среда, август 30, 2017

Sedma 100 % Pamučna sintetika, 30/8/07; Apsolut rad.

Tema emisije je Tvrda ljubav alternativnog kantrija i gotik amerikane. Zašto tvrda, pa još ljubav? Zato što sam inspirisan istoimenom knjigom Zorana Ćirića i kompilacijom koju je priložio uz nju. Za početak, evo jedne velike misli iz pomenute knjige: "Ako budete počeli da štedite, pašćete u iskušenje da dajete novac svojoj majci. A poznato je da ko god je bio dobar prema svojoj majci, nije dugo živeo."
Elem, alternative country može se ticati nekoliko ideja. Načelno, za svakoga ko svira neku vrstu kantri muzike različitu od preovlađujućeg trenda, može se reći da svira alternativni kantri. Prema ovom merilu, npr. Bakersfield sound je bio alternativan pedesetih, a muzičari iz Laboka u Teksasu, šezdesetih.
Devedesetih, ipak, alter. kantri se počeo ticati različitih grupa muzičara i pevača koji su delovali izvan tradicija i industrije mejnstrim kantri muzike. Generalno, ovi muzičari izbegavaju vrednosti dobre produkcije i pop forme industrije kojom dominira Nashville, da bi pravili lo-fi zvučeću muziku, često naoružanu snažnom pank i rokenrol estetikom, nauštrb tradicionalnih pravila kantri muzike. Tekstovi su često hladni, gotik i društveno svesni. S druge strane, muzički stilovi umetnika unutar žanra imaju malo toga zajedničkog, i kreću se od tradicionalnog američkog folka i blugresa, preko rokabilija i honki-tonka, do muzike koja je neodvojiva od roka ili kantrija. Svakako su mnogi muzičari alt. kantrija došli iz pank i rok zaleđa. Ovo, već široko klasifikovanje dodatno je zamagljeno od strane samih umetnika koji se odriču pokreta usled mejnstrim izvođača samoproklamovanih delom istog, i retroaktivnog tvrđenja za prošle, muzičare-veterane, da su alternativni kantri. No Depression, najpoznatiji magazin žanra (štagod on predstavljao), istoimen je s Uncle Tupelo LP-jem iz devedesete, izdanjem koje slovi za prvi alt-kantri album, s kog slušamo istoimenu numeru, a zatim i Stiva Erla, još jednog značajnog inovatora, čiji uticaj se može naći na pomenutom albumu i kompilaciji Ćirićevoj, bar stvar Goodbye, koju ćemo čuti u malo neodgovarajuće vreme. Posle nje, čujmo još i kako zvuči noviji projekat Džefa Tvidija iz Uncle Tupelo, Wilco, i još jedna Zoranova sugestija, She’s a Jar.
Bend Whiskeytown nastavio je ovu tradiciju, a glavni pevač Ryan Adams nastavlja da oblikuje žanr do današnjih dana svojom solo karijerom; čućemo njegov poslednji doprinos, oličen ovogodišnjim albumom Easy Tiger, stvar Halloweenhead. Neil Young je mnogo godina otelotvorenje rok i folk-kantri uticaja, a mogao bi biti smatran i "Kumom alt. kantrija", noseći ga iz ere Vudstoka do X generacije nove ere i prošlogodišnjeg albuma Living with War, s kog ćemo čuti numeru koja ga otvara, After the Garden.
Poslednjih godina, žanr doživljava da bude tretiran od strane veličina kao što su Bob Dylan, Will Oldham (a. k. a. Bonnie 'Prince' Billy), kome će biti posvećena jedna cela emisija, i Lusinde Vilijams, od kojih svako uključuje teme koje se tiču kulturološke amerikane u pisanje svojih pesama; zvuči logično, ali ipak proverite sami – čujte ove izvođače pobrojanim redom, njihova najnovija ostvarenja Thunder on the Mountain, Strange Form of Life i malo stariju lucidnu, Drunken Angel.
Čujte sad najnovije lucidnosti, dve čak, Come On, Unsuffer Me.
Sve više i više ljudi se okreće alternativnom kantriju, korenima i folku, koji svi staju u amerikanu. Kao dodatak ranije pomenutim, postoje mnogi noviji i stariji umetnici koji mogu biti klasifikovani kao amerikana, a najveći od njih, relativno skoro preminuli Johnny Cash, čiji kultni serijal American Recordings je postao definišući za žanr. Čućemo obradu Brusa Springstina, koja se nalazi na poslednjoj inkarnaciji ove kompilacije izašloj posthumno, Further on Up the Road.
Današnji alternativni kantri muzičari spajaju tradicionalni folk, amerikanu, cigansku muziku, bluz, blugres, kantri i rokabili s pankom i alternativnim rokom da bi dobili originalni stil muzike čvrsto ukorenjen u alternativnom kantriju, ali s mnogo mračnijom stranom. Tradicionalni instrumenti kao što su violine, bendžo, harmonike i mandoline mešaju se s električnim gitarama, moćnim bubnjanjem i basom ne bi li se kreirao dinamičan, sirov zvuk. Scena uključuje nestašnu galeriju izvođača i muzičara, koji dele binu s burlesknim plesačima i cirkuskim frikovima, ispunjavajući šou neuporedivom energijom.
Danas, rastući broj kantri muzičara zauzima mračniji, rustičniji pristup žanru, kreirajući supkulturu uobičajeno zvanu gotik-amerikana. Mnogi pripisuju poreklo pravca umetnicima s denverske scene druge polovine devedesetih, kao što su 16 Horsepower, čiju stvar Nobody cept You slušamo, a za njom i pesmu novog projekta njihovog frontmena, Dejvida Judžina Edvardsa; bend se zove Wovenhand i imao sam tu sreću da ga čujem uživo u Budimpešti pre dve godine, a vi ćete imati sreću da čujete numeru s njihovog tad još neizašlog albuma, Dirty Blue. Za kraj ovog bloka, ponovo 16 konjskih snaga i Black Soul Choir, koju je Wovenhand izveo na bis.
A za sam kraj, čujmo nešto što baš i nema mnogo veze s temom, mada ima, ali da ne objašnjavam sad: Pola Velera kako obrađuje Vilijema Bela, I Forgot to be Your Lover, i Rufusa Vejnrajta kako to isto čini s pesmom Lenarda Koena, Chelsea Hotel No. 2.

среда, август 23, 2017

Šesta 100 % Pamučna sintetika, 23. 8. '07; Apsolut rad.


Tema večerašnje emisije je Green Beat (2007), muzički festival koji se sutra i prekosutra, s početkom u 20 sati, održava na terenima košarkaškog kluba Partizan, u sklopu Kalemegdanske tvrđave. Pored toga, odnosno osim dva izvođača koja između ostalih nastupaju i biće vam podrobnije predstavljena, bavićemo se i smeštanjem istih u odgovarajući kontekst. Znači, opet neka elektronika. No, da krenemo redom – u petak 24. avgusta, nastupaju Booka Shade, Hernan Cattaneo i James Zabiela, i nijedan od njih nije jedan od dva pompezno najavljena. Ali, onda, u subotu 25. avgusta, nastupiće DJ Tommyboy, Nick Warren, Gus Gus i Róisín Murphy. Znajte još i da ulaznica za jedan dan košta 1.000, a za oba – 1.800 dinara.
Róisín Murphy je rođena u Dablinu, 5. jula 1973. Slavu je stekla kao glavni vokal britanskog elektronskog dua Moloko. Posle upoznavanja partnera Marka Brajdona na žurci, fraza kojom je započela razgovor, "Do You Like My Tight Sweater?", postala je naziv njihovog debi albuma iz 1997. Marfijeva nije imala profesionalnog iskustva kao pevačica pre susreta s Brajdonom. Njih dvoje su, takođe, bili u romantičnoj vezi koja je trajala sve do pred izdavanje poslednjeg Moloko albuma, Statues, 2002, s kog slušamo singlove Familiar Feeling i Forever More.
Posle tri albuma i remiks projekta s Brajdonom, Róisín je snimila svoj prvi zvanični solo materijal 2004, s producentom Metjuom Herbertom, koji je prethodno radio remikseve za Moloko. Godinu dana kasnije, juna 2005. izdala je debi album Ruby Blue, s kog slušamo singl Sow Into You, a zatim najatipičniji od pomenutih remikseva, i to za Sing It Back.
A sad, pominjani kontekst – zemljaci Ladytron i Goldfrapp, te Skandinavci The Knife, redom pesme Seventeen, Strict Machine i We Share Our Mothers' Health.
Gus Gus deluje od 1995. kao muzičko-filmsko-umetnički sastav koji je brojao čak 12 članova. Do današnjih dana, grupa se smanjila 4 puta, te u Beograd dolazi elektronski trio – Biggi Veira, Earth i President Bongo. Četiri objavljena albuma, plus prošlogodišnji Forever, svetski hit David, koji upravo počinje, i dva uspešna gostovanja u srpskoj prestonici, dobra su preporuka za nastup Islanđana.
Ponovo odgovarajući kontekst: Massive Attack i pevačica Cocteau Twins-a u numeri koja nosi naziv Teardrop, zatim jedan od projekata DJ Shadow-a i ostalih, UNKLE, stvar koja se zove In A State, i Norvežani Röyksopp i Beautiful Day Without You.
Gde je Moloko, tu je i Portishead, a gde je Gus Gus, tu više nije Emiliana Torrini, budući da spada u one tri četvrtine koje su napustile bend. Kako bilo, i jedni i druga u našoj emisiji. (...) I, da... pesma koja je u toku zove se Roads, a posle nje, za sam kraj, To Be Free.

среда, август 16, 2017

Peta 100 % Pamučna sintetika, 16. 8. '07; Apsolut radio


Synthpop je podžanr novog talasa u kome je sintisajzer dominantan muzički instrument. Najbliže je u vezi s kasnim sedamdesetim i prvom polovinom osamdesetih, iako je nastavio da postoji i razvija se otad, s Kraftwerk i Yellow Magic Orchestra slavljenim kao pionirima stila.
Dok je veći deo aktuelne popularne muzike postindustrijskog društva realizovan putem elektronskih instrumenata, synthpop ima sopstvene stilističke tendencije koje ga razlikuju od ostale muzike napravljene istim sredstvima. One podrazumevaju eksploataciju artificijelnosti (sintisajzeri se ne koriste da bi imitirali akustične instrumente), upotrebu mehanički zvučećih ritmova, vokalne aranžmane kao kontrapunkt artificijelnosti instrumenata. Strukture synthpop pesama su generalno iste kao i u ostaloj popularnoj muzici.
Sredinom dvadesetog veka, avangardni kompozitori, kao što je Karlheinz Stockhausen, bili su pioniri razvoja elektronske muzike. Upotreba sintisajzera u rok muzici počela je sedamdesetih, primetno kod Bitlsa; ipak, instrumenti su bili veoma kompleksni, temperamentni i skupi. Sintisajzeri su počeli bivati obilato korišćeni od strane bendova progresivnog roka i džez fjužna, kao što su Pink Floyd, Yes, Return to Forever, Emerson, Lake & Palmer i Weather Report. Mnoge krautrock grupe, kao Tangerine Dream i Kraftwerk, u velikoj meri su uključile sintisajzere u svoju muziku. Kraftwerk albumi, kao što su Trans-Europe Express i The Man Machine, izašli kasnih sedamdesetih, bili su posebno uticajni na kreaciju synthpop zvuka.
Sredinom sedamdesetih, uspon su doživeli stvaraoci elektronske umetničke muzike, kao što su Jean Michel Jarre, Vangelis i Brian Eno, koji su izvršili značajan uticaj na razvoj new age muzike. Kasnih sedamdesetih, Suicide, već pominjani i čuti duo iz Njujorka, kombinovao je vokale i klavijature u gruboj, avangardnoj i često vrlo kontraverznoj formi. Italijanski producent Giorgio Moroder bio je takođe veoma uticajan na budući razvoj elektronske muzike, producirajući u osnovi synth hitove za mnoge izvođače, na čelu s Donom Samer.
(Godine) 1978, istoimeni debi album Yellow Magic Orchestra je izašao u Japanu. Iste godine, britanska grupa Ultravox izdala je svoj treći album, Systems of Romance, koji je sadržao sintisajzere istaknutije nego njihovi raniji radovi. Ostali britanski synthpop aktovi počeli su da isplivavaju, pre svih Gary Numan i The Human League. Prvobitne synthpop grupe zvučale su u globalu mračno, ćudljivo i robotično. Fad Gadget, koji je izdavao za Danijel Milerov Mute Records, bio je posebno mračan i grozan, i njegovi nastupi posedovali su kvalitetan performans u skladu s tim.
Synthpop nastavlja da evoluira ranih osamdesetih, često u više radijskom, pop smeru. Zvuci sintisajzera dominirali su pop muzikom tog doba. Pored ovih, već čutih, tipični primeri ranog synthpop zvuka su i The The, Visage i Softcell.
Ostale ključne synthpop grupe i izvođači iz prve polovine osamdesetih su Depeche Mode, Eurythmics, OMD, Berlin, New Order i Pet Shop Boys. Za početak, čujmo Depeche Mode i Strangelove, zatim Eurythmics, numeru Julia, i Pet Shop Boys, goste prošlogodišnjeg Egzita, i stvar s njihovog poslednjeg albuma, Minimal.
A za kraj, slušamo ostale pomenute: OMD i Almost, dalje Berlin u Metrou i, za sam kraj, neautentični New Order, s obzirom na to da je u pitanju stvar s njihovog pretposlednjeg albuma, Someone Like You.

среда, август 09, 2017

Četvrta 100 % Pamučna sintetika, 9/8/07; Apsolut rad.


Tema večerašnje emisije je psihodelični, freak folk, takozvana New Weird America (i ostatak sveta).
Psihodelični folk je muzički žanr iz šezdesetih nastao mešanjem folk muzike i psihodeličnog roka ili popa. Psiho folk generalno favorizuje akustične instrumente, iako često uključuje i ostale. Pojanje, uticaje rane i world muzike je često moguće naći u psiho folku. Umnogome kao njegova rok paradigma, psihodelični folk je znan po neobičnom, ekstatičnom i atmosferičnom zvuku. Tekstovi pesama obično za subjekat imaju svet prirode, ljubav i lepotu. Rani Incredible String Band, Pearls Before Swine, Donovan, Fairport Convention, Pentangle i T. Rex su istaknuti primeri psiho folk bendova. Imajte u vidu da su svi ovi muzičari, izuzev Pearls Before Swine, iz Britanije, gde je psihodelična muzika često imala jači folk element. Noviji muzički umetnici nastavljaju s ovom tradicijom, iako mnogi od njih neće nužno opisati svoju muziku kao psiho folk, u korist termina freak folk; Current 93, na primer, čija su nova folk stremljenja, iskazana na albumu iz 1988. Earth Covers Earth, evocirala acid/freak folk stilove grupa kao što je Incredible String Band. Svakako je omot albuma post-pank parodija Incredible String Band albuma, The Hangman’s Beautiful Daughter. David Tibet, glavni i najstalniji član Current 93 nastavio je sa svojom apocalyptic folk varijacijom ovog stila do današnjih dana, da bi prošle godine izdao album Black Ships Ate The Sky sa koga slušamo stvar Then Kill Caeser.
Poslednja generacija psiho folk umetnika, od 2000. naovamo, uključuje Animal Collective, koji smo upravo čuli, i sestre CocoRosie, koje smo takođe čuli. Čujte sada Antony and the Johnsons, stvar Spiraling, koju sam prvu čuo i zaljubio se; zatim, Blonde Redhead, numeru My Impure Hair, i na kraju Iron & Wine i The Sea and the Rhythm.
Michael Gira je takođe doprineo nekoj vrsti psiho folk rivajvla. Gira je, možda, nazvao svoj najnoviji projekat Angels of Light po istoimenoj hipi transcendentalnoj teatarskoj grupi iz San Franciska (iako u intervjuima kaže da ne može da se seti odakle mu taj naziv). Odgovoran je i za uspon karijera novih psiho folk zvezda, Devendra Banhart i Akron/Family.
To bi bilo to za večeras. (...) Slušamo (još) superinteligentnog Sufjana Stevensa rešenog da snimi album o svakoj od pedesetak Sjedinjenih Američkih Država; ovoga puta, u pitanju je stvar s njegovog Illinois albuma, koja druga do Chicago. A najbolje smo ostavili za sam kraj – 25-godišnja harfistkinja Joanna Newsom i jedna od najlepših kompozicija prošle godine, Emily. Probajte da vam ne bude lepa noć posle ovoga. Otpozdrav.

уторак, август 08, 2017

scar me with your kiss 7 [8. 8. 2017]

CK P-Et svakog meseca u klizajućem terminu objavljuje dvosatni miks; ovaj je najlepši:

Death in Rome - Love Me Forever (Motörhead cover)
Lana Del Rey - Love (4:32)
Todavia - Love My Way (The Psychedelic Furs cover) (4:19)
Vasko Atanasoski - Koga te nema (3:28)
Deafheaven - Irresistible (3:13)
Kezz - Oko šareno (3:39)
Warpaint - Majesty (Rough Trade Sessions) (7:55)
Austra - I Love You More Than You Love Yourself (4:58)
BITIPATIBI - Glečeri (4:45)
Black Needle Noise with Kendra Frost - This Kind Of Road (4:52)
Belly - Sweet Ride (Black Session 12/1/1993) (3:18)
ŠećeЯ - Reci, reci mi (3:15)
Agent blå - Dream Boy Dream (3:04)
Shura - Make It Up (3:31)
Susanne Sundfør - Mountaineers (ft. John Grant) (5:21)
Smockey - Le President, Ma Moto et Moi (4:00)
DJ Shadow - Horror Show (ft. Danny Brown)
Nina Kraviz - You Were Wrong (Short Version) (4:42)
VATTNET - Dark Black (4:00)
ATRIARCH - Repent (4:19)
Anna von HaussWolves In The Throne Room - Born from the Serpent's Eye
Black Peak - Evil Twin (4:27)
Myrkur - Shadows of Silence (4:58)
Shabazz Palaces - Since C.A.Y.A. (3:57)
СТРУГАРЕ - АМЕРИКА (3:19)
Vlada Divljan OSB - Malena (uživo)


Love me forever, or not at all,
End of our tether, backs to the wall,
Give me your hand, don't you ever ask why,
Promise me nothing, live 'til we die,

Everything changes, it all stays the same,
Everyone guilty, no one to blame,
Every way out, brings you back to the start,
Everyone dies to break somebody's heart,

We are the system, we are the law,
We are corruption, worm in the core,
One of another, laugh 'til you cry,
Faith unto death or a knife in the eye,

Love me or leave me, tell me no lies,
Ask me no questions, send me no spies,
You know love's a thief, steal your heart in the night,
Slip through your fingers, you best hold on tight.

среда, август 02, 2017

Treća 100 % Pamučna sintetika, 2. 8. '07; Apsolut radio

Tema večerašnje emisije je Sziget, festival koji se od 8. do 14. avgusta održava na ostrvu u budimpeštanskom delu Dunava. U podnaslovu: šta bih gledao kad bih imao 120 evra, koliko iznosi karta za svih sedam dana, zatim 30 evra za mesto u kampu i 35 evra za povratnu autobusku kartu do Budimpešte; i 185 evra da ponesem, naravno. Viza besplatna. Dnevna karta je 30 evra, i još uvek figurira kao opcija kad je reč o mom ponovnom odlasku.
Čast da otvori festival, bar onaj deo na Main stejdžu, pripala je britanskom bendu Nitzer Ebb, osnovanom u Čelmsfordu kada su glavni protagonisti, pevač Douglas McCarthy i Bon Harris, programer za bubnjevima, bili samo petnaestogodišnjaci. Behu elektropankeri pre nego što je žanr uopšte i postojao, a predstavljaju i presek kroz industrial i ritmičku scenu osamdesetih i devedesetih. Nastup počinje u 18 časova, a mi slušamo stvar Let Your Body Learn, i to u Terence Fixmer remiksu, izašlom prošle godine.
Chemical Brothers su britanski duo elektronske muzike sačinjen od Toma Roulanda i Eda Simonsa, koji su se sreli na Mančesterskom univerzitetu. Prvobitno su se zvali Dust Brothers. Promenili su ime 1995. zato što je postojao istoimeni američki duo, a njihova popularnost rasla i pretila joj opasnost od zakonskih konsekvenci. Naši skorašnji gosti iz Engleske nastupiće drugog dana festivala na Main stejdžu s početkom u 21 čas, a mi slušamo stvar staru deset godina, Dig Your Own Hole, s istoimenog albuma.
Killing Joke snimaju sporadično od osnivanja u Engleskoj 1978. Tada su bili neodređeni gotik, agresivni postpankeri. Puno ovoga bilo je uticajno na ono što će kasnije postati industrijski rok, posebno mejnstrim kraj spektra, sada okupiran Nine Inch Nails-om i sličnima. Danas bend radi svoju stvar, okupljajući se s vremena na vreme da snimi zveri od albuma, kao što je onaj iz 2003, a mi slušamo naslovnu numeru s albuma Democracy iz ’96. Da... moći ćete da ih vidite ako se 10. avgusta u 20 časova nacrtate ispred HammerWorld stejdža.
Skinny Puppy je uticajan industrial bend osnovan 1982. u Vankuveru, a čije jezgro čine cEvin Key i Nivek Ogre. Inspirisani muzikom Kraftwerk-a, Cabaret Voltaire, Throbbing Gristle i ostalih, Skinny Puppy su eksperimentisali s metodama i tehnikama elektronskog snimanja komponujući višeslojnu muziku, u osnovi korišćenjem klavijatura, sintisajzera, industrijskih zvukova, ritam-mašina, živih perkusija, protkanih semplovima. Nastup na HammerWorld stejdžu počinje 10. avgusta u 21.30, a mi slušamo prvu stvar s njihovog prvog albuma iz 1984. Smothered Hope, i ima li bolje preporuke od činjenice da su je izveli pre dve godine na istom mestu, samo što je tada bio u pitanju Main stejdž pre Nika Kejva.
The Hives su garažni rok ili pank bend iz Švedske, koji je izbio na površinu Amerike i Engleske malo posle 2000. iako je postojao skoro dekadu pre toga. Na površinu Mađarske, i to glavnu binu Sziget-a, izbiće 11. avgusta u 18 sati, a dotad slušamo stvar Two Timing Touch & Broken Bones.
Nine Inch Nails su formirani 1988. u Klivlendu od strane Trenta Reznora, jedinog konstantnog člana benda. Njemu generalno pripadaju zasluge za popularizaciju industrial-a. Nine Inch Nails koriste široku paletu žanrova i tehnika zadržavajući pritom karakterističan intenzivan zvuk. Andergraund muzički entuzijasti puno su poštovali ranu aktivnost benda, a sam bend je nastavio da snima nekoliko veoma uticajnih albuma devedesetih i zavređuje internacionalno priznanje. Za priznanje publike u Budimpešti boriće se 11. avgusta od 21.30 na Main stejdžu, a za vaše, pesmom s novog albuma koju trenutno slušamo, Capital G.
Dave Clarke je engleski tehno producent i DJ, često zvan Baronom tehna. Clarke ima zasluženu reputaciju jednog od najboljih tehno i elektro DJeva na svetu, ali je uvek bio autsajder, od burnog detinjstva osamdesetih do žestokog odnosa s medijima danas. Dakle, pošto Nine Inch Nails okončaju svoj nastup na Main stejdžu, pravac Party arena, zato što tamo, već od 22 sata, nastupa Dave, a mi ga slušamo zajedno s mojom prošlogodišnjom EXIT poslasticom, Chicks on Speed, u numeri iz 2004. What Was Her Name.
Faithless je engleska grupa muzičara, čija muzika je opisana kao krosover između trip-hop-a i tehna. Četvoro originalnih članova Faithless-a bili su reper Maxi Jazz, Sister Bliss, vokal i instrumentalista Jamie Catto i producent Rollo Armstrong. Jamie Catto ih je napustio posle drugog albuma, Sunday 8 PM, koji je izašao 1998. Na Glavnu binu izlaze 12. avgusta u 21.30, a vi probajte da se naspavate, pošto slušamo Insomniju.
!!! je bend iz Bruklina i Sakramenta, pionirski u fuzionisanju elemenata roka, elektronike i fanka, s ciljem pravljenja muzike često opisane kao dance punk ili punk funk. 13. avgusta s početkom u 18 sati nastupaju na Glavnoj bini, a mi slušamo stvar koja se zove Heart of Hearts.
Tool je progresivni rok bend iz Los Anđelesa, najprimetniji zbog kombinovanja hard roka s progresivnim strukturama i stihova koji se kreću od pesničenja do filozofskih pitanja. Pojavili su se s teškometalnim zvukom prvog izdanja, kada je tim žanrom dominirao trash metal, a na vrh alternativnog muzičkog pokreta dospeli su izdavanjem drugog dugosvirajućeg studijskog albuma, Ænima, 1996. Posle konstantne evolucije njihovog zvuka i neprekidnih pokušaja da ujedine muzičko eksperimentisanje i vizuelnu umetnost, moći ćemo da ih vidimo početkom septembra kod nas, a u međuvremenu, nemojte im naći zamenu, nego poludite na njihovom ramenu 13. avgusta u 21.30 na Main stejdžu. Pozdrav Simi uz pesmu s njihovog novog albuma, Jambi.
DJ Hell je rođen u Minhenu i smatran jednim od nemačkih DJeva s najvećom reputacijom devedesetih. Njegov eklektični stil razvio se iz brojnih žanrova: dark-a, gotika, Detroit-tehna i elektra, ali je najpoznatiji kao pank DJ. Helmut, kako mu je pravo ime, vodi izdavačku kuću International DeeJay Gigolos i rezident je UltraSchall kluba. Takodje, sarađivao je s Lorenom Garnijeom, a u Party arenu dolazi 13. avgusta u 22 časa; dakle, Tool, pa pravac Pakao. Slušamo stvar Control.
Juliette & the Licks su rok bend vođen američkom glumicom Džulijet Luis. Naši nesuđeni gosti su poznati po eksplozivnim nastupima, a na turneji su od juna 2006. bar do 14. avgusta kada, od 18 časova, sviraju na Glavnoj festivalskoj bini. Na Apsolut radiju svira stvar koja se zove Sticky Honey.
The Killers su alternativni, indie rok bend iz Las Vegasa. Izdali su uspešan debi album Hot Fuss leta 2004, koji je postigao četvorostruki platinasti tiraž. Hitovi s albuma su Somebody Told Me, Mr. Brightside, Smile Like You Mean It, koji smo slušali u prošloj emisiji kao deo post-pank rivajvla, i All These Things That I Have Done, koji trenutno slušamo. Poslednjenastupajući bend festivala Sziget, odnosno onog njegovog dela koji se odigrava na Mejn stejdžu, uzavrelu galamu počeće da pravi 14. avgusta u 21.30.