недеља, август 18, 2013

Dirty South 500 Vol. 12

folder (2)Dvanaesta dvadesetina petsto pesama koje treba čuti pre poslednjeg rođendana, # 276-300, lošija polovina lošije polovine preostalih.





XTC - Dear God (EP, 1986)
They’re only making plans for Nigel, they only want what’s best for him. Ali nije doček 2008. u Šipražju.

COIL - Are You Shivering? (
A Guide for Beginners: A Silver Voice, 2001)
Džon je spiralni balans (malo slovo iako mu je to prezime) između prethodne pesme i instance kojoj je upućeno pitanje, i iduće trake, kojom se završio koncert koji je počeo upravo ovom, što redak primetih.

Covenant - Theremin (Club Version) (
Dreams of a Cryotank, 1994)
O koncertu i ulozi ove stvari u njegovom kraju čitajte na linku iznad, a uz to znajte da je reč o Šveđanima koji su EBM (uz Apoptygmu Berzerk i VNV Nation) preveli u futurepop najviše ostavši u elektronskoj body muzici, pa su zato jedini ovde, iako su mi na toj prvoj kompilaciji, koja me je uvela u badi 2003, bili slabiji.

KD Lang - Wash Me Clean (
Ingénue, 1992)
I dream of spring, Aleluja (Lenarde Koen) bile su u eksel dokumentu da budu ovde, ali onda sam je slsk-ovao samo prema inicijalima i prezimenu da vidim jesam li neku zaboravio, i ispostavilo se da sam baš ovu. Peščanik, koji ju je puštao tako odgovarajuću, pamtim. Taj glas, to lezbejstvo, what else is there?

Ken Stringfellow - Reveal Love (Touched, 2001)
Posie kome prošlost u bendu The Posies nije smetala mini-turneji po Srbiji, kada je obišao gradove reda veličine Jagodine (naravno, ne i nju, što mi nije smetalo da iznova i iznova otkrivam ljubav na radiju). Big star transponovan tri dekade (3D KADE, naslov moje knjige za 30. rođ), power pop u svom najfinijem. 

Pale Saints - Hunted (In Ribbons, 1992)
4AD, možda je dovoljno samo to napisati. Dilaverov odgovor na I Follow You Melody’s Echo Chamber.

Galaxie 500 - Decomposing Trees (
On Fire, 1989)
Naomi i Dejmon (iz benda Damon & Naomi, iz benda G500) možda dekomponuju drva, ali komponuju uzvišeni dream pop, izveden i u Beogradu pre pet-šest godina, ali imao sam pametnija posla te 2007/8.
 
The Cramps - Garbageman (
File Under Sacred Music—Early Singles 1978-1981, 1979)
Da mi ne bi kraljice kamenog doba, Džošue Homija, i da ga ne bi umesto Džarvisa Kokera na radiju BBC 6, sad biste ovde slušali zujanje Human Fly, ali to je čak i Nuvel vag provalio, a oni nastupaju večeras u Nišu. Bez obzira na to što sam još pre nepunih 11 godina pazario diskove Krempsa na berzi ispred SKC-a, koji su ionako odmah otišli na poklon. Ipak sam kao mali (proročki) maštao da budem đubretar - vozač kamiona.

Tiger Army - Forever Fades Away (
Music from Regions Beyond, 2007)
Sajkobili, sajko ostali, da nikad ne izbledimo. Po cenu tetoviranja baš celog tela, jer frizuru smo već imali.

Cousteau - Heavy Weather (
Sirena, 2002)
Italijani nezasluženo skrajnuti, ali kao i kod brojnih takvih, posebnost što ste vi čuli za njih je utoliko veća.

Calexico - Two Silver Trees (
Carried To Dust, 2008)
Šta da kažem što već nisam rekao pišući o ovom dragulju koji nas je pre desetak dana obasjao crvenom. EDIT: All Systems Red bila tu.

Hauschka - Radar (Michael Mayer Mix) (
Salon Des Amateurs Remix EPs 1 & 2, 2012)
Da su svi folkeri kao što je Folker Bretelman, preparirali bi klavir u novosadskom studiju M; MMM, radar.

Lana Del Rey - Dark Paradise (Parov Stelar Remix) (
2013)
Lamu, moram da priznam, skidam pesmu po pesmu, remiks po remiks, po remiks po remiks, gledam koncert po koncert po Utisak nedelje, tamo slušam ove stihove dok se javljaju gledaoci (neću valjda njih da slušam), a onda ih guglam (gledaoce, neću valjda stihove) da nađem pesmu koja će s ovog mesta skinuti Plavi džins u otkidajućem Gezafelštajn remiksu. Elektrana ga je ugostila, ja ga propustio i ovde.

Slovenska nekropola - Gradoslovar (
Anarhotektura, 1997)
Bela Lugoši nije mrtav, Bauhaus se zidao i u varšavskoj diviziji zadovoljstva kragujevačkog novembra 2005. Mizar je nastupao, mi se skupili kod basiste i ideje mračilje Nekropole, bi to baš dert pred cert.

The Church - Metropolis (
Gold Afternoon Fix, 1990)
I’m so involved with everything you do. Mislim, kad tako glasi već drugi stih ove pesme velike kao metropola koja to jeste, onda sam ja vernik australijske neopsihodelične crkve pod mlečnim putem.

Anne Clark & Martyn Bates - Departure of the Prodigal Son (
Just After Sunset, 1998)
Troum znate, te poznajete i Martina Bejtsa, a En Klark (ne Eni iz crkve sv. Vinsenta), spavalicu u metropoli naše tame, ovde čujemo kako recituje stihove Rajner Marije Rilkea o odlasku bludnog sina Rembrantu.

Eyeless In Gaza - Keynote Inertia (
Caught In Flux, 1981)
U Gazi se još bezočno gazi, okolo je inertno, a kako ne bi bilo kad je na njihove koncerte dolazilo samo po sedamdesetak ljudi, kao na Jarbole u Jagodini. Ali, i to je ponekad dovoljno da se dva para upare, na šest meseci ili godina, pa je tako značaj ovog benda nesrazmerno čujniji. Imaju bar tri i po slušaoca u Jagodini.

Emperor - In the Wordless Chamber (
Prometheus: The Discipline of Fire & Demise, 2001)
Trym, Samoth i Ihsahn norveški su blekmetalci, ali i mnogo više od toga, posebno ovaj poslednji, prvi u grupi. Grupi koja se posle ovog albuma raspala, što je dokaz pameti koja ih je sve vreme razlikovala od drugih. Ihsahn je sa ženom i solo nastavio dalje, ispostaviće se ne baš mnogo dalje od ovog kultnog benda, ali bar je umeo da ga rasformira pre nego što postane sopstvena parodija. Album sam kupio u Solunu 2002, poslednjeg dana maturske ekskurzije, i to sam malo pozajmio da bi mi sad stajao na stolu.
 
HAERTS - All the Days (
2013)
Mislim da im debi album još uvek nije izašao, ali i ne mora, ovaj denshol sint džem sadrži više voća nego mnogi albumi. Toliko koncentrovana supstanca nije skoro čuta, a opet, toliko izbegnuta otužnost. Tema koja viralno guta kao vrtlog, ritam koji izvlači iz najcentripetalnijeg vira i za ruku vodi na plesni podijum.

Kate Boy - NORTHERN LIGHTS (
EP, 2012)
Šveđani alhemičari, sve što dotaknu pretvaraju u zlato, kako peva ova dama dečak. To jest, ne znam da li sve, pošto sam samo ovo čuo, i to tek pre desetak dana (FALA Fridomu!), ali Severna svetla su pretvorili, nazvavši ipi kao sunarodnici im Covenant sjajan album pre desetak godina. Sjajnost, izgleda, dolazi uz naziv, jer joj je bezobrazna zaraznost ovog sinta sinonimna. Tihi vrisak se, ipak, glasnije čuje, dama peva kao sunarodnice joj KDA & Karin Park, i u tročlanoj muškoj pratnji, bez mog znanja, nastupa na prošlom Egzitu (Pičforku mu je to najbliži prilaz). Kristalne kaštele sam isto tako počeo da slušam posle.

Bel Canto - Dewy Field (
Birds of Passage, 1989)
Norvežani lepog pevanja, rosnih polja, jagodinskih garaža i ptica pasaža. Dobio ih pre Kraftwerka 2005.

Dead Can Dance - Amnesia (radio edit) (
Anastasis, 2012)
Australijanci britanskog nastanjenja svakako imaju kompozicije većeg antologijskog značaja, ali prošlogodišnji povratak sigurno se ne bi desio da Brendan & Lisa ne misle da je dovoljno dobra.

Petrol - Sve jedno je (
Nezgodno vreme, opasni dani, 2008)
Peščanik je između dva svoja sagovornika pustio ovu stvar, što ne čudi s obzirom na naslov ovog albuma. Egzitova kampanja izlaska na tadašnje izbore podrazumevala je i njihov nastup, nedavno saznajem. To bi verovatno bio razlog da tada samo preslušam album, kao što svejedno jesam donedavno ostao na tom jednom slušanju. Piknik sam mešao s njima, to je bio razlog protiv slušanja, Banana rejv remiks ove trake – razlog za, i oni su se međusobno potirali, pa sam 5rol počeo da slušam kad su se raspali početkom (80) proleća, izdavanjem drugog, gotivnog albuma. Egzit ih je, vidim, gostio 2011, kad sam volontirao, i vrlo verovatno još koji put kad sam bio tamo, ali ništa ja to. Una me je, zato, upoznala s Ilijom (sada I u Ti)…

Poolside - Harvest Moon (Neil Young cover) (
Poolside Margarita, 2011)
… te smo nazdravili dunjevačom i skadarlijskom picom uz ovu divnu obradu, koja je s liste izmestila prepev ove divne pesme kojim Kasandra Vilson učestvuje u muzici za lepi film Moje noći borovnice.

Skinny Puppy - Smothered Hope (
Remission, 1984)
Prva pesma prvog albuma kanadskih industrijalaca zatvara ovu kompilaciju i zatvorila je njihov nastup na Sigetu 15. 8. 2005, jer je sva slatka krv kojom smo prskani bila potrošena, a i vredi ugušiti nerealnu nadu.
download
BONUS Šefild, Jugoslavija, sve(t): nisam mogao da vam ne dam na slušanje stvari koje su, najčešće iz nemuzičkih razloga, litnule s liste, nadam se na nema ljutnje; ako se urednici ipak ljute, neka znaju da je 50 boljih pesama već otpalo zbog našeg dvomesečnog vučenja! :)
Choir of Young Believers - Hollow Talk (This Is for the White in Your Eyes, 2008; Bron/Broen OST)
Wolves in the Throne Room - Vastness and Sorrow (
Two Hunters, 2007)
Scott Walker - Jesse (
The Drift, 2006)
Jessie Ware - Night Light (
Devotion, 2012)
Röyksopp - What Else Is There? (Trentemøller Remix) (
The Trentemøller Chronicles [Disc 2], 2007)
Leæther Strip - Khomeini (
The Pleasure of Penetration, 1990)
Anita Lane - The World's a Girl (
Dirty Pearl, 1995)
Ika - Bubble (
VA Jutro će promeniti sve, 2007)
Tricky - Nothing's Changed (
False Idols, 2013)
Damien Rice - Cold Water (
O, 2003)
Rundek Cargo Trio - Znak (
Plavi avion, 2010)
Marika Hackman - Marble House (The Knife cover) (
Free covers EP, 2013)
Devine & Statton - Bizarre Love Triangle (New Order cover) (
The Prince of Wales, 1989)
Prefab Sprout - Cornfield Ablaze (
The Gunman and Other Stories, 2001)
65daysofstatic - Crash Tactics (
We Were Exploding Anyway, 2010)
Clock DVA - Velvet Realm (
Buried Dreams, 1989)
Cabaret Voltaire - Why Kill Time (When You Can Kill Yourself) (
The Crackdown, 1983)
Rational Youth - Dancing On the Berlin Wall (
Cold War Night Life, 1982)
Type O Negative - Everything Dies (
World Coming Down, 1999)
Amon Tobin - Angel of Theft (Slayer coveremix) (
Rarities, 2012)
Boards of Canada - Dayvan Cowboy (
Trans Canada Highway, 2006; 100 % Pamučna sintetika, 2007)
Šarlo Akrobata - Ona se budi (
VA Paket aranžman, 1981)
Karneval - Dvoje (
Movies, 2012)
Gossip - Move In the Right Direction (
A Joyful Noise, 2012)
Frans Bak - Forbrydelsen 088 (End Credits Theme) (
OST, 2007)
downloadbonus
*primarno objavljeno na http://www.dirtysouth.me/2013/08/dirty-south-500-vol-12/

субота, август 17, 2013

Fejsbuk komentar objavljen u 2.22 AM

To da nešto bude srpskije, svakako nikad nećeš čuti od mene, ali hoću da insistiram na pravopisu /gde je granica elementarnosti?/ teksta koji insistira na pravopisu, i to gađajući najlakšu moguću metu /ja stvarno nisam skoro video da je neko napisao 'neznam'/, kao oni što 'mrze narodnjake' a idu na Birfest /ima li većeg užasa? Ne čudi što su Dani Mense u Bgd-u baš tad/ - znači li to što Dubioza kolektiv, ili neki drugi užas koji nastupa tamo, ima 20 puta brojniju publiku nego Calexico, da je toliko bolji bend? Znači li da je bolji uopšte? (Da je i Calexico bio fraj, imao bi samo deset puta manje ljudi! Da ne govorimo o hermetičnijim bendovima.. ,-)) Je l' Kurir, ali to je već laka meta, bolji dnevni list od Danasa zato što je najtiražniji na Balkanu? Ivana je lepo objasnila kako ide to s lajkovima i komentarima... ja prvi iskreno ne lajkujem svoj tekst /za razliku od tebe! :)/, i to sam ti rekao još kad sam ga poslao, a posebno ne lajkujem boldovanu rečenicu, kao takvu i to što je boldovana, kao ni takvo opremanje teksta, ali posmatrati tekst tržišno... pa i stado ovaca formira Gausovu krivu /ne nazivam nikoga ovcom, samo mi je ta fotka bila upečatljiva/, naravno da će nešto što s opšteg mesta gađa lake mete biti lajkovano, a 'stručni termini' neće, ali da li ćemo srednju struju stvarno uvesti kao jedini reper? (Neka sam ja leva, minus strana...) Narodna biblioteka je shvatila da ne može da proglasi za najbolju onu knjigu koja je te god. bila najizdavanija, samo zbog toga, nego da treba da postoje i neki dodatni kriterijumi, a to je, u slučaju ovog teksta, nadelementarna pismenost ako već adresira nepismenost - to bi bio najbolji primer kako se piše - još ako bi stil bio takav da me zadovolji... ,-) (Voljan sam da ga lektorišem s uključenim track changes u Wordu, ali tek posle lake noći, koju i vama želim! :))

петак, август 09, 2013

Teks-meks kaleidoskop: Calexico, Kalemegdan, 7. avgust

(premijerni koncert na evro-turneji, u Srbiji i Ajsrbiji)
Petar Cvetković Krstev, tekst sam objavio na iSerbia

Calexico je dvočlano jezgro pozitivno naelektrisanog pevača i gitariste Džoija Burnsa i neutronskog bubnjara Džona Konvertina (koji je sve samo ne neutralan; mislim, čujte samo njegov solo album iz 2005, „Ragland“), koje je u atomskom bendu Giant Sand devedesetih obmotavao „elektron“ Hau Gelb, a koje sad okružuje petočlani, multiinstrumentalni omotač.

U moj život ušli su pre nepunu dekadu, godinu dana nakon što im je izašao probojniji album „Feast of Wire“ 2003. U prvom talasu slušanja, u moje uši utekao je i nešto stariji „Hot Rail“, ali pravo povezivanje dešava se 2006, kada izlazi izuzetni „Garden Ruin“, koji u to vreme, još uvek sporog interneta po jagodinskim kućama, skidamo pesmu po pesmu, pa tako ja skinem uvodnu „Cruel“, drug skine drugu „Yours & Mine“, i sve do trinaeste. Nijednu od ove dve pesme nisu izveli sinoć, ali zato jesu jedanaestu „All Systems Red“. Evo šta sam po povratku kući tvitnuo o njoj: Calexico mi je sve što sam naučio distorzirao u glavi i slomio srce bez izbora, ježio sam se od samog nagoveštaja crvenim svetlima da će tom pesmom početi drugi bis. (Još čvršće nas pre pet godina povezuje „Carried To Dust“, taj moderan istorijski arhiv!)

Ali, drugom bisu prethodio je prvi, kao i regularni deo koncerta, pa da napišemo nešto o tome.

Jezgroviti dvojac propušta prvi čas, te s izdržljivih 45 minuta zakašnjenja otpočinje trostruko duži koncert, dovoljno dugačak da se sva šljaka teniskih terena odbojkaškog kluba uskomeša. A počelo je s obradom „All the Pretty Horses“, svedenom, a samodovoljnom za sadržajnost. Duu se onda pridružuje kvintet i izvodi epski spektakl, pesmu s aktuelnog, prošlogodišnjeg albuma „Algeirs“ (nazvan prema delu Nju Orleansa u kom su ga snimili), „Epic“; „Across the Wire“ vraća nas u prošlost, ali i u sadašnjost serije „Most“ (mislim, mene vraća, pesma možda uopšte nije o tome), izvorno o ubistvu na mostu koji povezuje Malme i Kopenhagen (i kad ga ne prelazim), a američko-meksička, teks-meks verzija, smešta radnju na most koji njih povezuje (i zid koji ih razdvaja). U muzici ovog septeta, imenovanog prema mestu u blizini mosta, nema zidova, samo mostovi koji spajaju Arizonu (u koju se Kanađanin Džoi doselio da bude muž i otac), njen san, s Nemačkom, odakle je podmlađeni Vejts nešto obuhvatnijeg instrumentarijuma, Tuson s Madridom, odakle je, no doubt, Obama sa zulufima, u za njega stešnjujućoj ulozi prevashodno gitariste, koji napeto opušteno otpušta ton po ton, dok ne propeva. Barak se oglašava u „Puertu“, toj uživo još začudnijoj i izlomljenijoj pesmi, kojoj s tog, poslednjeg albuma prethodi i imigrantska „Sinner In the Sea“, koju Burns posvećuje sebi i svima nama, unutrašnjim emigrantima, ali i „Fortune Teller“ i „Maybe On Monday“ (svakako u sredu), koja nosi i istoimeni EP. Sledile su je „Dub Latina“, koju pamtimo kao jednu od dinamičnih podloga moje emisije, favorit moje majke, mojih kolega i mene, „Two Silver Trees“, a onda i „Crystal Frontier“, tokom koje, ako se ne varam da je baš tokom nje, grade most i ka Klešu tako što plešu i pevaju stihove „Guns of Brixton“ (moguće da su se ovi stihovi našli i u „Fortune Teller“, baš mi se meša, mada mi se čini da je bilo ranije). Love obrada se razume. I iznenađujuća „Love Will Tear Us Apart“, tokom „Not Even Stevie Nicks“ početkom prvog bisa, koju razaznajem čim otpeva when routine bites hard and ambitions are low. Ljubav kao konačan most koji ih spaja s nama, i ne stide se da to i istaknu.
FOTO Long Play
Sedmog avgusta prošle godine biciklirao sam Helsinkijem i hvatao trajekt za Stokholm. Sedmog avgusta ove godine, Beograd je konačno, mislim i nadam se nepovratno, uhvatio trajekt za svet. Trajekt kojim je Calexico obećao da će nam odsad redovno doplovljavati, trajekt kojim očekujemo povratak najavljenog Lanegana, ali i nenajavljenih Nine Nastasije, Bonija 'Princa' Bilija i Skaut Niblet. Lambchop je jedini iskoristio povratnu kartu. Calexico ode na Jadransko More...