Novi put » Stray Dogg i Engram 5. jula besplatno u Jagodini

http://noviput.rs/slobodno-vreme/stray-dogg-i-engram-5-jula-besplatno-u-jagodini/

Stray Dogg je alternativna rok grupa iz Beograda formirana 2011. Oformio ju je Dušan Strajnić, poznatiji kao Dukat Stray, nakon nekoliko samostalnih izvedbi i solo nastupa. Danas grupu čini šest članova. Osim Dušana, koji je pevač, pisac i kantautor, od osnivanja su u bendu gitarista Marko Ignjatović, pijanistkinja Jelena Damjanović i violinistkinja Ana Janković, da bi se nakon izvesnog vremena ekipi pridružili basista Vlada Milićević i bubnjar Relja Ilić.

Grupa je u prvobitnom sastavu, posle samo nekoliko meseci vežbe i četiri demo snimka, nastupala kao predgrupa bendovima Chinawoman i Scout Niblett. Ovim koncertima sam i prisustvovao 2011, i napisao:

*  Pass Lutalica (jesam li ja jedini uočio spoj Stray Cats & Snoop Dogg, ne samo imenski, i izvedenicu iz prezimena?) i mila pratnja zalutali su u urbano jezgro, tj. ne bi, da je ono stvarno takvo.

*  Ono što nije izostalo jeste vuča magnoli(ni)jske duži iz tačke JJ (da, dvoslovne) (Cale), koju je zabo Wander (Stray) Dogg (ovoga puta u još milijoj pratnji klavira dovučenog [i] da bi divna divlja dama kasnije imala gde da spusti čašu obnavljajućeg vina), u opštu, ali istinitu, tačku PJ, za+malo nadglasanih ljudi. I, još: (S)he said anticipira belog ježa u koga se nekoliko puta pretvara(m)...

*  O novosadskom nastupu uoči Egzita iste godine, na vašu sreću, nisam pisao, iako je zasluživao.

Ubrzo je snimljen i album prvenac, Almost, koji je objavljen kao samizdat. Tematika je bila uglavnom ljubavna. Par meseci posle toga izlazi spot za prvi singl, prema kom album i nosi ime, pesma Almost, a zatim i spot za pesmu Smile, posle čega je bend krenuo na malu regionalnu turneju.

Fire’s Never Wrong donosi ambiciozniju produkciju, ne toliko u izvedbi, koliko u samom konceptu. Nedavno je izašao njihov, četvrti po redu, spot za pesmu Disappear, koji za je svega nekoliko dana imao više od 5.000 pregleda.

Od javnih nastupa, izdvajaju se oni u Domu omladine Beograda, kao i na brojnim festivalima u gradovima širom Srbije i regiona, među kojima su Kragujevac, Novi Sad i Zagreb.

Pored velikog uspeha u Srbiji, među domaćom publikom, bend je primećen i u inostranstvu. Pesma Drunk sa albuma Almost pojavila se na BIRP-ovoj kompilaciji pesama za jul 2011, dok se pesma She said našla na Mercedesovoj kompilaciji neafirmisanih muzičara, koja izlazi jednom u dva meseca.

Kao predgrupa nastupa Engram, post-pank grandž trio (gitara-glas, bas i bubanj) iz „Svetozareva/Sijetla“.

Koncert u klubu Talir počinje u petak u 22 sata, ulaz je slobodan.

(Americana Night turneja po Srbiji, nedavno započeta u Beogradu, nastavlja se sutradan u Kragujevcu.)

 
Petar Cvetković

Dirty South 500 Vol. 9

Pred vama je deveta dvadesetina petsto omiljenih* pesama prljavih južnjaka, odnosno njihove centralnosrbijanske, pomoravske trećine. # 201-225  *omiljenih, reče crnogorska trećina, a vojvođanska oćuta, pa pretpostavljam da je saglasna, ali ja nisam sasvim; naime, neke od ovih, onih pre i idućih pesama, jesu moje omiljene, a neke su kompromis s onima koje se smatraju značajnim, posebno artisti koje njih dvoje ne objavljuju! B-) Zato sam i uveo autopravilo: jedan artist - jedna pesma, jer i inače ne mogu da se izborim s mnoštvom koje slušam...
Pink Floyd - Astronomy Domine (The Piper At the Gates of Dawn, 1967)
S ponekim, retkim izuzetkom, ovo se može smatrati tipskim početkom muzike koju slušam, mada je gimnazijski prijatelj prisvojio Sida Bareta, kao i Jana Kertisa, pa ih nisam toliko dirao, da ne ispadnem veći kopirant nego što jesam. A i, brate, bio sam metalac, koji još nije raskrstio s verom i okrenuo se astronomiji, kao jedinoj uslovno božanskoj. Shine on You, crazy Diamond, pevano mu je na najpoznatijem njihovom albumu (uz the Wall), Dark Side of the Moon, ali mica je uveliko, beše, bio kod tetke na farmi, uz sporadična solo oglašavanja do kraja 60-godišnjeg života 2006.

Ulver - Another Brick in the Wall (Part 1) (Pink Floyd cover) (Oddities & rarities # 1, 2009)
Bio sam (blek)metalac taman koliko su to ovi norveški vuci, što im ime benda znači; izdajnik, znači. Ipak, možda ne izdam Rodžera Votersa, ako dobijem odeljenje kom bih predavao od 1. 9.

Liaisons Dangereuses - Etre assis ou danser (Liaisons Dangereuses, 1981)
Neka vas ne zavara francuski, ovo je novi nemački talas. Najviše volim kad se ubaci predivlji sax a stvar ritam-mašinska, mislim da je doslovan citat tvita pošto sam ponovo otkrio opasne veze. Sedenje ili ples na srpskom dobija i drugi smisao; sedenje, mislim. Gde je taj akcenat na tastaturi.

Public Image Ltd. Poptones (Metal Box, 1979)
(Prek)sinoć je (zavisno od toga stignem li da napišem ovo do večeras ili ostane za subotu) sex pistol Džon(i Rotten) Lajdon nastupio opet u glavnom gradu, i uglavnom je zbog toga sad ovde. Ova pesma je ovde, umesto prethodno planirane Death Disco posvećene smrti roditelja, jer se kultni jagodinski bend prema njoj nazvao, na šta mi je jedan popbokser replicirao da je poznato da postpank (dab, dodajem) ima afro-jagodinske korene i da bi mu bez mene život bio dosadan.

Malaria! Kaltes, Klares Wasser (Malaria! Maxi, 1981)
Malariju su te godine u Berlinu i osnovale Gudrun i Bettina (ne, ova desno na fotki nije Suzi Su, Betina brije – to bi trebalo da je oblik iako moja logika kaže brija – pazuhe?) i odmah pred nas, koji ćemo se četiri godine kasnije roditi, prosule hladnu, bistru vodu. Dvadeset pet godina kasnije igraću pred mejnom Egzita kao da mi je poslednje što čujem to da je Chicks on Speed izvode.

The Slits - I Heard It through the Grapevine (Marvin Gaye cover) (SONGS, 1979)
Auto-tag otkrio mi je da Marvin Gej ipak nije komponovao ovo slušanje kroz vino. Baret Strong garant je jako obradovan što mu je jedan ovakav sveženski sastav obradio klasik. Kad porastem, biću Ser(Marvin)gej Trifunović koji u kengurskom filmu muva Mariju Karan uz slušanje vina. Počivaj u miru, Ari Up (1962-2010).

The Raincoats - The Void (The Raincoats, 1979)
Kišni kaputi jedini su muški i u ovom sastavu, čak je i praznina ženska, iako sva kipti od punoće.

Warpaint - Baby (The Fool, 2010)
Emily Camile Kokal i družbenice ne nadovezuju se samo na ovoj listi na prethodne ženske ekipe.

Swans - Miracle of Love (White Light from the Mouth of Infinity, 1991)
Young God Majkl Gira (ili mu je đir da se preziva Đira?) & Labudovi i dalje pevaju svoju pesmu, jer ja ne čujem da je ovo obrada Juritmiksa (a nije nemoguće da sam gluv), ali ignorisanoj Eni Lenoks i onom njenom s naočarima za varenje dobro dođe reklama među sugerisanim spotovima. Failure s ovog albuma je bio prvi izbor (zapravo drugi, jer je Avatar s aktuelnog bio baš prvi), ali to kad Petaaron bude pevao u My Dying Bride umesto Aarona, pa preuzme i njegovu uberobradu.

Bauhaus - Ziggy Stardust (Bowie cover) (Ziggy Stardust / Third Uncle 12”, 5. 10. 1982)
Hunger je dobar film u kom igra pauk s Marsa Dejvid a čuju se ovi batcave goti, ali mislim da izvode Bela Lugosi’s Dead; kako god, jasno vam je da prepletenost ovog vampira, kako je hirurg Atila zvao Boija – to treba da je transkript – braneći svojoj ćerci, mojoj gimnazijskoj simpatiji, da ga sluša, i vampira predvođenih imenjakom Marfijem (sada u Turskoj, odakle mu je žena), nije slučajna. Seme petooktobarskog puča posejano je tačno punoletstvo ranije, baš na vreme da sazri.

X-Mal Deutschland - Polarlicht (Sequenz 12”, 1985)
Simpatija ima devet godina starijeg brata od strica, kom me odvodi kolega brucoš pre preko devet i po godina a koji se sekao na ove novotalasne žene. Sad peva karaoke Balkane, Balkane moj…

Мизар - Градот е нем (Кобна убавина / Terrible Beauty Is Born, 2004)
Godinu dana pre izlaska ovog albuma, tog najslobodnijeg leta kada se upiše a još ne krene na fakultet (mada ovo preti da ga ugrozi besposlenošću), čekao sam svog prijatelja klavijaturistu ispred KST-a, da sa svojim tadašnjim bendom Alister (žanr: majurski metal + on) dođe na svirku koju su uveče imali. Čekao i s diktafona slušao, ispostavilo se, poslednji album death metal benda Death, Sound of Perseverance, a na b-stranu sam bio snimio, mislim, Svedožbu Mizara, pa tako i, mislim, verziju ove pesme s jednog od dva njihova albuma izašla oko devedesete. Devedesete osim početka i početak nultih hibernirali su u Makedoniji, iako se nije tresla kao Srbija, i trećom srećom, albumom sete, vratili se dve hiljade četvrte. Eto nama dostojnih novih i dobrih starih pesama u novim aranžmanima. Dve hiljade pete kreću u obilazak Balkana, pa i Kragujevca, i eto klavijaturiste kragujevačkog studenta, mene i benda Kanntilen Ante Portas na njihovom koncertu. Pišući prošli put o Anastasiji, pomenuo sam i skopsko pivo s Goranom Trajkoskim, pa sad neću.

Crni lilihip - Nemoj da bacaš (Disciplina kičme obrađena) (Crni lilihip, 1995)
Music band from Jagodina, Serbia. Played in late 80’s and in 90’s. Ranković bros.

Bajaga & Instruktori - Vreme (Daljina, dim i prašina, 2012)
Devedeset drugog januara dvadesetog veka bio sam na Avali i u zoo vrtu, i kupljena mi je polovna kaseta, tačnije dve, njihovog kulušićkog koncerta. Četiri godišnja doba su u to vreme izašla, i to mi je jedna od poslednjih originalnih kaseta, mračna, tog perioda, mračnog. Mračan je i današnji, ispunjenje želje moje majke da prisustvujemo koncertu u subotu, upitno je (Jagodina je daleko; Apatin je, doduše, još dalje od nje no Bg, ali nije svaki dan pivarin rođendan a mi na inkluzivnom somborskom seminaru s kog bi nas odvezli na nastup B&I kao kasnog leta 2006). Neupitan je, međutim, Bajagin bedž na kačketu Šarlot hornets iz osnovnjaka, koji sam neki dan spazio. Daljinu, dim i prašinu mi je kupila s knjigom pesama, te je ovo moj ponosni rip pesme.

Jadranka Stojaković - あなたはどこに (Vjerujem, 1989)
Što te nema Alekse Šantića možda se i nalazi na ovoj njenoj kaseti koju imamo, ali ova, pomalo bizarna, polujapanska verzija, verovatno ne. Jadranka inače živi, ili je makar živela, tamo. Ovde smo mogli da slušamo celosrpsku verziju u Peščaniku, a i Bojan Pandža je fura. Potrefi čovek.

Eva Cassidy - Autumn Leaves (Jovan Maljoković obrađen) (Peščanik promo JDP-CD, 2008)
Nekad mi je rođendan čestitan ovim standardom, doduše u bezrečitom izvođenju nekoga s etikete Warp, a sad je to lišće opalo, odavno pometeno. Evo, počivaj spokojno, we miss you most of all.

Garbage & Screaming Females - Because the Night (Springsteen & Patti cover) (RSD, 2013)
Zato što noć pripada ljubavnicima a život ne može da čeka. Luković i ja, imenjaka 2, slažemo se.

Kraftwerk - The Robots (The Man Machine, 1978)
Teofil je napustio publi(cisti)ku glavne bine 10. Egzita kad su na istu stupili roboti, nedovoljno humani, nedovoljno Peti Smit, koja je tu nevešto, što je plus, svirala gitaru pre njih. Mi smo prišli bliže iako sam ih, četiri godine ranije – 2005, video kako izvode isti set na Tašu. I opet bih. I opet. Manje je više, i to zna i kreator novog logoa mog ex-fakulteta, i dizeldorfski elektropioniri.

Ladytron - Seventeen (Light & Magic, 2002)
They only watch you when you’re seventeen, when you’re twenty one, you’re no fun, peva sada 35-godišnja Škotlanđanka Helen Marnie, ali ne o sebi, onoliko poželjnoj na omotu svog prvog solo albuma, izašlog jedanaestog juna. Kristalni svet je za mene bio stvoren još kad sam prvi put čuo 17 na kompilaciji pomenutog simpatijinog brata od strica, koga sam proklamovao EBM-likom, jedno dve godne po objavljivanju. U bendu je moja bugarska zemljakinja, say no more.

Roxy Music - Ladytron (Debut, 1972)
Ako ste se pitali (jeste) odakle prethodnom bendu ime, od pesme artrokera Brajana, Ferija i Inoa.

David Sylvian - The Banality of Evil (Nine Horses: Money for All, 2005)
Pre desetak dana, u utorak, išao sam u Paraćin na besplatnu projekciju filma o Hani Arent, u okviru turneje FF Slobodna zona, koja se prošle nedelje zaustavila tamo. Znamo da je banalnost zla sintagma kojom je naslovila izveštaj za Njujorker s izraelskog suđenja Adolfu Ajhmanu. Nisam to znao kad sam posvetio emisiju 2007. Salivanu, kako ga je gazda radija rinejmovao. Japan znate, još jedan artrok bend davnog vremena. Dejvid ga je osnovao, opšte je poznato.

Mayhem - Freezing Moon (De Mysteriis Dom Sathanas, 1994)
Praktičan primer banalnosti zla na koje smo se sekli srednjoškolski, pa i do kraja prve godine faksa i njihove peštanske gaže proleća 2004. Juronimus, kompozitor zaleđujućeg Meseca, nije bio tamo. Burzum ga je ubio uoči izlaska ovog albuma, te je juro-porodica tražila da se sa snimka izbrišu njegove bas deonice. Ovih godina dočekao je da se nađe na avionu norveškog prevoznika, a ovaj na slobodi, iako je sve vreme iz zatvora izdavao albume, a i kupio imanje za budući život.

Deafheaven - Dream House (Sunbather, 2013)
Mayhem ste čuli kako zvuči, znate kako zvuči MBV, e pa ovima dobro ide kombinatorika, a bogami i igra reči, jer na omotu u tri reda piše: sun, bat, her, i to su upravo reči koje lepo opisuju.

Killing Joke - Democracy (Democracy, 1996)
Island obustavlja pridruživanje EU, na tamošnjoj nacionalnoj TV, DSS ispisuje kajron čestitke, tako otprilike glasi tvit koji sam sinoć fejvovao. I’m sorry, democracy is changing, ako to peva. Ostalo o njima znaju svi kupci istorijskih dark i gothic kompilacija s jagodinskog skvera 2002.

Sentenced - No One There (Desolate Single Version) (No One There CD Single, 2002)
Henekeovu Ljubav sam konačno odgledao ove nedelje, neizbežno se setio ovog spota i rešio da ne litnu s liste za koju vlada velika konkurencija. Ipak im je ovo poslednja pesma na poslednjem albumu, u skraćenoj verziji doduše, vesnik kraja bujnog talasa finskog ljubavnog metala. I kompilacije.
download                                                                                                                                                                                                                           << Prethodnih 25
http://www.dirtysouth.me/2013/06/dirty-south-500-vol-9/ ima prioritet objavljivanja; izvinite, dragi posetioci!

Lajk lajk lajk! Da dobijem tu izlaznu kartu.

https://www.facebook.com/photo.php?fbid=580395891992718&set=pb.428926557139653.-2207520000.1370901764.&type=3&theater

Dočekan datum (izlaska albuma skautkinje Niblet); MOZAIQ br. 112, V 2013.

Bernhard, Sioran, Soderberg, Krstev

http://www.mislitemojomglavom.blogspot.com/2013/05/and-everything-is-going-fine.html
Sioran je nešto slično rekao odgovarajući prijatelja, koji se na kraju ipak ubio, od samoubistva, o oslobađajućoj pomisli da je u svakom trenutku moguće, a zašto bi onda.. mislim, kad Bernhard kaže da samo dugački /i mučni/ životi imaju iole smisla, onda stvarno... gledam. /nisam još, prim. PCK, 4. VI/

p. s. ipak čuj onih naših 500 pesama pre suicida, ako nam muslim. hakeri definitivno ne sruše sajt.

Niko ne igra baš kao moja ratna braća

http://mislitemojomglavom.blogspot.com/2013/05/var-no-one-dances-quite-like-my.html
Istina! (Mada se el dope odrekao iste u korist Akcije!) Omiljeni kopenHaški sastav /jer sam od drugog, čini mi se, čuo samo jednu stvar, koju si furao? (jer drugi ne izdaje Sacred Bones?)/, kako ne pasti na /onakav spot za/ Brodermordet? (Znamo se, verovatno ove gejeve mešaš s novim Deafheaven! :)) S albuma bih izdvojio Motionless Duties i Pictures of Today/Victorial /to ću tražim da mi pevaju sutra na 10-godišnjici mature, već sam odneo majicu na štampu Shaking the Habitual -- speaking of WITCH, je l' si čuo onaj Marš na Drinu zvuk u Fracking Fluid Injection? (Light Asylum večeraske u Zg-u!)/ -- jbt, šta sam sve strpao u komentar, ko Panović kad piše za vikend Danas.

Gde god nađeš zgodno mesto, tu Shaking the Habitual blagorodno komentariši...

http://www.taksidermija.net/2013/05/the-knife-shaking-habitual.html
Da, stvarno jebeš muzikalnost /mada, nije da je nema/ zarad revolucionarnosti /kakve veze ima što je na tragu Psychic TV (ako se to sluša u Daft Punk kružocima), nije važno ko je prvi, već ko dalje stigne u usavršavanju koncepta, pa makar usavršavanje značilo dekonstrukciju/... uvek je tu pomenuti d. p. /izvinjavam se ako je prikaz pokudan, ne mogu sad i to da čitam/, posebno ako se ima trogodišnje dete i još uvek živa baba, kao što ja nemam, da se sluša zajedno s; u potpisu, Nenarodni nenarodski (Obr)nut Popboks.
http://www.popboks.com/article/29545
Jer ne ide da album veka stoji bez komentara, evo šta sam sinoć napisao/objavio o The Knife – Raging Lung (Shaking the Habitual, 9. 4. 2013) And that’s when it hurts, when you see the difference, it’s a raging lung, and a difference, what a difference, a little difference would make. To su ti stihovi koje kvotuje KDA, a brat joj, jemčim, razume, pošto se žali da obično ne razume o čemu ona to peva (zato ne pevam, dovoljno što nerazumno pišem), jer je od njega i pokupila literaturu prepisavši bibliografiju njegovih ženskih studija. Ja samo mogu da potvrdim da je Full of Fire singl god, da se neizmerno radujem kad u spotu prepoznam stokholmske ulice kojima sam vozio bajs, ali da mi je tribalni ritam pobesnelih pluća prvi privukao pažnju prilikom premijernog preslušavanja; a tek kad onako otpeva ovakav refren, postaje jasno zašto mi Zola više nije omiljena. Karin je voli, vodila ju je na turneju kao Fever Ray, a izgleda da voli i Srbe, s obzirom na ф u the Kniфe i pominjanje lutrije geografije u ovoj pesmi, pa mi recite da podtekst toga nije Косово је Србија. I recite mi da ovaj leptir, baš s ove fotke, nije onaj evrovizijski od sinoć (za Norvežanku sam glasao, ipak). http://www.dirtysouth.me/2013/05/dirty-south-500-vol-6/
http://mislitemojomglavom.blogspot.com/2013/04/the-knife-shaking-habitual-mute.html
A Full of Fire, singl /2023/ god? Čekaj, nisam, niti ću čuti novi Flaming Lips, mada sam skinuo /jedan Gale Kerber je dovoljan poznatom kosmosu/, ali mi je nezamislivo da je 3+ ocene bolji, čak i ako se izuzmu izuzete i nezasluženo nepomenuta... ,-( Without you my life would be boring opisuje se kao japanska čajanka u recenzijama koje nisi čitao, a Networking kao ovaj moj rad sad, nemušta posledica dugoočekivane, a izostale tvoje katarze.
http://iglepad.wordpress.com/2013/04/08/the-knife-shaking-the-habitual-2013/
(Bez komentara, slažem se!)

Zeleni dan (pokušaj dobijanja k-art/njig-e)

I mada Sioran ne voli vedar dan
verujem da protiv zelenog ne bi imao ništa.

Dirty South 500 Vol. 6

Svi mi koji smo ostali kod kuće da prvi čujemo šesti deo petsto pesama pre suicida, jer su odlasci na ušća demode. There's only one way to soothe my/yr soul, # 126-150
Soap&Skin - Sugarbread (Sugarbread EP, 2013)
Austrijanka Anja (volim te! Goblin) pokazuje da su 23 godine sasvim dovoljne za dobar mrak, ako imaš pravilne crte lica, lepu kožu i intimo sapun (ako nemaš). Mračili smo mi i s manje, a verujem da je i ona.

CHELSEA WOLFE - I LET LOVE IN (Nick Cave & the Bad Seeds cover) (Demo, 20XX)
Juče sam fejvovao tvit koji kaže da ova death-industrial diva (takve najviše/jedino(?) volim) uskoro nastupa u Sankt Peterburgu. Stanite, ne preskačite je, siguran sam da će viknuti Free Pussy Riot.

Vår - Brodermordet (At War for Youth 7", 2012)
Vårljivo leto ’12, Petar Cvetković proveo je i u Kopenhagenu, odakle je ovaj koldvejv gej-kvartet (gejvejv). Voleo ih je i pre (no homo), ali po povratku nije imao druge nego da ih voli još više s obzirom na obilazak.

Yann Tiersen - The Gutter (Skyline, 2011)
Ovo nije ona verzija koju sam slušao penjući se Bulevarom oslobođenja na Vračar, praveći se da nisam poranio jedno četiri godine u barselonsku Ramblu, nego da je baš meni među slučajnim prolaznicima sviraju 2012, ali je jedna od najboljih pesama ikada, a čak nisam siguran je li izvedena na Kolarcu. Oluk.

Zola Jesus - Diamonds (Rihanna cover) (Sacred Bones present: Todo Muere Vol. 3, 20. 4. 2013)
Sve umire, sugeriše nam naslov već trećeg dela kompilacije koju moja omiljena izdavačka kuća izdaje za Record Store Day, ali njih dve, obrađena i obrađivačica, dijamantima su se izborile za večnost. Manifest destiny nije na listi zbog ove obrade, nije je izvela u Zagrebu, ali izvešće je, valjda, najesen u Rejkjaviku.

The Holydrug Couple - Je T'aime Non Plus (Jane Birkin & Serge Gainsbourg cover) (Todo Muere 3, 2013)
Čileance Föllakzoid preferiram u psiho-kraut-spejs partiji preferansa koju igram s njima i ovima, isto tamošnjima, koji su, obradivši istorijski duet, kaširali preferirane, bolje rezonirajući s karakterom liste. Eto me najesen u Solunu ako ne stignem jagodinskim vozom na Island. Uz zaposlenje+razumevanje direktora.

Fugazi - Blueprint (Repeater, 1990)
Biću iskren, nije da inače nisam: Evens, the, bend koji Mr. Dischord tvori sa svojom suprugom, moja je šolja čaja, jer sam pretežno čovek svog vremena. Dilaver je još onda imao ispisane nazive benda i albuma oko zvonceta (znate li bolje mesto da piše repeater?), KDA (vidi idući bend) citira neke stihove ove pesme (čuj iduću stvar), što su za mene nesporne reference, a i kultni potencijal ove instance je nedvosmisleniji.

The Knife - Raging Lung (Shaking the Habitual, 9. 4. 2013)
And that's when it hurts, when you see the difference, it's a raging lung, and a difference, what a difference, a little difference would make. To su ti stihovi koje kvotuje KDA, a brat joj, jemčim, razume, pošto se žali da obično ne razume o čemu ona to peva (zato ne pevam, dovoljno što nerazumno pišem), jer je od njega i pokupila literaturu prepisavši bibliografiju njegovih ženskih studija. Ja samo mogu da potvrdim da je Full of Fire singl god, da se neizmerno radujem kad u spotu prepoznam stokholmske ulice kojima sam vozio bajs, ali da mi je tribalni ritam pobesnelih pluća prvi privukao pažnju prilikom premijernog preslušavanja; a tek kad onako otpeva ovakav refren, postaje jasno zašto mi Zola više nije omiljena. Karin je voli, vodila ju je na turneju kao Fever Ray, a izgleda da voli i Srbe, s obzirom na ф u the Kniфe i pominjanje lutrije geografije u ovoj pesmi, pa mi recite da podtekst toga nije Косово је Србија. I recite mi da ovaj leptir, baš s ove fotke, nije onaj evrovizijski od sinoć (za Norvežanku sam glasao, ipak).

David Bowie - Heroes (Heroes, 1977)
Mi deca sa stanice Zoo (koju je opevao i Jootoo) knjiga je koja mi je preventivno uzeta iz biblioteke krajem osnovnjaka. Kristijana F, čija je to autobiografija, imala je ovu ploču i išla na njegov koncert (ne sećam se da li baš u diskoteku Sound, u koju su inače izlazili; verovatno ne, već tad je bio veliki DB), a Ema Votson i “Kevin”, u The perks of being a wallflower, ne znaju u autu ko peva, ali im se dopada. Takav sam ja bio krajem veka, u međuvremenu sam čak pronašao jednu baš Kristijaninu pesmu na kompilaciji Berlin 80, ali ona, osim posvećene signifikantnosti, ipak ne narasta do antologijske svevremenosti Heroja.

Cat Power w/ Iggy Pop - Nothin But Time (Sun, 2012)
Trideset pet godina kasnije (ništa sem vremena), Čen Maršal poželela je da snimi rimejk Heroja, koji jasno referira ali i dalje nije obrada, sa samim Dejvidom, ali izjalovilo se u korist pank popa Igija. Petru je drago da jeste, jer je postojala makar mala nada da će bicikliranje u funhouse Grena Lund ishoditi izvođenjem blajhane i ostrigane mačje snage na scenu. To se nije desilo, ali ipak mi je draže što duet ima ove činioce.

Trust - Sulk (Single Edit) (Arts & Crafts Sampler Vol. 8, 2012)
Maya Austra i kanadski hipster, koji uistinu ima glas kao moj imenjak Heppner (Wolfsheim notirajte ne bude li mesta ni za njih), takođe uskoro nastupaju u Sankt Peterburgu (sada u Sacred Bones dresovima podrazumevanog natpisa Free Pussy Riot), ali sveži sintpop stare škole nadasve je samodovoljan. Tanz.

Tiamat - Thunder and Lightning (The Scarred People, 2012)
Ogrebani, ne uplašeni švedski ljudi (mada je ćelavi vanzemljak van zemlje, kod solunske cure (znam sve tračeve)) svakako imaju značajnijih pesama (videti folder gimnazijski gotik) od ove stadionski zarazne, koja je bila namenjena pevačevom sajd-projektu Lucyfire, u kojoj se čak i ne pominje a girl from Serbia kao u jednoj drugoj albumskoj, ali izostala je kompilacija najboljih pesama 2012, pa ih zato sada forsiram.

The 69 Eyes - The Chair (Live) (Helsinki Vampires, 2003)
Helsinški vampiri (iz odbora za ljudska prava) ugrizli su me na 1. Egzitu, kada sam kupio neki italijanski časopis s CD-om na kom je bila upravo ova stvar, doduše studijska verzija. Kad su i lično došli na đavu, ja nisam, pa sam im krenuo u grad da ih tražim, a oni našli da album snimaju u Stokholmu, gde ih ne videh.

Katatonia - The Racing Heart (Dead End Kings, 2012)
Evidentno je da, kao i zemljaci im Švedi odmalopre (ni jedne, ni druge, ni Opeth nemaju u stok-pabu), imaju značajnijih pesama (videti isti onaj folder), ali i ova je dovoljno dobra i sigurno bi bila izvedena u Budimpešti 2005.

Shining - For My Demons (Katatonia cover) (Lots of Girls Gonna Get Hurt EP, 2012)
Depresivni suicidni blek metal kome je od koncertne seče ostao katatonični nemetal. Onaj plemeniti.

H. I. M. When Love and Death Embrace (Live At Finnvox Studios) (Tears on Tape, 2013)
His Infernal Majesty, ako ste se pitali šta znači. U prvom redu, ako ste se pitali gde sam bio probivši se kroz masu 2006. Tezgaroška verzija, jer nemam kako da prebacim njihov prvi album s originalne kasete.

Anathema - Alternative 4 (Alternative 4, 1998)
Imao sam kako da prebacim ovu pesmu s originalnog poklon-diska. Posveta se, očekivano, nalazi na stranici stihova Lost control, i iako sam zbog toga i izbegavanja singlova i naslovnih numera hteo da ubacim baš nju, ipak je ova autohtona vrsta, kakvih nema mnogo u metalu. Liverpul ima nove Bube, a ja sam imao sagovornika u Denijevom blizancu Viniju Kavani, posle njihovog peštanskog nastupa te 2006.

Hope Sandoval & the Warm Inventions - Clear Day (Bavarian Fruit Bread, 2001)
Sioran, kao ni ja, ne voli baš vedre dane, osim otpevane mazznim nadanim snom toplih izumitelja srca.

Bitipatibi - Strela (Lešnici divlji, 14. 2. 2013)
Uni bi pa joj bi da mi svoj debi pokloni, pa su tako, šest dana po objavljivanju, lešnici završili u mom poštanskom sandučetu. Odonda spavam uz njih. U početku bih zaspao pre pretposlednje strele, ali s porastom temperature, dešava se i da ih dvaput obrnem pre nego što zaspim. Na sreću i tugu. Strela u srcu zbilja sve pokreće. Naizgled krvareća i brutalna, a u stvari tako dostojna metafora ove dečje pesnice.

Lush - Desire Lines (Split, 1994)
4ad nekako dođe kao prirodno okruženje da opkoli strelicu. Album nije split, niti je splitski; tako se zove.

Depeche Mode - Freelove (Exciter, 2001)
Rembo kaže da niko nije ozbiljan u sedamnaestoj. U sedamnaestoj možda i nisam bio, ali kad sam za 17. rođendan 2002. dobio ovaj naručeni poklon CD, svakako sam postao. I na koncert ne otišao. A pre četiri godine smo čak i karte kupili, ali kad ti se ne da, a ovde si samo da bi pružio slobodnu ljubav… Z. Panović kaže da s ovog albuma valja samo Dream on. Samo sanjaj, glavni uredniče, ja disk bio naručio zbog ove.

K. K. N. Majka nam je noć (Manifest, 2011)
Uroš ih ne voli jer nije čuo ovu, jedan komentator me na ovom sajtu hejtuje jer su mi se našli na listi ‘11.

Kinovia - Dorothea (Knjiga Pelinova, 2007/8)
Neofolk na srpskom, neki od najlepših stihova srpskog jezika; jagodinskih bardova, svakako. Čast je čuti.

Veljanov - Fly Away (The Sweet Life, 2001)
Alexander je osamdesetih prošao kroz makedonska vrata javivši se na oglas Nemca Ernsta Horna, kojim je ovaj tražio pevača sklonog eksperimentisanju. Crnotalasna istorija (postoji li druga?) tako je dobila Deine Lakaien. Into my arms sam čuo (i video) u sedmom polugođu srednjaka, ali i onoliko puta otad, pa sam sad dohvatio ovu koja mi je pri ruci, a jako je volim. Njen lakej-oglašivač, nadam se, neće mi zameriti.

Anastasia - Passover (Before the Rain OST, 1995)
Premin na red dolazi taman kad sam se umorio. Takvi smo bili i tokom devet dana pomenutog 1. Egzita, ali kad smo naišli pred glavnu binu s koje se začulo како кедар разгранат a ono drvo zdesna simuliralo isti, desio se preokret, pravi početak mene s ove liste i start veka, iako je pesma izašla šest godina ranije. Pre kiše je jedan od mojih omiljenih filmova, verovatno omiljeni iz bivše YU. Nedavno preminuli američki kritičar, čije ime sam nažalost zaboravio (pitajte Alekseja Kišjuhasa), visoko kotira isti na svojoj bitnoj listi. Goran Trajkoski ime je koje ne zaboravljam, koje peva ove stihove i komponuje ovu uzvišenu umetnost. I nije trgovac, kako odgovara dok mi u Skoplju uz pivo poklanja potpisani Nokturnal avgusta 2010. Hvala! Veljanov (da, ovaj prethodni) ga je zato i vodio na svoju nemačku turneju, a stiže i da komponuje za pozorišne predstave i Bioskopiju, svoj novi sastav s Elenom Hristovom, koju slušaoci Baklave dobro znaju.
download                                                                                                                                                                                                                           << Prethodnih 25
*sinoć objavljeno na http://www.dirtysouth.me/2013/05/dirty-south-500-vol-6/

Dirty South 500 Vol. 3

Uskršnja pesmarica eparha pomoravskog kojom se zatvara prvi krug nesvetog trojstva prljavih južnjaka. Zakoračite u mećavnik lavine.
# 51-75
Leonard Cohen - Avalanche (Songs of Love and Hate, 1971)
Citiraću se iz teksta prvoobjavljenog ovde: kad je bio njihov vršnjak (33-godišnjaka), kudikamo rafiniranije revolucionarno (i)stupio je na muzičku scenu; relativno kasno, posle mnogo godina pesničenja, koje je ostalo glavno, što ne znači da je muzika na bilo koji način sporedna, naprotiv! Kraj citata, početak čičinog trećeg albuma, prvog koji sam čuo, objavljenog četiri godine nakon debija. In my secret life je trebalo da se nađe ovde, jer sam je šerovao uoči beogradskog koncerta kao omiljenu, ali ova mi je nekako priličnija, a i Olja Bećković ima običaj da je pusti dok se javljaju gledaoci nedostojni da je čuju. Dostojni ne zovu. Tajanstveni Kanađanin jevrejskog nosa (što je pravo čudo s obzirom na to da je Jevrejin) ne bi.

Tuxedomoon - Litebulb Overkill (Desire / No Tears EP, 1978)
Baron Brown, kako voli da se zove u jednoj drugoj pesmi, komponovao je i izveo ovu na prošlogodišnjem beogradskom koncertu njujorških bestalasnih post-a-avant-pankera. Ne da sam bio. 21. 2. 2007. jesam, ali ne sećam se jesu li je izveli, jer mi se mantalo, sve mi se mantalo, usled pelinkovca i piva u Manježu. Blaine, moj FB-prijatelj a u slobodno vreme između ostalog i violent violinist, ima grčku curu. Tamo i živi.

Uncle Acid (and the Deadbeats) - Poison Apple (Mind Control, 2013)
The Deadbeats su ostali na Rtnju, te nisu potpisani na omotu, ali zato je tu ujka Kiselina (a izgleda da je svaki takav), psiho delija, koji inklinira neveselim sedamdesetim rendajući otrovnu, a zlatnu, jabučicu.

Klinik - Moving Hands (Live) (End of the Line, 2001)
Belgijanci Dirk Ivens i Eric van Wonterghem, i još jedan-dva FB-neprijatelja, restrukturirali su stečajni Absolute Body Control u pionirsku EBM Kliniku 1985. Ne treba onda da čudi što sam se te godine i rodio. Dirk i dark drug mu i dan-danas, s pauzama, nastupaju s čalmama, ako se tako zovu fantomke od zavoja, o čemu svedoči i ovogodišnji dostojan album, ali i plakat za moju prvu suterensku žurku novembra 2005. Ivens se, znajte i to ne bude li mesta na listi i za njih, prokreirao kroz bučniji Dive i najbučniji Sonar. Eto.

My Dying Bride - Under Your Wings and into Your Arms (34.788 %... Complete, 1998)
Engleska ima svoje nesveto doom-doom trojstvo. Umiruća mlada najmanje je otekla od izvora, iako je ovim albumom iskazala spremnost i sposobnost promene. Metalci u publici, poznato je, imaju najmanju sposobnost menjanja, te eksperimente spremno očekuju uvek isukanim nožem. Ja nisam taj, ja širim krila i ruke ovom albumu i pesmi, ali bili smo onolika manjina pred Egzitovom metal binom da je izvedu 2009. Aaron, pevač koji uvek i iznova umire na sceni, inicirao je obrađivanje Portishead-a i Swans-a, pa vi vidite.

Crystal Castles - Sad Eyes ((III), 2012)
Tužnooka Alisa u zemlji Stakla nepoštedno skače u publiku, a onda šamara kad je izvataju. Bradati kosijaner radi, kao pisac-matematičar Luis Kerol, na izradi elektropankoidne zemlje čudesa od seksa. Dancing with tears in my eyes (za slučaj da ni Ultravox ne upadne na listu). Kašteli u kristalnom sjaju.

Minimal Compact - New Clear Twist (The Figure One Cuts, 1987)
Izraelci igraju neodoljivi nuklearni tvist za belgijske birokrate iz kultne izdavačke kuće Crammed Discs. This scent of love sam, istina, prvu čuo, jer se prodavala na jagodinskom skveru kasnog leta 2002, ali ipak.

Death in June - The Accidental Protégé (Rose Clouds of Holocaust, 1995)
Od akcidentalnog protežea do dentalne proteze, to je moj put poslednjih osmak godina. Holocaust tu nije onaj pravi, ipak im je logo kosturska glava na pozadini duginih boja. Neo-folk u svom najfinijem. Di6.

Lacuna Coil - Cold Heritage (Unleashed Memories, 2001)
Italijanski gotik metalci izdaju svoj drugi album godinu dana pre no što im upoznam pevačicu kupujući Metal Hammer, na čijim je koricama, preskačući beskućnike atinskog trga Sintagma. Beše to najlepša, a mislim na nju kad kažem najlepša, repriza reprize dočeka, budimpeštanski festivalski nastup te 2004.

Sky Ferreira - Everything Is Embarrassing [Ft. Blood Orange] (Ghost EP, 2012)
Vidi fotku, uzmi vodku. Nije baš sve sramotno. Posebno ne najbolja stvar prošle godine. Njujorčanka.

Gliss - Weight of Love (Hunting EP, 2012)
Prošlo je vreme Amerikanaca u Parizu i Engleza u Njujorku, ovo je doba šugejz Dankinja u Los Anđelesu.

Front 242 - Funkhadaffi (John Peel session, 1986)
Gadafijevo smaknuće donelo izuzetnu gledanost ove pesme. Pil još onomad imao uvo za EBM Belgijance.

Clan of Xymox - Jasmine and Rose (Creatures, 1999)
Holandija darkvejv konjicu za trku ima. Akademija nam je onoliko noći protraćila na ples uz kas pre nego što ih je DJ Gavra konačno doveo u gl. grad kasne zime 2009. Bi rano za tugu, kasno za sreću, ali igrasmo.

Nina Kraviz - Tanya (I’m Week, 2010)
Ruskinja, zubarka i slobodna zidarka svedenih udubljenih kuća (bukvalno sam preveo žanr). Mačka i pol.

Kate Bush w/ Elton John - Snowed in At Wheeler Street (50 Words for Snow, 2011)
Majčina vršnjakinja (guglam da je godinu dana starija) i predstavnik LGBT populacije, zvuči kao sigurno mesto na listi i da nije odrasli alt. rok. I da nije soft as snow, but warm inside. Ali, jeste sve to, i više.

Marduk - Oil on Panel (Woven Hand cover) (Souls for Belial, Swedenrock Single 2012)
Samo švedski satanisti i mogu da obrade bezmalo Jehovinog svedoka promenivši svega par reči teksta. Te ga love umesto da svedoče i vole. E pa tako nam i treba kad smo ulovljenog Dejvida Judžina Edvardsa pustili bez potpisa i fotke, neka sada skandinavske hulje razlivaju na panel ulje. Baš kako treba.

The Kills - Black Balloon (Midnight Boom, 2008)
Kilsi sinonim su za kul, zato smo i organizovali foto-op-sesije poistovećivanja. Alison ona, ja on, i obrnuto, na otvorenom iako se revitalizuje garažni rok. Crni balon nije tako kul, to je njihov izduvano-odleteli frend džanki. Imajući emisiju te godine, neću kriti, neke druge stvari su mi bile favoriti, ali evo sad pozdravne.

Fields of the Nephilim - Celebrate (Live) (Ceromonies (Ad Mortem Ad Vitam), 2012)
Karl Mekoj (to bi trebalo da je srpski transkript za McCoy), proklamovani dr, verovatno nije nepismen kao ovi naši, i ovo ‘o’ na mestu ‘e’, na omotu duplog živog izdanja, verovatno označava sumerske ceremonije. The Nephilim mi nikad nije bio omiljeni album (bio sam predškolac), mada je tamo Love under will, ali kad sam u JAlt. KC “Zdanje” čuo ovaj bas kojim počinje b-strana ploče s Cele, brate, reših da uvrstim baš nju.

M. I. A. Born Free (MAYA, 2010)
Tamilska tigrica rođena slobodna da sempluje Ghost Rider Suicide-a, a Martin Rev joj čak gostuje u Večeri s “Ivanom Ivanovićem” 3013.

Neneh Cherry & the Thing - Dream, Baby, Dream (Four Tet Remix, Suicide cover) (Cherry Thing Remixes, 2012)
7 sekundi ovog remiksa obrade dovoljno vam je da čujete da je svaka od instanci Stvar, a ne samo Mats Gustafson. Uostalom, kad je mlatarao svojom stvari (saksom) Beogradom, duvao jak vetar, a ja se kupao.

The Twilight Sad - I Became a(n acoustic) Prostitute (The Wrong Car (Exclusive Version), 2010)
Škotski šugejziri čuli akustičnu verziju Autoparkove Obale pa poželeli da i sami probaju. Ako, pozdravljam.

Lou Barlow - Home (emoH, 2005)
Emoh mi piše kad me zove kuća, jer sam premlad za juniora dinosaursa, a Maskis ima predugu kosu i boravak kod roditelja, što bih hteo da izbegnem. A i taj lepi omot, kao put kući, a u stvari penetracija.

Moonspell - Can't Bee (The Butterfly Effect, 1999)
Da, ne može pčela. Sve je svuda, efekat leptira. Portugalci eksperimentišu praveći otklon od mračnog metala ranijih radova (vidi MDB), mi imamo pokus s NATO-om. Nekad omiljeni bend, pet puta viđen uživo, nijedanput ništa s ovog albuma čuto. Doviđenja. Pevača i kompozitora ove pesme, Fernanda Ribeira, pohvalio sam što sluša Antony and the Johnsons dok mi je potpisivao plakat Erika Bardona na nastupu u Budimpešti. Isto kao ja, voli Koena i Kejva, dopašće mu se što počinjem i završavam njima.

Kylie Minogue - Confide in Me [Live in New York] (North American Tour EP, 2011)
Ova stvar, više nego duet sa zemljakom koji sledi (zemljak, ne duet), uvela me je u njen tabor. Kasnije saznajem da su je za nju uobličili Pet Shop Boys, što bi verovatno bio razlog protiv ulaska u tabor. Šta vam je, ja sam te 2006. Moonspell radije četvrti put slušao na Eksplozivu, nego istovremene Bojse na Mejnu Egzita. Sistersi su je uživo obradili, i to valjda nešto govori. Ipak, na Tašu im ne bi pomogla i da su izveli lično nju.

Nick Cave and the Bad Seeds – Push the Sky Away (Push the Sky Away, 18. 2. 2013)
Umetnik je fakat prisutan. Nik je ovako okončavši aktuelan album ne samo odgurnuo nebo odloživši njegov pad na nas, nego i izgurao moju omiljenu stvar svih vremena, We came along this road, s ove liste. Nadam se da ćemo se makar gde sresti i treći put, da mi je otpeva na uvce dok mi na drugo gudi “zloslutna violina” Vorena Elisa. Sa žaljenjem konstatujem da ga je, stopama Blikse Bargelda (jer je geld ionako oduvek bio u Einstürzende Neubauten; a tek kad Alva Noto calne zelene…), napustio i jesenas opet viđeni Mik Harvi.

download                                                                                                                                                                                     << Prethodnih 25
*prvoobjavljeno na http://www.dirtysouth.me/2013/05/dirty-south-500-vol-3

Atheist Rap, Eyot i Goatmare and the Hellspades 26. aprila u Jagodini

http://noviput.rs/slobodno-vreme/atheist-rap-eyot-i-goatmare-and-the-hellspades-26-aprila-u-jagodini/

Tri solidna benda nastupiće u našem gradu poslednjeg petka u mesecu, ali ne zajedno, ni s poklapanjem, jer prvi nastupa već u podne, i to besplatno, a ostala dva u narednih trinaest sati. Evo o čemu se radi.

”STUDIRAJ I DŽEZIRAJ” – DAN OTVORENIH VRATA, u 12 h – Koncert niške postrok grupe EYOT, jednog od najperspektivnijih srpskih džez bendova, u parku Fakulteta pedagoških nauka. Džeziranje na otvorenom, promocija fakulteta, gosti iznenađenja… Neka godina velikog jubileja, 115 godina obrazovanja učitelja u Jagodini – 20 godina fakulteta, bude u znaku džeza!

A od 21.30, u klubu “Talir”, nastupaju novosadski pankeri “Atheist Rap”, kojima posebno predstavljanje nije potrebno, i pančevačko-beogradska (pred)grupa “Goatmare & the Hellspades”. Bend je nezvanično počeo sa radom krajem 2009, kada izlazi i prvi album “Demo of the dead”. Ideja je bila ukomponovanje agresivnosti i tematike horror punk-a, melodije i ritma rockabilly i doo wap muzike i morbidno-smešno-bolesnih tekstova u jednu celinu. Novi album “13 ways to Die” može se čuti na Bandcamp stranici grupe.
Reč-dve ipak i o Novosađanima. “Atheist Rap” osnovan je pre 24 godine, a afirmisan već debi albumom “Maori i Crni Gonzales” četiri godine kasnije. Izdali su još 4 albuma, best of, DVD live izdanje i album uz monografiju povodom 20 godina postojanja benda. Sarkastičan humor i kritički odnos prema vlasti je univerzalno potreban i primenjiv na ovim prostorima, tako da već godinama pune klubove po regionu.

Ulaz je 400 din.

Petar Cvetković

Mrak na rubu Dorćola (MOZAIQ br. 111, IV 2013)

24. rođendan Nike Roze Danilove (PCK V)

Živa bila, Isusice Zolo! Kako je to lepo - tačno si 4 godine i 2 meseca mlađa od mene, a pre svega god. i 5 dana uveličala si Veliki petak Zagrebu, u kom sam gostovao zbog tebe; i opet bih ako ti baš ne bi ovde (potpuno te razumem)! Bila je to prava mala Crna proslava, al', eto, kao i tvoju kohabitaciju s Ukletom losanđeleskom Vampirkom, zaboravio sam da ubacim Dipeš mod; istina, njih sam se tek sad setio (doduše, tu su 2 (ne)originalna člana, Vince Clarke i Martin Gore, poznaćeš im inicijale na 13. mestu), a LA Vampires i ti ste bili planirani! Videćeš se zato na 1. mestu u sazvežđu M83 i mom ponovo otkrivem crnom srcu, a onda i u novofrancuskoj Orbiti (ako te Orbital dovede na Belgrade Calling, zaboravljam na cenu i idem i na otvaranje, a ne samo opet na tragične idole Paradise Lost i Sisterse, takođe prisutne na listi), te solo kako daviš dinastiju na danu prikladnom 23. mestu; tu su i sestre nazvane prema mojim psićima (ili beše obrnuto?) Coco i Rosie pošto si ipak bosa i Nova nastupila 2 dana pre Uskrsa kako i dolikuje nekome tvog prezimena, a imena! Hteo sam ja da te stavim u Taxi do Meseca i samo vama posvetim kompilaciju jer sam jedino tebe onoliko slušao poslednje nedelje, nešto manje njih, a mnogo manje malobrojne treće, al' se plašim da te ne potrošim (mada prizivaš u Run Me Out) iako izgleda da nikad neću; Moonspell sam isto tako mnogo voleo, omiljeni mi bili, potezao triput u Budimpeštu i dvaput ovde, a sad, da ih ne vidim... da im nije ove 69 eyes sound-alike pesme s još neizašlog albuma, ne bih ti ih ni puštao! Type O Negative sam morao (omaž propuštenom, prerano preminulom imenjaku) i, uopšte, trudio sam se da te smestim u odgovarajući mračni kontekst; ma, čućeš već...

1. M83 - Intro (ft. Zola Jesus) (5:17)
2. Austra - Identity (5:03)
3. Poliça - Violent Games (4:12)
4. Orbital - New France (ft. Zola Jesus) (4:47)
5. Novo Homo - Prinzessin (3:29)
6. The Nefilim - Venus Decomposing (6:06)
7. The Sisters Of Mercy - Driven Like The Snow (6:28)
8. Block Out - Čarobni akord (3:21)
9. Der Klinke - She's Lost Control (Live) (4:49)
10. The Jesus & Mary Chain - Blues From A Gun (Live At Sheffield A, 28th March 1992)
11. Battles - My Machines (ft. Gary Numan) (3:55)
12. Paradise Lost - Year Of Summer (4:16)

13. VCMG - Spock (5:39)
14. Tuxedomoon - No Tears (5:40)
15. Moonspell - White Skies (3:30)
16. Type O Negative - Everyone I Love Is Dead (6:11)
17. Nosferatu - Lucy Is Red (5:03)
18. Laibach - Das Spiel Ist Aus (4:21)
19. Kate Bush - Wild Man (4:10)
20. Ivana Picek - After Hours (Velvet Underground cover) (2:12)
21. ††† (Crosses) - Fron†ier (4:01)
22. EMA - California (4:35)
23. Zola Jesus - Sink The Dynasty (3:20)
24. Coco Rosie - Good Friday (4:23)
25. Videododir - I Wanna Be Your Dog (4:26)
26. Grinderman - Worm Tamer (A Place to Bury Strangers Remix) (3:26)
D o w n l o a d    Tvoj, Krstev    p. s. 20. je Ludo djevojče koje mi je, stopama pomenutih Sistersa, pravilo društvo u plišanom podzemlju! *vidi i http://www.dirtysouth.me/2012/04/23-rodendan-nike-roze-danilove-pck-vol-5/