred Bones present: Todo Muere Vol. 3, 20. 4. 2013)
Sve umire, sugeriše nam naslov već trećeg dela kompilacije koju moja omiljena izdavačka kuća izdaje za Record Store Day, ali njih dve, obrađena i obrađivačica, dijamantima su se izborile za večnost. Manifest destiny nije na listi zbog ove obrade, nije je izvela u Zagrebu, ali izvešće je, valjda, najesen u Rejkjaviku.

The Holydrug Couple - Je T'aime Non Plus (Jane Birkin & Serge Gainsbourg cover) (Todo Muere 3, 2013)
Čileance Föllakzoid preferiram u psiho-kraut-spejs partiji preferansa koju igram s njima i ovima, isto tamošnjima, koji su, obradivši istorijski duet, kaširali preferirane, bolje rezonirajući s karakterom liste. Eto me najesen u Solunu ako ne stignem jagodinskim vozom na Island. Uz zaposlenje+razumevanje direktora.

Fugazi - Blueprint (Repeater, 1990)
Biću iskren, nije da inače nisam: Evens, the, bend koji Mr. Dischord tvori sa svojom suprugom, moja je šolja čaja, jer sam pretežno čovek svog vremena. Dilaver je još onda imao ispisane nazive benda i albuma oko zvonceta (znate li bolje mesto da piše repeater?), KDA (vidi idući bend) citira neke stihove ove pesme (čuj iduću stvar), što su za mene nesporne reference, a i kultni potencijal ove instance je nedvosmisleniji.

The Knife - Raging Lung (Shaking the Habitual, 9. 4. 2013)
And that's when it hurts, when you see the difference, it's a raging lung, and a difference, what a difference, a little difference would make. To su ti stihovi koje kvotuje KDA, a brat joj, jemčim, razume, pošto se žali da obično ne razume o čemu ona to peva (zato ne pevam, dovoljno što nerazumno pišem), jer je od njega i pokupila literaturu prepisavši bibliografiju njegovih ženskih studija. Ja samo mogu da potvrdim da je Full of Fire singl god, da se neizmerno radujem kad u spotu prepoznam stokholmske ulice kojima sam vozio bajs, ali da mi je tribalni ritam pobesnelih pluća prvi privukao pažnju prilikom premijernog preslušavanja; a tek kad onako otpeva ovakav refren, postaje jasno zašto mi Zola više nije omiljena. Karin je voli, vodila ju je na turneju kao Fever Ray, a izgleda da voli i Srbe, s obzirom na ф u the Kniфe i pominjanje lutrije geografije u ovoj pesmi, pa mi recite da podtekst toga nije Косово је Србија. I recite mi da ovaj leptir, baš s ove fotke, nije onaj evrovizijski od sinoć (za Norvežanku sam glasao, ipak).

David Bowie - Heroes (Heroes, 1977)
Mi deca sa stanice Zoo (koju je opevao i Jootoo) knjiga je koja mi je preventivno uzeta iz biblioteke krajem osnovnjaka. Kristijana F, čija je to autobiografija, imala je ovu ploču i išla na njegov koncert (ne sećam se da li baš u diskoteku Sound, u koju su inače izlazili; verovatno ne, već tad je bio veliki DB), a Ema Votson i “Kevin”, u The perks of being a wallflower, ne znaju u autu ko peva, ali im se dopada. Takav sam ja bio krajem veka, u međuvremenu sam čak pronašao jednu baš Kristijaninu pesmu na kompilaciji Berlin 80, ali ona, osim posvećene signifikantnosti, ipak ne narasta do antologijske svevremenosti Heroja.

Cat Power w/ Iggy Pop - Nothin But Time (Sun, 2012)
Trideset pet godina kasnije (ništa sem vremena), Čen Maršal poželela je da snimi rimejk Heroja, koji jasno referira ali i dalje nije obrada, sa samim Dejvidom, ali izjalovilo se u korist pank popa Igija. Petru je drago da jeste, jer je postojala makar mala nada da će bicikliranje u funhouse Grena Lund ishoditi izvođenjem blajhane i ostrigane mačje snage na scenu. To se nije desilo, ali ipak mi je draže što duet ima ove činioce.

Trust - Sulk (Single Edit) (Arts & Crafts Sampler Vol. 8, 2012)
Maya Austra i kanadski hipster, koji uistinu ima glas kao moj imenjak Heppner (Wolfsheim notirajte ne bude li mesta ni za njih), takođe uskoro nastupaju u Sankt Peterburgu (sada u Sacred Bones dresovima podrazumevanog natpisa Free Pussy Riot), ali sveži sintpop stare škole nadasve je samodovoljan. Tanz.

Tiamat - Thunder and Lightning (The Scarred People, 2012)
Ogrebani, ne uplašeni švedski ljudi (mada je ćelavi vanzemljak van zemlje, kod solunske cure (znam sve tračeve)) svakako imaju značajnijih pesama (videti folder gimnazijski gotik) od ove stadionski zarazne, koja je bila namenjena pevačevom sajd-projektu Lucyfire, u kojoj se čak i ne pominje a girl from Serbia kao u jednoj drugoj albumskoj, ali izostala je kompilacija najboljih pesama 2012, pa ih zato sada forsiram.

The 69 Eyes - The Chair (Live) (Helsinki Vampires, 2003)
Helsinški vampiri (iz odbora za ljudska prava) ugrizli su me na 1. Egzitu, kada sam kupio neki italijanski časopis s CD-om na kom je bila upravo ova stvar, doduše studijska verzija. Kad su i lično došli na đavu, ja nisam, pa sam im krenuo u grad da ih tražim, a oni našli da album snimaju u Stokholmu, gde ih ne videh.

Katatonia - The Racing Heart (Dead End Kings, 2012)
Evidentno je da, kao i zemljaci im Švedi odmalopre (ni jedne, ni druge, ni Opeth nemaju u stok-pabu), imaju značajnijih pesama (videti isti onaj folder), ali i ova je dovoljno dobra i sigurno bi bila izvedena u Budimpešti 2005.

Shining - For My Demons (Katatonia cover) (Lots of Girls Gonna Get Hurt EP, 2012)
Depresivni suicidni blek metal kome je od koncertne seče ostao katatonični nemetal. Onaj plemeniti.

H. I. M. When Love and Death Embrace (Live At Finnvox Studios) (Tears on Tape, 2013)
His Infernal Majesty, ako ste se pitali šta znači. U prvom redu, ako ste se pitali gde sam bio probivši se kroz masu 2006. Tezgaroška verzija, jer nemam kako da prebacim njihov prvi album s originalne kasete.

Anathema - Alternative 4 (Alternative 4, 1998)
Imao sam kako da prebacim ovu pesmu s originalnog poklon-diska. Posveta se, očekivano, nalazi na stranici stihova Lost control, i iako sam zbog toga i izbegavanja singlova i naslovnih numera hteo da ubacim baš nju, ipak je ova autohtona vrsta, kakvih nema mnogo u metalu. Liverpul ima nove Bube, a ja sam imao sagovornika u Denijevom blizancu Viniju Kavani, posle njihovog peštanskog nastupa te 2006.

Hope Sandoval & the Warm Inventions - Clear Day (Bavarian Fruit Bread, 2001)
Sioran, kao ni ja, ne voli baš vedre dane, osim otpevane mazznim nadanim snom toplih izumitelja srca.

Bitipatibi - Strela (Lešnici divlji, 14. 2. 2013)
Uni bi pa joj bi da mi svoj debi pokloni, pa su tako, šest dana po objavljivanju, lešnici završili u mom poštanskom sandučetu. Odonda spavam uz njih. U početku bih zaspao pre pretposlednje strele, ali s porastom temperature, dešava se i da ih dvaput obrnem pre nego što zaspim. Na sreću i tugu. Strela u srcu zbilja sve pokreće. Naizgled krvareća i brutalna, a u stvari tako dostojna metafora ove dečje pesnice.

Lush - Desire Lines (Split, 1994)
4ad nekako dođe kao prirodno okruženje da opkoli strelicu. Album nije split, niti je splitski; tako se zove.

Depeche Mode - Freelove (Exciter, 2001)
Rembo kaže da niko nije ozbiljan u sedamnaestoj. U sedamnaestoj možda i nisam bio, ali kad sam za 17. rođendan 2002. dobio ovaj naručeni poklon CD, svakako sam postao. I na koncert ne otišao. A pre četiri godine smo čak i karte kupili, ali kad ti se ne da, a ovde si samo da bi pružio slobodnu ljubav… Z. Panović kaže da s ovog albuma valja samo Dream on. Samo sanjaj, glavni uredniče, ja disk bio naručio zbog ove.

K. K. N. Majka nam je noć (Manifest, 2011)
Uroš ih ne voli jer nije čuo ovu, jedan komentator me na ovom sajtu hejtuje jer su mi se našli na listi ‘11.

Kinovia - Dorothea (Knjiga Pelinova, 2007/8)
Neofolk na srpskom, neki od najlepših stihova srpskog jezika; jagodinskih bardova, svakako. Čast je čuti.

Veljanov - Fly Away (The Sweet Life, 2001)
Alexander je osamdesetih prošao kroz makedonska vrata javivši se na oglas Nemca Ernsta Horna, kojim je ovaj tražio pevača sklonog eksperimentisanju. Crnotalasna istorija (postoji li druga?) tako je dobila Deine Lakaien. Into my arms sam čuo (i video) u sedmom polugođu srednjaka, ali i onoliko puta otad, pa sam sad dohvatio ovu koja mi je pri ruci, a jako je volim. Njen lakej-oglašivač, nadam se, neće mi zameriti.

Anastasia - Passover (Before the Rain OST, 1995)
Premin na red dolazi taman kad sam se umorio. Takvi smo bili i tokom devet dana pomenutog 1. Egzita, ali kad smo naišli pred glavnu binu s koje se začulo како кедар разгранат a ono drvo zdesna simuliralo isti, desio se preokret, pravi početak mene s ove liste i start veka, iako je pesma izašla šest godina ranije. Pre kiše je jedan od mojih omiljenih filmova, verovatno omiljeni iz bivše YU. Nedavno preminuli američki kritičar, čije ime sam nažalost zaboravio (pitajte Alekseja Kišjuhasa), visoko kotira isti na svojoj bitnoj listi. Goran Trajkoski ime je koje ne zaboravljam, koje peva ove stihove i komponuje ovu uzvišenu umetnost. I nije trgovac, kako odgovara dok mi u Skoplju uz pivo poklanja potpisani Nokturnal avgusta 2010. Hvala! Veljanov (da, ovaj prethodni) ga je zato i vodio na svoju nemačku turneju, a stiže i da komponuje za pozorišne predstave i Bioskopiju, svoj novi sastav s Elenom Hristovom, koju slušaoci Baklave dobro znaju.
download                                                                                                                                                                                                                           << Prethodnih 25
*sinoć objavljeno na http://www.dirtysouth.me/2013/05/dirty-south-500-vol-6/

Dirty South 500 Vol. 3

Uskršnja pesmarica eparha pomoravskog kojom se zatvara prvi krug nesvetog trojstva prljavih južnjaka. Zakoračite u mećavnik lavine.
# 51-75
Leonard Cohen - Avalanche (Songs of Love and Hate, 1971)
Citiraću se iz teksta prvoobjavljenog ovde: kad je bio njihov vršnjak (33-godišnjaka), kudikamo rafiniranije revolucionarno (i)stupio je na muzičku scenu; relativno kasno, posle mnogo godina pesničenja, koje je ostalo glavno, što ne znači da je muzika na bilo koji način sporedna, naprotiv! Kraj citata, početak čičinog trećeg albuma, prvog koji sam čuo, objavljenog četiri godine nakon debija. In my secret life je trebalo da se nađe ovde, jer sam je šerovao uoči beogradskog koncerta kao omiljenu, ali ova mi je nekako priličnija, a i Olja Bećković ima običaj da je pusti dok se javljaju gledaoci nedostojni da je čuju. Dostojni ne zovu. Tajanstveni Kanađanin jevrejskog nosa (što je pravo čudo s obzirom na to da je Jevrejin) ne bi.

Tuxedomoon - Litebulb Overkill (Desire / No Tears EP, 1978)
Baron Brown, kako voli da se zove u jednoj drugoj pesmi, komponovao je i izveo ovu na prošlogodišnjem beogradskom koncertu njujorških bestalasnih post-a-avant-pankera. Ne da sam bio. 21. 2. 2007. jesam, ali ne sećam se jesu li je izveli, jer mi se mantalo, sve mi se mantalo, usled pelinkovca i piva u Manježu. Blaine, moj FB-prijatelj a u slobodno vreme između ostalog i violent violinist, ima grčku curu. Tamo i živi.

Uncle Acid (and the Deadbeats) - Poison Apple (Mind Control, 2013)
The Deadbeats su ostali na Rtnju, te nisu potpisani na omotu, ali zato je tu ujka Kiselina (a izgleda da je svaki takav), psiho delija, koji inklinira neveselim sedamdesetim rendajući otrovnu, a zlatnu, jabučicu.

Klinik - Moving Hands (Live) (End of the Line, 2001)
Belgijanci Dirk Ivens i Eric van Wonterghem, i još jedan-dva FB-neprijatelja, restrukturirali su stečajni Absolute Body Control u pionirsku EBM Kliniku 1985. Ne treba onda da čudi što sam se te godine i rodio. Dirk i dark drug mu i dan-danas, s pauzama, nastupaju s čalmama, ako se tako zovu fantomke od zavoja, o čemu svedoči i ovogodišnji dostojan album, ali i plakat za moju prvu suterensku žurku novembra 2005. Ivens se, znajte i to ne bude li mesta na listi i za njih, prokreirao kroz bučniji Dive i najbučniji Sonar. Eto.

My Dying Bride - Under Your Wings and into Your Arms (34.788 %... Complete, 1998)
Engleska ima svoje nesveto doom-doom trojstvo. Umiruća mlada najmanje je otekla od izvora, iako je ovim albumom iskazala spremnost i sposobnost promene. Metalci u publici, poznato je, imaju najmanju sposobnost menjanja, te eksperimente spremno očekuju uvek isukanim nožem. Ja nisam taj, ja širim krila i ruke ovom albumu i pesmi, ali bili smo onolika manjina pred Egzitovom metal binom da je izvedu 2009. Aaron, pevač koji uvek i iznova umire na sceni, inicirao je obrađivanje Portishead-a i Swans-a, pa vi vidite.

Crystal Castles - Sad Eyes ((III), 2012)
Tužnooka Alisa u zemlji Stakla nepoštedno skače u publiku, a onda šamara kad je izvataju. Bradati kosijaner radi, kao pisac-matematičar Luis Kerol, na izradi elektropankoidne zemlje čudesa od seksa. Dancing with tears in my eyes (za slučaj da ni Ultravox ne upadne na listu). Kašteli u kristalnom sjaju.

Minimal Compact - New Clear Twist (The Figure One Cuts, 1987)
Izraelci igraju neodoljivi nuklearni tvist za belgijske birokrate iz kultne izdavačke kuće Crammed Discs. This scent of love sam, istina, prvu čuo, jer se prodavala na jagodinskom skveru kasnog leta 2002, ali ipak.

Death in June - The Accidental Protégé (Rose Clouds of Holocaust, 1995)
Od akcidentalnog protežea do dentalne proteze, to je moj put poslednjih osmak godina. Holocaust tu nije onaj pravi, ipak im je logo kosturska glava na pozadini duginih boja. Neo-folk u svom najfinijem. Di6.

Lacuna Coil - Cold Heritage (Unleashed Memories, 2001)
Italijanski gotik metalci izdaju svoj drugi album godinu dana pre no što im upoznam pevačicu kupujući Metal Hammer, na čijim je koricama, preskačući beskućnike atinskog trga Sintagma. Beše to najlepša, a mislim na nju kad kažem najlepša, repriza reprize dočeka, budimpeštanski festivalski nastup te 2004.

Sky Ferreira - Everything Is Embarrassing [Ft. Blood Orange] (Ghost EP, 2012)
Vidi fotku, uzmi vodku. Nije baš sve sramotno. Posebno ne najbolja stvar prošle godine. Njujorčanka.

Gliss - Weight of Love (Hunting EP, 2012)
Prošlo je vreme Amerikanaca u Parizu i Engleza u Njujorku, ovo je doba šugejz Dankinja u Los Anđelesu.

Front 242 - Funkhadaffi (John Peel session, 1986)
Gadafijevo smaknuće donelo izuzetnu gledanost ove pesme. Pil još onomad imao uvo za EBM Belgijance.

Clan of Xymox - Jasmine and Rose (Creatures, 1999)
Holandija darkvejv konjicu za trku ima. Akademija nam je onoliko noći protraćila na ples uz kas pre nego što ih je DJ Gavra konačno doveo u gl. grad kasne zime 2009. Bi rano za tugu, kasno za sreću, ali igrasmo.

Nina Kraviz - Tanya (I’m Week, 2010)
Ruskinja, zubarka i slobodna zidarka svedenih udubljenih kuća (bukvalno sam preveo žanr). Mačka i pol.

Kate Bush w/ Elton John - Snowed in At Wheeler Street (50 Words for Snow, 2011)
Majčina vršnjakinja (guglam da je godinu dana starija) i predstavnik LGBT populacije, zvuči kao sigurno mesto na listi i da nije odrasli alt. rok. I da nije soft as snow, but warm inside. Ali, jeste sve to, i više.

Marduk - Oil on Panel (Woven Hand cover) (Souls for Belial, Swedenrock Single 2012)
Samo švedski satanisti i mogu da obrade bezmalo Jehovinog svedoka promenivši svega par reči teksta. Te ga love umesto da svedoče i vole. E pa tako nam i treba kad smo ulovljenog Dejvida Judžina Edvardsa pustili bez potpisa i fotke, neka sada skandinavske hulje razlivaju na panel ulje. Baš kako treba.

The Kills - Black Balloon (Midnight Boom, 2008)
Kilsi sinonim su za kul, zato smo i organizovali foto-op-sesije poistovećivanja. Alison ona, ja on, i obrnuto, na otvorenom iako se revitalizuje garažni rok. Crni balon nije tako kul, to je njihov izduvano-odleteli frend džanki. Imajući emisiju te godine, neću kriti, neke druge stvari su mi bile favoriti, ali evo sad pozdravne.

Fields of the Nephilim - Celebrate (Live) (Ceromonies (Ad Mortem Ad Vitam), 2012)
Karl Mekoj (to bi trebalo da je srpski transkript za McCoy), proklamovani dr, verovatno nije nepismen kao ovi naši, i ovo ‘o’ na mestu ‘e’, na omotu duplog živog izdanja, verovatno označava sumerske ceremonije. The Nephilim mi nikad nije bio omiljeni album (bio sam predškolac), mada je tamo Love under will, ali kad sam u JAlt. KC “Zdanje” čuo ovaj bas kojim počinje b-strana ploče s Cele, brate, reših da uvrstim baš nju.

M. I. A. Born Free (MAYA, 2010)
Tamilska tigrica rođena slobodna da sempluje Ghost Rider Suicide-a, a Martin Rev joj čak gostuje u Večeri s “Ivanom Ivanovićem” 3013.

Neneh Cherry & the Thing - Dream, Baby, Dream (Four Tet Remix, Suicide cover) (Cherry Thing Remixes, 2012)
7 sekundi ovog remiksa obrade dovoljno vam je da čujete da je svaka od instanci Stvar, a ne samo Mats Gustafson. Uostalom, kad je mlatarao svojom stvari (saksom) Beogradom, duvao jak vetar, a ja se kupao.

The Twilight Sad - I Became a(n acoustic) Prostitute (The Wrong Car (Exclusive Version), 2010)
Škotski šugejziri čuli akustičnu verziju Autoparkove Obale pa poželeli da i sami probaju. Ako, pozdravljam.

Lou Barlow - Home (emoH, 2005)
Emoh mi piše kad me zove kuća, jer sam premlad za juniora dinosaursa, a Maskis ima predugu kosu i boravak kod roditelja, što bih hteo da izbegnem. A i taj lepi omot, kao put kući, a u stvari penetracija.

Moonspell - Can't Bee (The Butterfly Effect, 1999)
Da, ne može pčela. Sve je svuda, efekat leptira. Portugalci eksperimentišu praveći otklon od mračnog metala ranijih radova (vidi MDB), mi imamo pokus s NATO-om. Nekad omiljeni bend, pet puta viđen uživo, nijedanput ništa s ovog albuma čuto. Doviđenja. Pevača i kompozitora ove pesme, Fernanda Ribeira, pohvalio sam što sluša Antony and the Johnsons dok mi je potpisivao plakat Erika Bardona na nastupu u Budimpešti. Isto kao ja, voli Koena i Kejva, dopašće mu se što počinjem i završavam njima.

Kylie Minogue - Confide in Me [Live in New York] (North American Tour EP, 2011)
Ova stvar, više nego duet sa zemljakom koji sledi (zemljak, ne duet), uvela me je u njen tabor. Kasnije saznajem da su je za nju uobličili Pet Shop Boys, što bi verovatno bio razlog protiv ulaska u tabor. Šta vam je, ja sam te 2006. Moonspell radije četvrti put slušao na Eksplozivu, nego istovremene Bojse na Mejnu Egzita. Sistersi su je uživo obradili, i to valjda nešto govori. Ipak, na Tašu im ne bi pomogla i da su izveli lično nju.

Nick Cave and the Bad Seeds – Push the Sky Away (Push the Sky Away, 18. 2. 2013)
Umetnik je fakat prisutan. Nik je ovako okončavši aktuelan album ne samo odgurnuo nebo odloživši njegov pad na nas, nego i izgurao moju omiljenu stvar svih vremena, We came along this road, s ove liste. Nadam se da ćemo se makar gde sresti i treći put, da mi je otpeva na uvce dok mi na drugo gudi “zloslutna violina” Vorena Elisa. Sa žaljenjem konstatujem da ga je, stopama Blikse Bargelda (jer je geld ionako oduvek bio u Einstürzende Neubauten; a tek kad Alva Noto calne zelene…), napustio i jesenas opet viđeni Mik Harvi.

download                                                                                                                                                                                     << Prethodnih 25
*prvoobjavljeno na http://www.dirtysouth.me/2013/05/dirty-south-500-vol-3