+Zagreb+i+Fosforescentni+Nacionalizam+14+11+

You know I dreamed about you for twenty-five years before I saw you (and 7 more days before I wrote a review - ipak je prevladala potreba da nekakvim rečima dotaknem ono savršenstvo). Da sam do doma za boćaNJe stigao hipotenuzom, a ne katetama, i da sam se okolo družio sa manje gričkih i ostalih vještica, verovatno ne bih morao da se žalim na zanemoćalost po obavljenom omiljenom 16. razgovoru i skrhanost Tugom koja je usledila, sledila me i ledila do obogaćenog a kapela kraja i posle. A, možda je i do preteranog divljanja od divljenja, mlataranja i groulanja koje, nekim čudom, ostali neradije čuju nego nekakav bariton. Metalnim glavama mlatili su i prednastupajući svirači koji, da su bili viđeni, ne bi baš pomogli onome koga prate, a svakovrsno liči na Princa Bilija, i dalekom putu da me, ipak, povedu, od neukradene lude ljubavi do Los Anđelesa (d umrem). I, kao što fosforescentne lampe traju, takoreći, večno, dajući 5000 puta više svetla od postojećih pre 100 godina, tako i tršavi luster i potonji nacionalisti, iako osvajajuće nepretenciozni, daju toliko jaču svetlost, pa bila i tamna, nego aktuelni emiteri. p. s. (stvarno sam hteo, makar ovde, da kažem nešto smisleno, ali sam, eto, baš to zaboravio)