The Leaving Songs?

1. Broken Records - A Leaving Song (3:56)
2. Kako, zasto (0:04)
3. Tijana pita zasto sve vrste hrane ne ostaju sveze u frizideru (0:03)
4. Petar odgovara (0:27)
5. Wovenhand - His Rest (3:16)
6. Lambchop - Six O'Clock News (4:24)
7. Junip - Off Point (3:41)
8. Howe Gelb & A Band of Gypsies - Saint Conformity (2:46)

dl

I'm not getting here, did you wake?

1. Jeff Zentner - I'll Be Here When You Wake (4:51)
2. Kako, zasto (0:04)
3. Tijana pita zasto neke zivotinje imaju mnogo skodljiviji otrov nego sto im je potrebno (0:05)
4. Petar odgovara (1:01)
5. Blonde Redhead - Not Getting There (2:46)
6. Piano Magic - Incurable (Reprise) (4:45)
7. Bonobo & Andreya Triana - Wonder When (4:05)

dl

October songs to heal my heart: IKA + M. Olson, 5. X

Moram, ipak! :Da priznam da sam odustao od odlaska na Peasant tek kad sam čuo da će IntruderKA (kako joj i ime kaže) i njen trio (jednakih) da nastupe pred duo(m) (istih takvih). Da priznam i da sam bio u pravu (što je uvek najteže) rekavši da bi domaći CD trebalo da košta 1000 (ipak se uz njega spava), a strani 400 (ipak je velika mora). Da priznam da sam se četvercu skoro sve vreme osmehivao (što nije bilo od Lenarda) i oježivao (odsad može i tako da se kaže) a da dvojcu vrlo nisam (što nije bilo od Boba). Da priznam i da nema veze da li sam poluiskusan ili početnica. Da priznam da volim med, ali još više matični mleč, tj. Ninu Nastasiu malo pre nego ovoliko slatke tekstove, glasić i instrumentisanje. Da priznam i da sam Džejhokse zavoleo na 1. pogled moj i mog uveta, a da Džejhoka i neDžejhokinju nisam ni na ko zna koji mada je broj neveliki. Da priznam da je možda do Ostin Siti Limitsa, a da nije do Grada, ali da je nedopustivo neizvođenje Muzike Kišnog Dana po onako kišnom danu (bar su one 2 nove na B izveli). Da priznam i da deluju jako dobro, duhovito, a dosadno, i da mi insistiranje na nastavku uspešne karijere deluje prilično usiljeno, kao i ovaj moj tekst. Da priznam da ne volim ni Tarnation. Da priznam i da bih uvek ponovo otišao makar zbog srcastih izre/aza. Da.

Ika + Mark > 2000 + 10

1. The Jayhawks - Tailspin (3:18)
2. Petar o Marku i Iki u KC (Beo)Gradu veceraske (0:38)
3. IKA - August Song To Heal My Heart (1:54)
4. Mark Olson - Bluebell Song (3:38)
5. IKA - Us Two (2:18)
6. Mark Olson - Beehive (3:42)
7. Ika - Bubble (2:59)
8. The Jayhawks - Stumbling Through the Dark (Reprise) (2:15)

dl

Everything will be alright [from] today? Endless starts

1. Mountain Man - Soft Skin (2:03)
2. Petar wishes Welcum (1:13)
3. Anni Rossi - Crushing Limbs (3:27)
4. GrinderMan - When My Baby Comes (6:48)
5. S - Wait (3:38)
6. Howe Gelb & A Band of Gypsies - Broken Bird & The Ghost River (3:34)

dl

Muzika je Matematika je Mensa je @:PeFJa, 25. 9.

Join Me! :]

(Better Than) The Real Thing

:Dosta sam pisao za svoje groševe, blog i žurnal, vreme je za pravu stvar: :POTlistu! Evo mog nagrađenog (ne)dela - http://potlista.com/pot-shot-/1268-vamp-voltage-demo.html - vaše nagrade dok čekam svoje 2 ploče, a evo i njegovog - darkwaVVes - da vidite da (ne) pričam napamet.

Nadanja izbledela od sećanja na Ostrvo, 15. 8. 05.

Kao što znate iz 10. emisije, e, danaske je taj 3struki rođendan u mojoj porodici (2 puta 56 + 74, znači, 300 godinE), e, ali i 3struki 5. ro, zato što sam, na današnji dan (i to su, sigurno, objavili u :DatUMU), uz malu pomoć mojih prijatelja, svom srcu uslišio želju da smo zajedno sa ove 3 krvave veličine; dobro, samo 1. je takva i nju, naravno, posvećujem babi - malo je 150 g Jaffe (bilo je malo i former 300, al ajd):

Onda, dalje, sa glavnog na jedan od sporednih stejdževa, znan i kao BobanMarkovićev, eto nas, koji nismo otišli na Opeth da ne vređam one koji jesu, po 1. put na ovom plavušanu, kojeg posvećujem babu (nije slovna greška, nego ex-yu igra reči kao i muzika što je ;)); za afektirane utiske sa 2. puta, arhivu blogovu uzduž i popreko:

E, a onda last, but definitely not the least, one and only On i Oni, Nikoline Pećine Loša Semena; našao bih šta sam pisao tad o tome, da mogu, da ne evociram sad osećanja koja su i tad bila pomešana, natopljena suzama i iznaježivana naveliko, oGROMNO! This one one goes out to the ones I LOVE: :Dance, eek, Finnky, Hogon & ZOS (:Primećujete abecedni redosled. ;)) :Poklanjam babinoj bliznakinji, tetki, i bar toliko još ljeta.

Ravna gora ohridska, crnja, revisited.

1. 65DaysOfStatic - Crash Tactics (4:03)
2. The Stranglers - Always The Sun (3:59)
3. Bonnie 'Prince' Billy - Another Day Full of Dread (3:10)
4. Crystal Castles - Doe Deer (1:37)
5. Vampire Weekend - Exit Music (For a Film) (3:55)
6. Laura Veirs - Where Are You Driving? (2:53)
7. John Vanderslice - Karma Police (4:00)
8. Bonnie 'Prince' Billy - Strange Form of Life (3:42)
9. Marissa Nadler (Feat. Black Hole Infinity) - No Surprises (4:40)
10. Bonnie 'Prince' Billy - I See A Darkness (4:35)
11. My Brightest Diamond - Lucky (4:14)
12. Laura Veirs - Wrecking (3:49)
13. LCD Soundsystem - Tribulations (4:59)
:SickOfItAllButStill:OHrid2010.
+ Arcade Fire: The Suburbs - u celini i celosti, ali to već morate sami; nije teško? :P

SK + OH, rid of me, the disease: Mac, 26. 7 - 6. 8.

P. van Dyk (1. 8)...

... ili G. Trajkoski (5. 8)...

... odlučite sami; ja sam.

Letnji bioskop: Tama matinea ohridskih legendi

:UsusretTrajkoskom: Dužd ode u Palatu s venecijanerima i trakastim zavesama, a vi...

Placebo i ostali efekti izlaženja 2. dana Egzita 2010.

Tu, borg gde kroči, trava ne niče, a prašnjavi utisak se stiče da je za prethodnih 20 dana svugde kročio. 21. izlazak konačno je počeo (a, kad kažem konačno, prevashodno mislim na šetanje po nepotrebnu narukvicu; no, dobro, onoliko besplatnih zagrljaja): Repetitor je prvi repetirao, ovoga puta s Mejna, a ne iz publike ispred, kao onomad; veliki je to skok, visoka je bina, ali sasvim opravdano dosegnuta! Atari Teenage Riot mogao je samo da poželi takvog prednastupača, a mi njih; moja majka, da je samo znala kakvoj usplahirenosti ću prisustvovati devet godina kasnije, ne bi poželela da me pusti! Odlazimo odatle (šta posle toga!?) na pod: Svi! Trougao ženskog i muških temena hoda pored postrojenja koje emituje grozničavu svetlost koja se ne reflektuje o oštricu švedskog noža; ali, bar ju je bilo - kad smo stigli do odredišta, ubrzo je nestala. Inje je, zato, nastupalo dijagonalno, a ono se više ne propušta, makar i Na tavanu! (Frekvencije su povremeno bile teško slušljive kako bi se razlikovale od čutih, ali zar je to stvarno za zameranje posle ATaRa; a, i nas /mene bar/ nojz ne anojz!) Prugasto Obojeni Kebra transverzalno je vodio program u koji smo se uključili tek pošto smo kosim hicem dospeli u glavni tok da uzmemo lek koji bi delovao i da ne verujemo. A, verujemo, bar u njega, njih i nju, pod uslovom da je samo jedna ona; uostalom, uverite se i sami! Da prijavim još početni, post-plavi i onaj-na-tavanu najež, kao p(l)ikove!

[un]forgetful heart[s]: Bob Dylan @ Bgd arena, 6. 6.

Posle Legendi i neuspelih Stonsa [bar za nju, hehe], eto nas, moje majke i mene, na Legendi, Dilan Bobu, koji naša osećanja [o, sećanja!] stavlja na probu, a ne tretira ih kao robu, da se poslužim metaforama/ rimama svojstvenim maCan[et]u, kad već mislim da je viđen; viđena je BS, a taman smo usput slušali Peščanik, svako na po jednoj sluški, i istekla nam je baterija pre nego pesak, te gde stade, tu i produži - [para]simpatična regresija gotova. Kažem mislim, jer smo sedeli skoro na najudaljenijoj tački, takoreći kraju velike dijagonale Arene. A, došao sam da vidim čoveka! (Nije ono Koen pa da bude projektovan?) Ali sam ga, zato, Čuo; 'gospođa majka' bi rekla preglasno. I, srećom pa sam izbacio ježenje kao kriterijum sameravanja koncerata, jer sam počeo da se ježim na koješta, a ovoga puta je izostalo, kao i suze koje mi neko uze tik pre no što kanuše na Zaboravno Srce, koje je izašlo na teren pre no što nanovo obiđosmo AutoPut 61, suprotno onome što tvrdi popularna kutija. Prosto je neverovatno da je uspeo da ga učini onoliko nezaboravno osetljivijim nego što je pločino, iako smo imali devet šansi pre te da posumnjamo da će tako i da bude. Lep pogled odozgo na hiljade obasjanih glava i istu takvu scenu; sad slutim kako je njemu svaki dan. Beyond There Lies Something.. Greatest